BESPLATNO PREDAVANJE - OD ZABRINUTOSTI DO ANKSIOZNNOSTI

Pozivamo vas da se prijavite za BESPLANO PREDAVANJE na temu ZABRINUTOSTI I ANKSIOZNOSTI!

GENERALIZOVANI ANKSIZNI POREMEĆAJ

Usled stresnih događaja kao psihološka reakcija na ono što nam se dešava može se javiti briga, uznemirenost i napetost. To su uobičajene psihološke reakcije kada se suočavamo sa situacijama koje su nam neprijatne i na koje trebamo da se prilagodimo. Uznemirenost koju osećamo je signal da su nam neke potrebe narušene, da su nam neke želje ugrožene i da je potrebno da planiramo neke akcije-ponašanja koje će nas voditi ka prevazilaženju trenutnih okolnost. Kada prođu neprijatne okolnosti i realizujemo aktivnosti, tj. prilagodimo se, zabrinutost i uznemirenost se smanjuju,a potom i nestaju. Znači, zabrinutost je uobičajena psihološka reakcija kada se suočimo sa neprijatnim situacijama ili okolnostima. Međutim, kod nekih osoba ovo stanje uznemirenosti, strepnje i napetosti ne prestaje, čak i kada je neprijatna situacija prošla. Tada govorimo o anksioznosti.

   Anksiozost je emocionalna reakcija koju karakteriše intezivna uznemirenost, napetost, strepnja ili strah. Uznemirenost, napetost i strah prate telesne senzacije, a opšte funkcionisanje osobe zavisi od toga u kom intezitetu se ispoljavaju simptomi anksioznosti. Ispoljavanje simptoma može biti od blagog do vrlo snažnog i preplavljujućeg inteziteta. Bez obzira da li je anksioznost u manjem ili većemo intezitetu prisutna ona znatno ograničava život osobi koja je doživljava, sprečava je da razvija svoje potencijale i da uživa u postigućima.

ANKSIOZNOST I TUGOVANJE

   

Životne promene testiraju emocionalnu izdržljivost osobe i njene kapacitete za prilagođavanje. Gledajući skalu najstresnijih životnih događaja koji utiču na čovekovo psihičko i mentalno zdravlje, a na koje bi osoba trebala da se prilagodi, na prvom mestu se nalazi gubitak bliske osobe. Gubitak bliske osobe je traumatično životno iskustvo i osoba se nakon suočavanja sa gubitkom nalazi u posebnom emocionalnom stanju. Osim tugovanja, koje sledi nakon doživljenog gubitka, osoba se istovremeno suočava i sa velikim životnim promenama u svim oblastima života. Nije retko da se oseća emocionalno iscrpljeno u ovim okolnostima, da percipira sebe i svoje mogućnosti ispod realnih okvira i da oseća uznemirenost, rasejanost i zabrinutost. Simptomi anksioznosti prate proces tugovanja i proces prilagođanja na gubitak. Međutim, kada anksioznost počne da ograničava osobu u svakodnevnom funkcionisanju, kada postane granica u prilagođavanju na novi način život onda anksioznost prestaje da bude samo reakcija na doživljeni gubitak i postaje dodatni problem u procesu tugovanja. Gubitak može biti okidač za pojavu raznih oblika anksioznih poremećaja (npr. agrofobija, socijalna fobija, panični poremećaj, hipohondrija, generalizovani anksiozni poremećaj i dr.). Anksiozni poremećaj u toku tugovanja postaje dominantni problem sa kojim se osoba susreće nakon gubitka i koji joj komplikuje proces tugovanja. Takođe, anksiozni poremećaji su prateći problemi depresije, koja predstavlja poseban oblik nefunkcionalnog nošenja sa gubitkom i tugom. O načinu nošenja sa gubitkom bliske osobe pisala sam ranije i te članke možete potražiti na blogu. Sada ćemo pažnju posvetiti anksioznosti i anksioznom poremećaju koji se javljaju  kao posledica gubitka i tugovanja.

RAZLIKA IZMEĐU ZABRINUTOSTI I ANKSIOZNOSTI

 Anksioznost treba razlikovati od zabrinutosti ili poželjne brige.
   Svi smo se nekada osetili zabrinuto. Nije nam bilo prijatno ali smo imali realnih osnova da brinemo povodom nekih tekućih događaja. Zabrinutost je emocionalno zdrava reakcija kada se osoba nađe u situaciji gde procenjuje da postoji realna opasnost da bude ugrožena. Karakteristika ovih situacija jeste da one zahtevaju od osobe neki oblik prilagođavanja i dodatnog emocionalnog angažovanja kako bi se osoba zaštitila i uspostavila prethodno narušeni balans.

"Od zabrinutosti do anksioznosti"- panika i anksioznost

RADIONICA - OD ZABRINUTOSTI DO ANKSIOZNOSTI

    Na ovoj radionici ćemo govoriti o  ANKSIOZNOSTI. Napravićemo razliku između zabrinutosti i anksioznosti, razumećemo simptome anksioznosti, razloge pojave ovog emocionalnog stanja i načine njegvog prevazilaženja. Fokusiraćemo se na razumevanje anksioznosti uz primenu tehnika za prevazilaženje simptoma.

    Dugotrajno trpljenje ili navikavanje na anksioznost donosi niz različitih problema koji se odražavaju na kvalitet života. Anksioznost utiče na odnos osobe prema sebi, prema drugim ljudima i prema radnoj angažovanosti. Anksioznost je osnova za pojavu paničnih napada, fobija, opsesivno kompulsivnih poremećaja, depresije ali i drugih težih emocionalnih stanja. Pravovremenim prepoznavanjem simptoma, razumevanjem i pravilnim reagovanjem na ovo emocionalni problem može se sprečiti dolazak do produbljevanja problema i dolaska do nekog vida anksioznog poremećaja. 

