Rešavanje konflikta sa adolescentima
O nekim načinima rešavanja konflikta,kao i šta za jednog adolescenta znači konflikt u razvoju identiteta možete pročitati u mom članku "Rešavanje konflikta sa adolescentima",objavljenog u Dnevnom Listu Danas.
Roditelji i adolescenti
O nekim načinima rešavanja konflikta,kao i šta za jednog adolescenta znači konflikt u razvoju identiteta možete pročitati u mom članku "Rešavanje konflikta sa adolescentima",objavljenog u Dnevnom Listu Danas.
Samopouzdanje (celovit doživljaj sebe i bazični osećaj poverenja)
Samopouzdanje se kao pojam gotovo u svim oblastima života pojavljuje i koristi.Ako želite da uspete u poslu,morate imati samopouzdanje. Ako želite da se isprobate u novim stvarima,morate imati samopouzdanje. Ako želite da osvojite ljubav svog života,opet,morate imati samopouzdanje. Vrlo lako i jednostavno rečeno : “Uspeh je u samopouzdanju”. I stvarno je tako! Nema dilema da je uspeh povezan sa samopouzdanjem. Međutim, samopouzdanje se ne izgrađuje tako jednostavno i lako, kao što se ni do uspeha ne dolazi jednostavno,lako i brzo.
Neke osobe žele da izgrade samopouzdanje brzo i jednostavno ili da promene sliku o sebi u nekoliko koraka. Uz ovo ide i očekivanje nekog univerzalnog i instant recepta dolaska do samopouzdanja. U prilog ovim uverenjima ide i sve popularnija filozofija da je moć samo u mislima,pa ako mislite pozitivno, eto vama i samopouzdanja. Ne treba zaboraviti optimizam, ali ne treba zaboraviti ni emocije na kojima se gradi optimistično mišljenje. Realnost nas suočava sa tim da iako se trudimo da samo mislimo pozitivno o sebi,nismo dosegli potpuni zaokret i promenili samopouzdanje. Suočavamo se sa činjenicom da je moguće promeniti neke veštine,ali da vrednovanje sebe i svojih sposobnosti nije suštinski promenjeno. Promena je moguća,ali je potrebno vreme i rad na sebi kako bi se izgradilo ili učvrstilo samopouzdanje.
Samopoštovanje je vezano za doživljaj sebe i vrednovanje sebe kao ličnosti. Podrazumeva poštovanje sebe,odnosno prihvatanje svojih pozitivnih i negativnih aspekta ličnosti . Osoba sebe poštuje i voli zbog onog što jeste, a ne zbog toga što nije. Svoje samopoštovanje ne zasniva na upoređivanju sa drugima i njihovim uspesima ili neuspesima,ona prihvata sebe bez obzira šta može ili ne može da uradi. Osoba ima samopoštovanje kada dominatno pozitivno vrednuje sebe i svoju ličnost. Samopouzdanje je vezano za doživljaj i vrednovanje svojih sposobnosti. Osoba je svesna šta može ili ne može,poznaje svoje granice i mogućnosti i prihvata ih onakve kakve jesu.Veruje u svoje sposobnosti, bez obzira na trenutne uspehe ili neuspehe. Iako se ove psihološke osobine mogu odvojeno posmatrati, one su bitno povezane i zajedno definišu sliku o sebi koju osoba ima. Bez samopoštovanja nema samopouzdanja i bez samopouzdanja nema samopoštovanja.
Način na koji vidimo i vrednujemo svoje sposobnosti možemo nazvati samopouzdanjem. To je osećaj da verujemo svojim sposobnostima, svojim mogućnostima i svojim vrednostima.
