EMPATIJA

 

Čovek uglavnom posmatra svet oko sebe i život iz svoje pozicije. Kroz svoje doživljaje, svoja osećanja i uverenja,  usmerava sebe i svoje ponašanje. Međutim, da bi čovek mogao da bude povezan sa socijalnom sredinom, posebno sa važnim osobama, neophodno je da neke situacije sagledava i iz perspektive druge osobe. Sposobnost da emocionalno razumemo šta druga osoba doživljava i da posmatramo situaciju iz njene perspektive nazivamo empatijom.

EMOCIJE I PREKID EMOTIVNE VEZE

 " Da li znate kako da izlečite slomljeno srce? Ne znam ni ja. Ali sam počeo da eksperimentišem i saznajem. Padao sam i ponovo ustajao dok sam istraživao šta je ljubav i život, kako funkcionišu i "rade". Bio sam spreman za posao koji me čeka, ali nisam odusato jer sam znao da me čekaju bolja vremena!" 

    Bez obzira da li ste vi osoba koja je prekinula vezu ili se na to odlučio partner, okončanje emotivne veze je vrlo stresan događaj. Sa odlukom da više nećete biti zajedno javljaju se neprijatne i bolne emocije koje će bojiti naredne dane, nedelje, vašeg života. Možete osetiti tugu, povređenost, strah, bes ili krivicu. Sve ove emocije će se javljati u različitim intezitetim a od toga kako se nosite sa njima zavisi kako ćete proći kroz ovaj period.

IZBEGAVANJE EMOCIJA

 

  Nema osobe koja nije doživela strah, ljutnju, tugu, krivicu ili stid. Da nije bila izložena događajima u kojima joj je srce brže zalupalo, gde se osećala radosno ili srećno. Iako smo zauzeti svakodnevnim poslovima i ne obrćamo pažnju na to kako se osećamo, naš unutrašnji svet je uvek aktivan. Bili mi svesni ili ne, emocije stalno doživljavamo. Emocije su vitalni deo našeg svakodnevnog života. Na osnovu njih komuniciramo sa ljudima, nosimo se sa izazovima i odlučujemo kako ćemo se ponašati i usmeriti. One nas motivišu na određene akcije, boje našu percepciju realnosti i direktno utiču na kvalitet života koji vodimo. Poznavanje i razumevanje emocija daje nam sposobnost da kreiramo sopstveni život onako kako želimo u svim sferama, a najvažnije u ljubavi i radu.

RAD NA SEBI

"Život ne nagrađuje namere,misli ili želje,već dela!" 

Nebojša Jovanović

   

 Ljudi su skloni da rade stvari koje nisu u potpunosti korisne za njih. Drže se određenih obrazaca ponašanja ili uverenja, iako vide da ne donose dobre rezultate i ne vode ka zadovoljstvu.
Često za svoja nezadovoljstva potraže krivca u drugima, jer im je potrebno neko opravdanje za svoje neuspehe. Lakše je uperi prst u druge nego u sebe. I umesto da otkriju šta nisu dobro radili ili šta mogu u budućnosti bolje da urade, obično se bira da ostanu sa željama koje nisu ispunjene, u planovima koji nisu realizovani i da žale za propuštenim prilikama i vremenom. Neke osobe u takvom modelu ostanu dugo, ponekad i ceo život. A život ne nagrađuje misli i želje. Život nagrađuje dela, koja vode do ciljeva uz korišćenje i razvijanje svojih potencijala. Život nagrađuje emocionalno i praktično ulaganje u svoja zadovoljstva i uspehe. Upravo zbog toga, rad na sebi je polazna tačka ka kreiranju uspešnog života ili budućnosti.

EMOCIONALNE SPOSOBNOSTI VAŽNE ZA PRAŠTANJE

       U tekstu "Praštanje-prilika za novi početak" mogli ste videti da je praštanje proces koji traži vreme i odluku osobe da svoju neprijatnu prošlost prihvati i integriše u svoje životno iskustvo. Jasno je da emocionalna spremnost ili emotivna zrelost određuje tok ili kretanje ovog procesa. Razočaranost, želja za osvetom ili nanošenjem bar slične štete-bola treba biti napuštena, što zahteva emotivno i kognitivno angažovanje. Sa druge strane, praštanje zahteva odluku da se dodatno emocionalno angažujete oko nekog neprijatnog iskustva. To bi značilo da se svesno odlučite za suočavanje sa neprijatnim emocijama, da tugujete i otklonite emotivne prepreke koje remete vašu sadašnjost. 
      S obzirom da praštanje posmatramo kao sposobnost-veštinu sa kojom se ljudi ne rađaju, već je grade i učvršćuju tokom života, onda je važno napomenuti neke bazične emocionalne sposobnosti koje su bitne za formiranje ove sposobnosti. Od stepena razvijenosti bazičnih emocionalnih sposobnosti zavisi emocionalna-psihološka spremnost osobe da oprosti, odnosno da izbegne probleme praštanja i tugovanja. 

PRAŠTANJE- PRILIKA ZA NOVI POČETAK

  

    Kada govorimo o opraštanju obično pomislimo na religijski koncept opraštanja osobama koje su nam nanele neku štetu, nepravdu ili bol. Posmatramo praštanje kao vid oslobađanja druge osobe od krivice za ono što nam je loše učinila kako bi bez našeg opterećenja, zvano osveta, mogla da krene dalje. I ako je praštanje sveto možemo uvek postaviti pitanje: “ Zašto bih ja oprostio?” ili "Potpuno je prirodno biti ljut zbog onoga što nam je učinjeno", posebno ako smo iskusili bol zbog namernosti ili nenamernosti te osobe. Ovako sagledan koncept praštanja vezuje se isključivo za drugu osobu i često dolazimo do toga da ne razumemo zato je važno oprostiti.  

SREĆA NIJE ISTO ŠTO I EUFORIJA

   Kada govorimo o prijatnim emocijama uglavnom smatramo da one ne mogu da izazovu probleme u ponašanju i funkcionisanju. Euforija ili euforično raspoloženje se obično doživljavaju kao poželjno emocionalno stanje. Često se meša sa doživljajem sreće ili dobrog raspoloženja. Ovde neću govoriti o povremenom doživljaju euforije, npr. prilikom pobeda na nekom takmičenju ili doživljaju neke izuzetne sreće u pozitivnim okolnostima (npr. dobijanje deteta). Ovde ćemo govoriti o euforiji kao problemu.

Hipohondrija

Hipohondrija se prepoznaje kao strah od bolesti, velike fokusiranosti na sopstveno telo i pokušaje da se prepoznaju neki "zluradi" simptomi koji upućuju da je osoba obolela od teške-fatalne bolesti. To je vid ispoljavanja narasle anksioznosti sa kojom osoba duži vremenski period živi. Možemo reći da je pre pojave simptoma hipohondrije postojala velika anksioznost uzrokovana različitm faktorima, a sa kojom osoba nije uspešno mogla da se izbori.

  Hipohondriju treba razlikovati od normalne ili zdrave zabrinutosti za svoje zdravlje. Svi smo ponekad zabrinuti za svoje zdravlje, posebno kada imamo objektivne razloge za to. Međutim, nakon nekog kraćeg vremena, kada posetimo lekara ili osetimo da nam je bolje, prestajemo da brinemo i vraćamo se svakodnevnim aktivnostima. Uvereni smo da nema razloga da budemo zabrinuti jer nam telo poručuje da bolje funkcioniše. Bez opterećenja, sumnje ili uznemirenosti vraćamo se u dnevni ritam.