Strah od uspeha

 Kada ulažemo u nešto čime se bavimo logično je da očekujemo pozitivne rezultate i uspeh. Želimo da se trud i uloženo vreme isplati,jer u suprotnom ne bi ni radili. U svakodnevnom životu poznatiji nam je strah od neuspeha,odnosno strah da ono što nam je važno se ne ostvari. Osoba zna šta bi tom prilikom mogla da izgubi i šta bi moglo loše da se desi. U skladu sa tim uverenjem i doživljajem bira postupke dolaženja ili ne dolaženja do nekog cilja.

Kada je strah od neuspeha toliko jak osoba se može blokirati i tako ne započeti ili odustati od aktivnosti koje bi je odvele do željenog cilja. Međutim, strah od neuspeha nije jedini strah koji može osobu držati daleko od željenih ciljeva. Strah od uspeha može biti razlog ostajanja u prosečnim postignućima i ne ostvarivanja mogućih i željenih ciljeva. Ovaj strah je obično nesvesan, osoba ga ne prepoznaje svesno kao što je to sa strahom od neuspeha, ali su posledice postojanja ovog straha vrlo vidljive. Mnoge osobe zbog njega nisu napredovale u životu, nisu ostvarile željenu karijeru ili partnerski odnos i samodestruktivno su uticale na svoj život. Birajući ponašanja kojima se podnosi strah ostajale su u sigurnim zonama, prosečnim okvirima, daleko od svojih autentičnih želja, individualnih potencijala i mogućnosti.

Odlaganje obaveza - prokrastinacija

    Svi smo skloni odlaganju nekih zadataka za koje procenjujemo da nam neće biti prijatne ili da će izazvati neprijatnost. Obično tada usmerimo pažnju na neke lagodnije i prijatnije stvari čime izbegavamo,odlažemo, suočavanje sa neprijatnim zadatkom. Ovakvo ponašanje postaje problem kada preraste u naviku ili stil života. Odlaganje obaveza utiče na kvalitet života osobe,ograničava je u ispunjavanju svojih potencijala,kako u karijeri tako i u ljubavi.

S.Pečeničić (Politika)

Šta je prokrastinacija

    Prokrastinacija je oblik izbegavajućeg ponašanja. Osoba odlaže izvršenje ili započinjanje nekog zadatka,obaveze ili plana za neki drugi put,obično za sledeći dan. Međutim,kada sledeći dan dođe, ona opet odlaže za sledeći. I tako u nedogled. Iako je osoba svesna da joj takvo ponašanje neće biti korisno,da joj može doneti štete,stepen neprijatnosti koju realizacija aktivnosti donsi je mnogo veća.

Online život tinejdžera i roditeljstvo

   

 Internet je sastavni deo svakodnevnog života. On je deo odrastanja današnje dece i mladih. Međutim,iako je Internet platforma učenja,razmene informacija,razvijanja interesovanja i povezivanja,on je istovremeno i platforma rizika i izazova. Iako danas deca mnogo više znaju o tehnologiji i društvenim mrežama nego odrasli,to ne umanjuje brigu roditelja i želju da ih zaštite od štetnog uticaja istih. Zbog rizika koji idu sa slobodnom upotrebom Interneta roditeljima se nameće zadatak da nauče svoju decu kako da se odupru riziku i izazovima virtuelnog života. Sa pojavom igrica “Plavi kit” i “Izazov 48 sati” roditelji su postali uplašeni i zabrinuti za svoje decu. Putem medija roditelji su se upoznali sa štetnim uticajem ovih igrica,odnosno navođenjem igrača na autodestruktivna ponašanja ili na bekstava od kuće na dva dana. Potpuno je prirodno da brinu i osećaju strah jer žele da zaštite svoju decu,a ne znaju na koji način. Strah se posebno uvećava tim da roditelji nemaju ni dovoljno saznanja o “svetu igrica” pa su mišljenja da su nemoćni u zaštiti svoje dece. Postaju uplašeni posmatrači svoje dece koja igraju igrice, koriste društvene mreže i žive neki on-line život.

REŠAVANJE KONFLIKTA SA TINEJDŽEROM - RADIONICA ZA ODRASLE

    Period sazrevanja i razvoja tinejdžera prećen je promenama u njihovom mišljenju,osećanjima i odnosima sa drugima. Tinejdžeri prolaze kroz promene koje se odražavaju na njegovu porodicu i odrasle koji su u kontaktu sa njima. Konfliktne situacije su česte i od načina kako se one razrešavaju zavisiće i kvalitet odnosa koji se ima i gradi sa tinejdžerom.

