RAD NA SEBI

"Život ne nagrađuje namere,misli ili želje,već dela!" 

Nebojša Jovanović

   

 Ljudi su skloni da rade stvari koje nisu u potpunosti korisne za njih. Drže se određenih obrazaca ponašanja ili uverenja, iako vide da ne donose dobre rezultate i ne vode ka zadovoljstvu.
Često za svoja nezadovoljstva potraže krivca u drugima, jer im je potrebno neko opravdanje za svoje neuspehe. Lakše je uperi prst u druge nego u sebe. I umesto da otkriju šta nisu dobro radili ili šta mogu u budućnosti bolje da urade, obično se bira da ostanu sa željama koje nisu ispunjene, u planovima koji nisu realizovani i da žale za propuštenim prilikama i vremenom. Neke osobe u takvom modelu ostanu dugo, ponekad i ceo život. A život ne nagrađuje misli i želje. Život nagrađuje dela, koja vode do ciljeva uz korišćenje i razvijanje svojih potencijala. Život nagrađuje emocionalno i praktično ulaganje u svoja zadovoljstva i uspehe. Upravo zbog toga, rad na sebi je polazna tačka ka kreiranju uspešnog života ili budućnosti.

EMOCIONALNE SPOSOBNOSTI VAŽNE ZA PRAŠTANJE

       U tekstu "Praštanje-prilika za novi početak" mogli ste videti da je praštanje proces koji traži vreme i odluku osobe da svoju neprijatnu prošlost prihvati i integriše u svoje životno iskustvo. Jasno je da emocionalna spremnost ili emotivna zrelost određuje tok ili kretanje ovog procesa. Razočaranost, želja za osvetom ili nanošenjem bar slične štete-bola treba biti napuštena, što zahteva emotivno i kognitivno angažovanje. Sa druge strane, praštanje zahteva odluku da se dodatno emocionalno angažujete oko nekog neprijatnog iskustva. To bi značilo da se svesno odlučite za suočavanje sa neprijatnim emocijama, da tugujete i otklonite emotivne prepreke koje remete vašu sadašnjost. 
      S obzirom da praštanje posmatramo kao sposobnost-veštinu sa kojom se ljudi ne rađaju, već je grade i učvršćuju tokom života, onda je važno napomenuti neke bazične emocionalne sposobnosti koje su bitne za formiranje ove sposobnosti. Od stepena razvijenosti bazičnih emocionalnih sposobnosti zavisi emocionalna-psihološka spremnost osobe da oprosti, odnosno da izbegne probleme praštanja i tugovanja. 

PRAŠTANJE- PRILIKA ZA NOVI POČETAK

  

    Kada govorimo o opraštanju obično pomislimo na religijski koncept opraštanja osobama koje su nam nanele neku štetu, nepravdu ili bol. Posmatramo praštanje kao vid oslobađanja druge osobe od krivice za ono što nam je loše učinila kako bi bez našeg opterećenja, zvano osveta, mogla da krene dalje. I ako je praštanje sveto možemo uvek postaviti pitanje: “ Zašto bih ja oprostio?” ili "Potpuno je prirodno biti ljut zbog onoga što nam je učinjeno", posebno ako smo iskusili bol zbog namernosti ili nenamernosti te osobe. Ovako sagledan koncept praštanja vezuje se isključivo za drugu osobu i često dolazimo do toga da ne razumemo zato je važno oprostiti.