Zrelo samopouzdanje se odnosi na poznavanje svojih sposobnosti,svojih granica i mogućnosti u svakom trenutku,kao i verovanje da se u skladu sa tim mogu ostvariti željeni ciljevi,zadaci. Ovakav realani osećaj samopouzdanja,zasniva se na celovitom sagledavanju sebe i svojih sposobnosti. Osoba će imati celovitu sliku sebe kada u svakom trenutku poznaje svoje potencijale i ograničenja,ono što može i ne može. Osobe koje imaju problem sa samopouzdanjem imaće problem u celovitom doživljaju svojih sposobnosti. Neki će imati sliku da sve mogu i da su idealni, bez uvida u svoja ograničenja. Drugi će doživljavati sebe kao nedovoljno dobre,nedovoljno sposobne ili nedovoljno vredne drugima i sebi. Zbog nedostatka celovitog sagledavanja svojih sposobnosti, dolazi do disbalansa između idealnog i realnog JA. Idealno Ja uključuje mišljanja o tome kavi želim da budem ili šta želimo da postignemo,a realno Ja obuhvata ono što možemo da ostvarimo svojim sposobnostima. Kada dođe do velikog raskoraka između onoga što želimo i koliko zaista možemo, ljudi koriste različite psihološke mehanizme kako bi uspostavili balans i kako bi se osećali dobro i vredno. Tako se može javiti lažno samopouzdanje, previše samopouzdanja ili premalo samopouzdanja. Osobe koje imaju premalo samopouzdanja pokazivaće,na primer stidljvost,preteranu povučenost,strah,izbegavaće nove situacije i sl. Njihovo ponašanje će biti usmeren na izbegavanju realnih situacija u kojima bi mogli da testiraju svoje sposobnosti i dožive mogući neuspeh. Sa druge strane,osobe koje imaju previše samopouzdanja biće, na primer, ”uobražene”, kontrolisaće druge ljude, misliće da su “van konkurencije”, biće preterano ambiciozni i sl.. Ove osobe su malo svesne svojih ograničenja,ali će na mišljenju da su fantastičnih i idealnih sposonosti (samoidealizacijom) graditi svoje samopouzdanje i izbegavati strah od realnog testiranja svojih sposobnosti. Kod osoba sa lažnim samopouzdanjem duboko je potisnuta sumnja u svoje sposobnosti i predstavljaju sebe idealnima,odnosno onakvima kakvi bi želeli da budu. Oni mogu sve i lične neuspehe ne registruju.Znaju da budu razmetljivi,bahati,manipulativni,teže prestižu i vrlo su “ponosni”.Teže nekom svom savršenstvu, umesto da budu u skladu sa sopstvenim mogućnostima i potencijalima.
Ovi psihološki manevri mogu privremeno da “vrše poso”, ali pre ili kasnije, osoba će doći do činjenice da nije potpuno zadovoljna svojim postignućima ili svojim životom. Generalno,u nekom trenutku će se pojaviti osećanja straha,krivice i anksioznosti, što će se sve odraziti na celokupni njihov život.
Zrelo samopouzdanje proizilazi iz napuštanja idealizovane slike sebe i prihvatanje realne slike,odnosno celovitog sagledavanje vlastitih osećanja i sposobnosti kroz pozitivna iskustava.
Zrelo samopouzdanja
Treba napraviti razliku između samopouzdanja i samopoštovanja. I jedna i druga psihološka osobina,čine sliku koju imamo o sebi.Samopoštovanje je vezano za doživljaj sebe i vrednovanje sebe kao ličnosti. Podrazumeva poštovanje sebe,odnosno prihvatanje svojih pozitivnih i negativnih aspekta ličnosti . Osoba sebe poštuje i voli zbog onog što jeste, a ne zbog toga što nije. Svoje samopoštovanje ne zasniva na upoređivanju sa drugima i njihovim uspesima ili neuspesima,ona prihvata sebe bez obzira šta može ili ne može da uradi. Osoba ima samopoštovanje kada dominatno pozitivno vrednuje sebe i svoju ličnost. Samopouzdanje je vezano za doživljaj i vrednovanje svojih sposobnosti. Osoba je svesna šta može ili ne može,poznaje svoje granice i mogućnosti i prihvata ih onakve kakve jesu.Veruje u svoje sposobnosti, bez obzira na trenutne uspehe ili neuspehe. Iako se ove psihološke osobine mogu odvojeno posmatrati, one su bitno povezane i zajedno definišu sliku o sebi koju osoba ima. Bez samopoštovanja nema samopouzdanja i bez samopouzdanja nema samopoštovanja.
Način na koji vidimo i vrednujemo svoje sposobnosti možemo nazvati samopouzdanjem. To je osećaj da verujemo svojim sposobnostima, svojim mogućnostima i svojim vrednostima.