    Na ovoj radionici pokazaćemo Vam kako da razumete na prvi pogled nerazumljive,a u stvari tipične reakcije tinejdžera i kako da se postavite u konkretnim situacijama.

OVA RADIONICA JE ZA VAS ako:

• Vaša komunikacija sa tinejdžerom u vezi škole,vršnjaka,izlazaka i obaveza uvek preraste u raspravu ili svađu

• Osećate se loše jer je jedini vaspitni metod koji daje efekte kazna

• Pitate se kako "izaći na kraj" sa detetom u ovoj fazi

• Želite da imate odnos razumevanja,podrške i poverenja sa tinejdžerom 

• Želite da bez stresa i nervoze vaspitavate tinejdžera

     Kroz edukativni blok i interaktivne vežbe možete videti zašto se konflikti javljaju, kako  da rešite konfliktne situacije i kako da gradite odnos u kojem se ni Vi, a ni Vaš tinejdžer ne osećate loe. Bićete osnaženi da ostanete smireni u konfliktnim situacijama i da bez nervoze utičete na tinejdžera.

Učesnici radionice će dobiti u elektronskoj formi materijal sa radionice i smernice kako da kod kuće,u realim situacijama, primene ono što su čuli na radionici.

Prijavite se na vreme,broj mesta je ograničen.

Termin održavanja radionice u novembru je : 24.11.2017. u 18h

Za prijavu i informacije možete se javiti ili poslati poruku. 

Kontakt telefon : 063/8771 641
E-mail : marinabrasic@yahoo.com 

Mesto održavanja radionice: 

Ljube Didića 21/sureren,Beograd

Trajanje radionice: 2h

Kotizacija: 1500din.

O AUTORU I VODITELJU RADIONICE:

 
Marina Brašić je specijalni pedagog i OLI integrativni psihodinamski psihoterapeut.
Dugi niz godina radi sa decom,mladima i odraslim na različitim razvojnim, socijalnim i psihološkim problemima. Kroz edukacije i praktično iskustvo usavršavala je svoj rad sa mladima i odraslima kod kojih postoje razni specifični problemi (emocionalni i psihološki problemi,problemi u ponašanju,problemi povezani sa specifičim životnim situacijama - traume ili gubici).
Radi individualno i grupno sa klijentima u privatnoj praksi i socijalnoj zaštiti.


Ukoliko budete zainteresovani da se detaljnije bavite ovom temom ili da u razgovoru učestvuju drugi roditelj i dete, nakon radionice možete zakazati individualne konsultacije.

Depresija

  Depresija je složeni emocionalni problem koji se odražava na raspoloženje osobe,njeno razmišljanje, osećanja, telo, društvene odnose,volju i ponašanje. Život depresivnih osoba i njenih bližnjih gubi na kvalitetu i biva narušen,bez obzira u kom intezitetu se depresivni simptomi ispoljavaju.

  U dužem vremenskom periodu osoba oseća tugu i unutrašnju prazninu, gubi interesovanja za uobičajena životna zadovoljstva, oseća se beznadežno u pogledu sadašnjosti i budućnosti i povlači se iz radnih i društvenih aktivnosti. 

Zavist,emocija sa dva lica

   

Zavist je prirodna emocija,kao i svaka druga,tako da smo svi imali iskustva sa njom. Bila je uvek predmet istraživanje u oblastima koje se bave međuljudskim odnosima i psihologijom čoveka. Šta je čini tako zanimljivom?

   Zavist je emocija koja prati međuljudske odnose i utiče na njih. U ponašanju se ispoljava u različitim oblicima i intezitetim. Češće je prepoznajemo kod drugih nego kod sebe ili teže priznajemo da je osećamo. U društvu se posmatra kao negativana i nepoželjana emocija,jer više budi negativne reakcije kod ljudi nego one pozitivne,progresivne. U međuljudskim odnosima možemo je prepoznati kao razlog udaljavanja, do juče bliskih osoba, ili prekida odnosa i saradnje. Zavist budi ambivalentna osećanja prema osobi kojoj se zavidi,pa često dolazi do udaljavanja,nemogućnosti da se raduje tuđem uspehu ili do prekida odnosa. Takođe, zavist može vrlo snažno uticati na život pojedinca i usmeravati ga ka destruktivnim reakcijama ne samo ka drugima, nego i ka sebe. Nažalost, mnogi ljudi su je iskoristili u negativnom kontekstu (izmakla im je kontroli) pa su svoj život podredili njoj i time ga upropastili. Čuvena rečenica „ugušio se u sopstvenoj zavisti“ može dočarati kako izgleda kada zavist gospodari ponašanjem i odlukama osobe. Međutim, ima i onih koji su iz nje izvukli svoje najbolje, pa su otkrili i unapredili sopstvene želje,ciljeve,potencijale i životne odluke. 