EDUKATIVNO ISKUSTVENE RADIONICE - OD ZABRINUTOSTI DO ANKSIOZNOSTI

U toku je formiranje grupe učesnika za ciklus radionica posvećenih anksioznosti i anksioznim poremećajima.

Ciklus obuhvata četiri radionice :

Septembar 28.09.2018. - "Od zabrinutosti do anksioznosti" -
Sadržaj radionice je fokusiran na razumevanju anksioznosti i zabrinutosti, prepoznavanju simptoma anksioznosti, razlozima javljanja anksioznih simptoma i savladavnju nekih tehnika za prevazilaženje i prevenciju anksioznih stanja

Oktobar 26.10. -  "Panika i panični napadi" -
Sadržaj radionice je fokusiran na razumevanju panike, prepoznavanju paničnih simptoma, razlozima nastanka paničnog napada i savladavanju nekih tehnika za prevazilaženje paničnih napada

Novembar 30.11.-  "Fobija drugo ime za anksioznost" -
Sadržaj radionice je fokusiran na razumevanju psiholoških mehanizama nošenja sa emocijom straha, razumevanju nastanka fobije i mogućim načinima prevazilaženja

Decembar 13.12. - "Anksioznost i siptomi OKP" -
Sadržaj radionice fokusiran na razumevanju opsesivno kompulsivnog poremećaja, razumevanju opsesivnih misli i opsesivnih radnji i uvežbavanju tehnika za nošenje sa opsesivnim mislima.

Depresija - video

Depresija je složeni emocionalni problem koji se odražava na raspoloženje osobe,njeno razmišljanje, osećanja, telo, društvene odnose,volju i ponašanje. Život depresivnih osoba i njenih bližnjih gubi na kvalitetu i biva narušen,bez obzira u kom intezitetu se depresivni simptomi ispoljavaju.

  U dužem vremenskom periodu osoba oseća tugu i unutrašnju prazninu, gubi interesovanja za uobičajena životna zadovoljstva, oseća se beznadežno u pogledu sadašnjosti i budućnosti i povlači se iz radnih i društvenih aktivnosti. (više o depresiji možete pročitati OVDE)

U sledećm videu možete čuti više o načinima prepoznavanja depresije ali i o nekim oblicima ponašanja kojima se može sprečiti njena pojava.

Za konsultacije o oblicima podrške i pomoći od strane psihoterapeuta možete kontaktirati

Marina Brašić, specijalni pedagog i OLI psihoterapeut

e-mail :marinabrasic@yahoo.com

tel.063/8771-641

OPSESIVNE MISLI,IDEJE ILI SLIKE

 

Opsesivne misli, ideje ili slike se javljaju kao simptomi opsesivno-kompulsivnog poremećaja (više o OKPu možete pročitati OVDE). Opsesivno kompulsivni poremećaj je oblik anksioznog poremećaja i u njegovoj osnovi stoji strah i uznemirenost koju osoba oseća i doživljava. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja, kao što su fobije (više o fobijama OVDE), paničnih napada i dr., ovde se strah i uznemirenost javljaju sa pojavom opsesivnih misli, ideja ili slika.

  Opsesivne misli,ideje ili slike su vrlo uznemirujuće pošto je njihov sadržaj u suprotnosti sa vrednosnim sistemom osobe, njenim bazičnim uverenjima, moralnim načelima ili  ličnošću. Javljaju se iznenada, vrlo su nametljive, prisilno se ponavljaju i osoba ima utisak da ne može da ih kontroliše. Strah da će se sadržaj misli ostvariti preplavljuje osobu zbog čega ona postaje anksiozna i fokusirana samo na to da ih se oslobodi. Osobe ne mogu da objasne zašto im se javlja takav misaoni sadržaj, jer je bez neke logične povezanosti sa svakodnevnim životnim situacijam i dešavanjima.

OPSESIVNO KOMPULSIVNI POREMEĆAJ (OKP)

Opsesivno kompulsivni poremećaj je vid anksioznih poremećaja i ispoljava se kroz preplavljujući strah i strepnju da će se desiti nešto loše i ugrožavajuće za osobu. Strah i uznemirenost se javljaju sa pojavom neprijatnih i ugrožvajućih misli (opsesivne misli), a način zaštite od istih osoba pronalazi u radnjama ili ritualima koje sprovodi (opsesivne radnje).

   Opsesivne misli izazivaju veliku uzemirenost i tenziju, te osoba ne može normalno svakodnevno da  funkcioniše dok se ne reši njihovog prisustva. U osnovi su to nevoljne misli,prisilno se javljaju,  neprijatnog sadržaja, često povezan sa nekim agresivnim ili seksualnim sadržajem (mada nije to pravilo) i neprihvatljive su osobi. Opsesivne misli nisu povezane sa nekim svakodnevnim brigama, već deluju besmisleno i nelogično. Osobe ih prepoznaju kao iracionalne misli i  najčešće se trude da ih potisnu ili izbegnu kako bi nastavile da normalno funkcionišu tokom dana. Međutim, potiskivanje ili izbegavanje ovih misli ne donosi njihovo povlačenje, one se vraćaju i opsedaju zbog čega osobe doživljavaju još veće uznemirenje i strah.

Internet rizici za decu i mlade