Psihoterapija i savetovanje

PSIHOTERAPIJA I SAVETOVANJE

         Psihoterapija i psihološko savetovanje su interaktivni razgovori klijenta i stručnog lica,psihoterapeuta ili psihološkog savetnika. Ovi razgovori ne predstavljaju konkretno davanje saveta ili davanje konkretnog rešenja od strane stručnog lica, iako u reči savetovanje postoji insinuacija za takav doživljaj i očekivanja. Zašto je to tako?

         Iako se problemi mogu isto imenovati,oni su različiti i individualni. Individualnost se ogleda kroz istoriju nastanka problema, kroz različitosti u ponašanju klijenata u odnosu na problem, kroz različitosti reagovanja okoline na problem,kao i kroz individualnost snaga i potencijala klijenta da ih prevaziđe. Ne postoji kalupi za probleme,kao ni kalup za rešenje problema koje terapeut koristi kako bi pomogao. Svako drugačije reaguje na problem,te ono što je za nekog rešenje za nekog drugog ne mora biti. Klijent je najboji poznavalac sebe i svog problema, a u skladu sa tim i jedina osoba koja može menjati okolnosti nastanka i prevazilaženja problema. Sa takvim posmatranjem klijenta,bilo bi neodgovorno da psihoterapeut/savetnik nude rešenja za klijentov problem.

      Česte su predrasude da će psihoterapeut menjati klijenta, na neki tajnoviti način, koje klijent ne poznaje i da će klijent samo pasivno učestvovati u toj promeni. Dolaziće na razgovore, iznosiće  svoje probleme, emocije i čekaće da se promena desi. To nije tačno. Kroz psihoterapiju i savetovanje promene su moguće, ali samo u domenu koliko je klijent spreman da radi na sebi. Proces psihoterapije u najvećoj meri zavisi od toga koliko je klijent spreman da se suočava sa svojim emocijama, svojim mehanizmima izbegavanja i koliko je spreman da preuzme rizike koje svaka promena nosi. Psihoterapeut / savetnik biće asistent u tom procesu otkrivanja i preispitivanja. Svojim znanjima i veštinama pomoćiće klijentu u procesu promene, ali neće ništa „popravljati ili menjati“ umesto klijenta.

       Možemo reći da su psihoterapija/ savetovanje  jedan vid interaktivnog učenja. Učenja o sebi i odnosima sa drugima, kao i učenje o svojim problemima. Uz pomoć druge osobe klijent otkriva koje mehanizme-ponašanja koristiti u odnosima, koliko su mu korisni (da li ometaju svakodnevno funkcionisanje,da li ga unapređuju ili sputavaju), otkriva motive zašto ih koristiti i razvija nove veštine za nošenje sa problemima. Da bi se promena desila neophodno je da se napuste stari mehanizmi adaptacije, koji su ograničavajući,nedovoljno funkcionalni za klijenta. Kako bi se ovi stari mehanizmi napustili,neophodno je da se na njihovo mesto izgrade i učvrste novi mehanizmi adaptacije,koji će voditi ka ličnom razvoju i zadovoljstvu. Samo na taj način klijent može doći do promene,odnosno do prevazilaženja problema. 

        Zato, stručnjak ne može dati „čarobno rešenje“ za neki problem, već može da  pruži podršku klijentu:

·        da bolje razume sebe i svoj problem,

·        da bolje sagleda i razume svoje načine reagovanja,

·        da bolje razume osećanja koja se javljaju i

·        da otkrije i učvrsti nove, funkcionalnije mehanizme reagovanja.

 Klijent će kroz odnos prihvatanja i poverenja sa stručnjakom, otkrivati i učiti koji su za njega ponašanja  poželjna i u kom pravcu se treba menjati.

      U zavisnosti od veličine problema na kojem klijent želi da radi i koliko je motivisan da na njemu radi, zavisi i dužina trajanja psihoterapije/savetovanja. Kada klijent želi da radi na dubljem razumevanju svoje ličnosti i dubljem razumevanju svog problema trebaće i više vremena. Neki klijenti žele da rade samo na promeni svog ponašanja, bez dubljeg otkrivanja istorije nastanka svog problema i ličnosti. Samim tim, proces rada će trajati kraće. Ali svakako,treba će neko vreme da se ostvari postavljeni cilj. Motivisanost klijenta je bitan faktor napredovanja u psihoterapiji. Klijenti koji su motivisani i aktivno rade na „onome o čemu pričaju“ , mogu brže napredovati u procesu psihoterapiji.

     Tokom procesa psihoterapije klijenti se mogu suočavati i sa neprijatnim emocijama, kao što su npr. tuga,bes,ljutnja,razočaranost ili usamljenost. Često se dešava da su to i razlozi odlaganja odlaska kod psihoterapeuta/savetnika. Ono što je bitno znati jeste da će terapeut prihvatiti klijenta, bez osuđivanja i kritike sa svim osećanjima koje donosi sa sobom. Trudiće se da ga razume,da razume njegova  osećanja i pružiće mu podršku u prevazilaženju neprijatnosti. Iako deluje da psihoterapija/savetovanje nosi i neprijatna iskustva mnogo je pozitivnog što se može dobiti u ovom procesu učenja. Od otkrivanja ličnih snaga i potencijala, ličnog napredovanja i poboljšanja odnosa sa drugim ljudima,do razrešavanja konkretnih emotivnih- psiholoških problema,prevazilaženja kriznih situacija i prevazilaženja psihičkih poremećaja.

        Suština psihoterapije / savetovanja jeste da klijent sa terapeutom razrešava  unutrašnje (psihološke) prepreke, koje ga ometaju u napredovanju i razvija lične potencijale, fleksibilne i adaptivne oblike ponašanja koji će ga voditi ka ostvarenju ličnog zadovoljstva i ispunjenijeg  života.

Marina Brašić

Tel:063/8771 641