   Zavist se javlja tamo gde postoji takmičenje i upoređivanje,gde postoji stalna težnja da se procenjuje lični uspeh i sreća u odnosu na postignuća ili uspeh drugih.

Zavist je osećanje koje se javlja kada osoba želi nešto što druga osoba ima, poseduje, radi, živi i dr,a ona nema. Ono na čemu se zavidi može biti lepota, novac, profesija, ljubav koja se živi, ali i neke ljudske osobine kao što su hrabrost, kreativnost, plemenitost, duhovitost ... Osoba procenjuje da to što drugi ima veoma je važno i misli da ona to ne može da ostvari, ima, poseduje iako to želi. Mišljenje da je druga osoba vrednija,uspešnija ili srećnija, jer ima to nešto, budi osećaj inferiornosti.

Zavist je kompleksna emocija jer uključuje i druge emocije koje nisu prijatne,npr. čežnju, osećaj krivice, strah, stid, ljutnju,bes,ogorčenosti... Nakon upoređivanje pokreće se proces sagledavanja sebe i sopstvenih kvaliteta,što može pobuditi spektar različitih osećanja. U osnovi,zavist kao emocija zavisi od unutršnjih fktora odnosno onoga kako osoba sama sebe doživljava i vrednuje. Ne zavisi od spoljašnjih faktora i drugih ljudi. Nakon upoređivanja osoba će se suočiti da nije onakva kakva bi želela da bude,što će probuditi neprijatne emocije koje će usmeriti na drugu osobu. Onaj koji zavidi fokusirana je isključivo na drugu osobu i ono što ta osoba ima, a on nema. Ne bavi se sagledavanjem ličnih postignuća i onoga šta želi i može. Kod zavisti tuđi uspeh se doživljava kao sopstveni neuspeh.

   S obzirom da doživljaj inferiornosti nije ni malo prijatan, javlja se prirodna potreba da ga se osoba reši ili da ga prevaziđe. Osoba mora pronaći način da umanji razliku koju je videle ili doživela nakon upoređivanja. Ona može to uraditi na neki od dva načina. Prvi, da umanji vrednost druge osobe i/ili vrednost objekta zbog kojeg zavidi ili drugi način, da se potrudi da razvije lične sposobnosti kojima će dobiti isto ono što druga osoba poseduje i tako se izjednači sa njom. Mehanizam koji primeni (obezvređivanje drugog ili sagledavanje sopstvenih potencijala i razvijanje istih) usmeriće ponašanja osobe. Tako će zavist dobiti benigni ili destruktivni karakter.

                                           Destruktivna ili zlonamerna zavist

    Kada zavist ne može da se obuzda i usmeri ka ličnom rastu i razvoju,postaje destruktivna. Prilikom upoređivanja sa drugim pojedinac otkriva da želi ono što drugi ima. Usmerava svoju pažnju na osobu kojoj zavidi i pokušava da prevaziđe unutrašnji osećaj inferiornosti na način koji nije dobar. Da bi se osećala jednakom ili boljom ona mora ili da oduzme (uništi) ono što osoba poseduje (objekat zavisti) ili da obezvredi samu osobu i objekat (procenjuje da osoba nema dovoljno kvaliteta,da ima gomilu negativnih osobina ili da to što poseduje nije važno i vredno). Na taj način osoba postaje u svojim očima važnija,vrednija i uspešnija,odnosno dobija opravdanje za sopstvene limite i pogrešne odluke. Često čujem rečenice koje otkrivaju zavist : “To je dobila/dobio preko veze, inače nema kvalitete! ” ili “Lako je njoj/njemu da se posveti tome, kada nema drugih obaveza!” ili “Uništi to što radi i onako to ništa ne valja!” ili “Šta vredi, kada nema...”. Pošto je osoba svesna da nema kvalitete kakve poseduje druga osoba, lakše je da se obezvredi nego da se pokrene, trudi i razvije ih kod sebe. Kada osoba „uništi“ ili „oduzme vrednost“ drugoj osobi onda doživljava sebe jednakom i superiornijom u odnosu na drugu.

Kod zlonamerne zavisti postoji aktivna želja da se drugoj osobi oduzme vrednost ili objekat koji poseduje. Tako se susrećemo sa raznim ponašanjima od ogovaranja, spletkarenja, odbacivanja drugog, a ponekad i do oduzimanja života osobi kojoj se zavidi.