Zrelo samopouzdanje se odnosi na poznavanje svojih sposobnosti,svojih granica i mogućnosti u svakom trenutku,kao i verovanje da se u skladu sa tim mogu ostvariti željeni ciljevi,zadaci. Ovakav realani osećaj samopouzdanja,zasniva se na celovitom sagledavanju sebe i svojih sposobnosti. Osoba će imati celovitu sliku sebe kada u svakom trenutku poznaje svoje potencijale i ograničenja,ono što može i ne može. Osobe koje imaju problem sa samopouzdanjem imaće problem u celovitom doživljaju svojih sposobnosti. Neki će imati sliku da sve mogu i da su idealni, bez uvida u svoja ograničenja. Drugi će doživljavati sebe kao nedovoljno dobre,nedovoljno sposobne ili nedovoljno vredne drugima i sebi. Zbog nedostatka celovitog sagledavanja svojih sposobnosti, dolazi do disbalansa između idealnog i realnog JA. Idealno Ja uključuje mišljanja o tome kavi želim da budem ili šta želimo da postignemo,a realno Ja obuhvata ono što možemo da ostvarimo svojim sposobnostima. Kada dođe do velikog raskoraka između onoga što želimo i koliko zaista možemo, ljudi koriste različite psihološke mehanizme kako bi uspostavili balans i kako bi se osećali dobro i vredno. Tako se može javiti lažno samopouzdanje, previše samopouzdanja ili premalo samopouzdanja. Osobe koje imaju premalo samopouzdanja pokazivaće,na primer stidljvost,preteranu povučenost,strah,izbegavaće nove situacije i sl. Njihovo ponašanje će biti usmeren na izbegavanju realnih situacija u kojima bi mogli da testiraju svoje sposobnosti i dožive mogući neuspeh. Sa druge strane,osobe koje imaju previše samopouzdanja biće, na primer, ”uobražene”, kontrolisaće druge ljude, misliće da su “van konkurencije”, biće preterano ambiciozni i sl.. Ove osobe su malo svesne svojih ograničenja,ali će na mišljenju da su fantastičnih i idealnih sposonosti (samoidealizacijom) graditi svoje samopouzdanje i izbegavati strah od realnog testiranja svojih sposobnosti. Kod osoba sa lažnim samopouzdanjem duboko je potisnuta sumnja u svoje sposobnosti i predstavljaju sebe idealnima,odnosno onakvima kakvi bi želeli da budu. Oni mogu sve i lične neuspehe ne registruju.Znaju da budu razmetljivi,bahati,manipulativni,teže prestižu i vrlo su “ponosni”.Teže nekom svom savršenstvu, umesto da budu u skladu sa sopstvenim mogućnostima i potencijalima.
Ovi psihološki manevri mogu privremeno da “vrše poso”, ali pre ili kasnije, osoba će doći do činjenice da nije potpuno zadovoljna svojim postignućima ili svojim životom. Generalno,u nekom trenutku će se pojaviti osećanja straha,krivice i anksioznosti, što će se sve odraziti na celokupni njihov život.
Zrelo samopouzdanje proizilazi iz napuštanja idealizovane slike sebe i prihvatanje realne slike,odnosno celovitog sagledavanje vlastitih osećanja i sposobnosti kroz pozitivna iskustava.
Samopouzdanje nije nasledno, mada se od samog rođenja gradi,pa se često smatra da je urođeno. Gradi se i učvršćuje tokom detinjstva i odrastanja,ali se isto tako može izgrađivati i menjati tokom odraslog doba. S obzirom da nemaju svi isti proces sazrevanja (odrastanje, životne okolnosti odrastanja,interakcije sa roditeljima i iskustva),tako ni samopouzdanje nije univerzalno i kod svakog isto. Univerzalno rešenje za menjanje i izgrađivanje samopouzdanja ne postoji. Svaka osoba ima subjektivni doživljaj samopouzdanja, gradiće ga u skladu sa učenjima i iskustvima koje je stekla i stiče tokom života. Kroz različita iskustva, poruke koje se dobijaju od značajnih ljudi, kroz lične procene i zaključke, samopouzdanje se izgrađuje,učvršćuje i postaje svojstveno samo za tu osobu.
Bazično poverenje je osnova na kojoj se grade bazične emocionalne kompetencije,a od koje zavisi i izgradnja samopouzdanja. Bazično poverenje predstavlja doživljaj i uverenje deteta da odrasli koji ga okružuju štite,prihvataju i pozitivno vrednuju. Doživljaj sveta kao sigurno i bezbedno mesto, pruža detetu mogućnost da u njemu razvija svoje sposobnosti,da ih testira i prihvata onakve kakve jesu. Dete se neće bojati reakcije okoline na svoje pokušaje i greške,osećaće se sigurno i slobodno da samostalno istražuje okolinu i sebe u njoj. Tako će se uključivati u nove zadatke,probaće da ih obavi u skladu sa veštinama koje poseduje i verovaće da može, jer će njegovi roditelji,negovatelji, podsticati,hvaliti i dosledno pozitivno reagovati na njegovo ispoljavanje. Osećaće se prihvaćeno i pozitivno vrednovano od strane odraslih. Deca koja su doživela osobe koje ih neguju kao nesigurne i odbacijuće,a time i svoju okolinu kao nesigurnu i odbacujuću, neće slobodno eksperimentisati u sredini i neće testirati svoje sposobnost. Samim tim,njihovo istraživanje okoline neće biti slobodno kao ni istraživanje svojih sposobnosti u njoj, zbog čega će izostajati celovit uvid u svoje sposobnosti. Bazično će se osećati nesigurno ili odbačeno, jer će sa ispoljavanjem svojih sposobnosti očekivati negativno vrednovanje od strane odraslih. Neće razvijati celovitu sliku sebe (ovo mogu, a ovo ne mogu još uvek), i vremenom će razvijati gore navedene mehanizme, kako bi postigli doživljaj lične sigurnost i vrednosti. U takvoj emotivnoj atmosferi suočavaće se i sa vršnjačkom grupom,školskim obavezama i životnim zadacima. U odraslom dobu, najčešće će se desiti da ima problem u prihvatanju sebe kao celine,odnosno kao osobe koja ima svoje potencijale i ograničenja,a u skladu sa tim ispoljavaće svoja ponašanja. Treba naglasiti da bazično poverenje daje samo osnovu razvoja samopouzdanja,ali ne i konačni sud o tome kako će se dalje razvijati. Razvoj samopouzdanja kod dece je posebna tema i ovde je samo jedan aspekt istaknut radi jasnijeg razumevanja izgrađivanja celovitog doživljaja svojih sposobnosti.
Bazično poverenje je osnova na kojoj se grade bazične emocionalne kompetencije,a od koje zavisi i izgradnja samopouzdanja. Bazično poverenje predstavlja doživljaj i uverenje deteta da odrasli koji ga okružuju štite,prihvataju i pozitivno vrednuju. Doživljaj sveta kao sigurno i bezbedno mesto, pruža detetu mogućnost da u njemu razvija svoje sposobnosti,da ih testira i prihvata onakve kakve jesu. Dete se neće bojati reakcije okoline na svoje pokušaje i greške,osećaće se sigurno i slobodno da samostalno istražuje okolinu i sebe u njoj. Tako će se uključivati u nove zadatke,probaće da ih obavi u skladu sa veštinama koje poseduje i verovaće da može, jer će njegovi roditelji,negovatelji, podsticati,hvaliti i dosledno pozitivno reagovati na njegovo ispoljavanje. Osećaće se prihvaćeno i pozitivno vrednovano od strane odraslih. Deca koja su doživela osobe koje ih neguju kao nesigurne i odbacijuće,a time i svoju okolinu kao nesigurnu i odbacujuću, neće slobodno eksperimentisati u sredini i neće testirati svoje sposobnost. Samim tim,njihovo istraživanje okoline neće biti slobodno kao ni istraživanje svojih sposobnosti u njoj, zbog čega će izostajati celovit uvid u svoje sposobnosti. Bazično će se osećati nesigurno ili odbačeno, jer će sa ispoljavanjem svojih sposobnosti očekivati negativno vrednovanje od strane odraslih. Neće razvijati celovitu sliku sebe (ovo mogu, a ovo ne mogu još uvek), i vremenom će razvijati gore navedene mehanizme, kako bi postigli doživljaj lične sigurnost i vrednosti. U takvoj emotivnoj atmosferi suočavaće se i sa vršnjačkom grupom,školskim obavezama i životnim zadacima. U odraslom dobu, najčešće će se desiti da ima problem u prihvatanju sebe kao celine,odnosno kao osobe koja ima svoje potencijale i ograničenja,a u skladu sa tim ispoljavaće svoja ponašanja. Treba naglasiti da bazično poverenje daje samo osnovu razvoja samopouzdanja,ali ne i konačni sud o tome kako će se dalje razvijati. Razvoj samopouzdanja kod dece je posebna tema i ovde je samo jedan aspekt istaknut radi jasnijeg razumevanja izgrađivanja celovitog doživljaja svojih sposobnosti.