                                            Benigna ili progresivna zavist

   Benigna zavist se smatra opštijom jer je fokusirana na dobijanje željenog objekta,a ne na osobu. Tuđi uspeh se ne doživljava kao sopstveni neuspeh i ugrožavajuće. Osoba želi isto,ono što drugi ima, i motiviše se da ispuni svoju želju. Kod benigne zavisti pokreće se motiv da se radi na sebi i ostvari želja. Pojedinac će se potruditi da prepozna svoje sposobnosti kojima može ostvariti želju, usmeriće svoju energiju i pažnju na razvijanje sposobnosti i uspeh će meriti u odnosu na sopstveni rad,trud i kvalitet. Upoređivaće se sa sobom i sopstvenim postignućima. Da bi se ovako reagovalo, osoba mora da prizna sebi da nešto treba da promeni kod sebe kako bi napredovala i dobila ono što želi., a ne da menja druge,kontroliše ili obezvredi. Iako joj je “krivo” što neko drugi ima nešto što želi, glavna pažnja će biti usmerena na sebe.Ovakva zavist je kontruktivna za pojedinca,jer je motiviše da bude bolji u odnosu na sebe,a ne u odnosu na druge. Drugi se koristi samo kao primer za lično napredovanje. Pojedinac može pitati drugu osobu kako je došla do željenog objekta,da proceni gde greši, da sagleda svoje planove za postizanje želje i usmeri se ka sopstvenom razvoju.

Međutim,ovde je jako bitno da je želja autentična. Ako se autentično želi ono što druga osoba ima neće se pokrenuti destruktivni mehanizam zavisti. U suprotnom,osoba može biti usmerena ka postizanju želje samo da bi imala isto što i drugi, a da to zapravo i ne želi. Tako može usmeriti svoj živat ka tuđim željama (da bi bila ista kao drugi) a ne ka onom što sama stvarno želi.

Osobe koje poznaju svoje želje,ciljeve i sposobnosti postaviće jasne planove kojima će ih ostvariti. Imaće realnu sliku koliko može,verovaće u svoje sposobnosti i raditi na njihovom usavršavanju ako prepozna da negde nešto fali. Pokušaće da postigne najviše što može u odnosu na sebe i tražiće konstruktivne načine da sebe unapredi.

Psihoterapija i zavist

    Tokom psihoterapije otkrivanje osećanja zavisti je korisno. Klijenti često nemaju uvid u ovo svoje osećanje jer ga potiskuju. Stid koji se javlja nakon osvešćivanja ove emocije nije redak slučaj,jer klijenti često zavist vrednuju samo kroz prizmu društvene neprihvatljivosti. Često je mešaju sa osećanjem ljubomore pa ne mogu jasno ni ga prepoznaju.

    Međutim,osvešćivanje zavisti na psihoterapiji je dobar putokaza ka napredovanju klijenta. Kroz psihoterapiju klijent može uvideti koji su njegovi razlozi za javljane ovog osećanja. Istražiti načine na koje se do tada nosio sa ovim emocijom i usmeriti se ka pozitivniji. Istraživanje osećanja i razmišljanja zbog kojih se javlja zavisti može dovesti do uvida koji mogu voditi ka jačanju samopouzdanja, prevazilaženju negativnih uverenja o sebi i osećanja inferiornosti itd.. Analizirajući zavist terapeut može podsticati klijenta da otkriv sopstvene želje,ciljeve i sposobnosti kao konstruktivne načine za lično napredovanje.

    

     Rad na ličnim kvalitetima i prevazilaženju sopstvenih limita donosi mnogo više zadovoljstva nego takmičarsko upoređivanje sa drugima. Osoba koja prevazilazi zavist na način koji je za nju afirmativan i razvojan biće zadovoljnija sobom,ali i korisnija svom okruženju i društvu u kojem živi. Treba imati na umu,da i kada se pojavi zavist prema nekoj osobi ta osoba nije suštinski drugačija. Ona ima svoje mane i potencijale,kao i svaka druga. Ona ih je dobro upoznala i u skladu sa njima je donosila odluke ka pozitivnim i progresivnim ciljevima. Učenje od nje kako je to postigla,doneće mnogo više ličnog i društvenog uspeha nego usmeravanje energije ka njenom omalovažavanju i obezvređivanju. Ako ovo ne možete sami da uradite,ne stidite se, potražite pomoć kako bi vaš život dobio volumen zadovoljstva i uspeha.

Marina Brašić , specijalni pedagog i psihoterapeut OLI integrativnog psihodinamskog pristupa; email: marinabrasic@yahoo.com