Znači, baza da se izgradi zrelo samopouzdanje jeste postojanje osećanja poverenja u roditelje-negovatelje (okolinu),jer će to doprineti formiranju uverenja da osoba vredi,da veruje u svoje sposobnosti,da ih slobodno testira u svojoj okolini i da svet dominatno pozitivno vrednuje.
Možemo primetiti da se zrelo samopouzdanje ne ostvaruju jednostavno i brzo. Celovita slika sebe i svojih sposobnosti ima posebno mesto u razvoju zrelog samopouzdanja. Međutim i druge bazične emocionalne kompetencije (mentalizacija,tolerancija na frustraciju,tolerancija na ambivalenciju,volja i inicijativa) imaju značajnu ulogu u ispoljavanju samopouzdanja u ljubavi i radu odrasle osobe. Iako je psihoterapiski rad efikasan način da radite na samopouzdanju, tehnike koje možete sami primenjivati mogu doprineti jačanju samopouzdanja ali o njima u nekom drugom tekstu.
Marina Brašić
www.facebook.com/notes/marina-brasic/samopouzdanje-celovit-doživljaj-sebe-i-bazični-osećaj-poverenja/10209189
Možemo primetiti da se zrelo samopouzdanje ne ostvaruju jednostavno i brzo. Celovita slika sebe i svojih sposobnosti ima posebno mesto u razvoju zrelog samopouzdanja. Međutim i druge bazične emocionalne kompetencije (mentalizacija,tolerancija na frustraciju,tolerancija na ambivalenciju,volja i inicijativa) imaju značajnu ulogu u ispoljavanju samopouzdanja u ljubavi i radu odrasle osobe. Iako je psihoterapiski rad efikasan način da radite na samopouzdanju, tehnike koje možete sami primenjivati mogu doprineti jačanju samopouzdanja ali o njima u nekom drugom tekstu.
Marina Brašić
www.facebook.com/notes/marina-brasic/samopouzdanje-celovit-doživljaj-sebe-i-bazični-osećaj-poverenja/10209189
Ciklus psiholoških radionica za roditelje
Prijavite se
za ciklus psiholoških radionica „Kako
preživeti tinejdžera“, namenjen roditeljima adolescenata i onima koji se za
to pripremaju. Pronađimo zajedno odgovore
na pitanja koja se tiču veština roditeljstva i razumevanja adolescentnog
perioda odrastanja.
Ciklus obuhvata sledeće radionice:
1.
Shvatite
svog tinejdžera
pozitivni
odgovori roditelja na potrebe adolescenata
2.
Naučite da govorite „tinejdžerski“
veštine
komunikacije i tehnike za rešavanje
konflikta
3.
Dosledan
nije isto što i strog roditelj
pravilno
odmeravanje nagrada i kazni
Svaka radionica
traje dva sata i obezbeđen je edukativni materijal u elektronskoj formi za sve
učesnike.
Pozovite nas i prijavite se za učešće:
Marina Brašić
specijalni
pedagog, psihološki savetnik i O.L.I. psihoterapeut u edukaciji
imejl adresa:
marinabrasic@yahoo.com;
tel: 063 8771 641
Bojana Jevtić
specijalni
pedagog, psihološki savetnik i O.L.I. psihoterapeut u edukaciji
Пријавите се на:
Постови (Atom)