EMOTIVNI ZAMOR

 

 Daješ sve od sebe da budeš organizovan, podržavajući i u balansu sa sobom i drugima, ali svakodnevno osećaš umor i težinu. Ne znaš jasno šta ti treba. Demotivisan si za stvari koje su ti nekada bile zabavne. Razdražljivost i impulsivnost se sve češće pojavljuju, a osećaji praznine i odvojenosti od sebe stalno su prisutni. Imaš doživljaj da se ne osećaš kao u svojoj koži i svom telu.

Umoran si od svega, a ne znaš tačno od čega.

I ne, ovo nije stvar nedostatka odmora ili bolje organizacije, već manifestacija emocionalnog umora. Kada psiha pokušava da se tokom dužeg vremenskog perioda nosi sa unutrašnjim konfliktima, nezadovoljenim potrebama i neprijatnim emocijama, ona je kontinuirano angažovana u psihološkim procesima za koje je potrebna stalna životna energija.

Nerazrešena tuga, potisnuta ljutnja ili bes, kontinuirana borba sa krivicom — sve to zajedno dovodi do hroničnog osećaja emotivnog zamora.

Emotivni zamor nastupa kao zamor vašeg ega, koji se umorio od mehanizama odbrane koje koristi za nošenje i procesuiranje unutrašnjih neprijatnosti. Istovremeno, suženi kapacitet za nošenje sa realnim odnosima ili životom postaje jedno veliko opterećenje, a ne mesto gde možemo da se opustimo i budemo ono što jesmo.

Ako stalno usmeravamo sebe da nas drugi shvate i prihvate, da zaslužimo njihovu ljubav, sprečimo odbacivanje, predvidimo reakcije drugih i prilagodimo se njima, da popravimo odnose kroz menjanje drugog i žrtvovanje sebe, onda će naša psihička energija biti neprestano usmerena na rad u odnosima.

Vremenom dolazi do zamora, jer se emotivno ulažemo više nego što je potrebno.

Ako igraš ulogu osobe koja mora da bude od svih prihvaćena, koja svuda mora da bude funkcionalna i da ispunjava tuđa očekivanja, vremenom ćeš samo reći:

„Ne znam od čega sam umoran, ali znam da sam iscrpljen.“

Rešenje nije u odmoru.

Rešenje se traži u proširenju emotivnih kapaciteta ega.

I to kroz:

1. Nauči da mentalizuješ svoje potrebe i emocije.
2. Počni da prepoznaješ sebe i ostani povezan sa sobom onda kada je neprijatno.
3. Proširi kapacitet za poštovanje tuđih granica i mogućnosti, ali i sopstvenih.
4. Nauči da prihvataš različitosti, odnosno da svi imaju svoje vrline i mane, baš kao i ti. Nauči da ih vidiš, prihvatiš i nosiš u sebi.
5. Proširi kapacitet za upravljanje sopstvenom agresijom. Ona je jedna od osnovnih energija tvog bića.

I na kraju, nauči o sebi odgovor na pitanje: „Ko sam ja?“ Bez ulepšavanja i laganja sebe. 

Samo tako možeš, bez straha i krivice, prihvatiti druge i graditi odnose sa njima u kojima se emotivno ne trošiš.

Marina Brašić, integrativni psihodinamski psihoterapeut

ZRELA LJUBAV OD "Z" DO "V"

 

Da li je svaka ljubav i emotivno zrela? Šta zrela ljubav sve obuhvata? Ozbiljnost zrele ljubavi leži u sastojcima koji utiču na njeno građenje i očuvanje. Evo nekih važnih sastojaka ZRELE LJUBAVI.  

STRAH OD NAPUŠTANJA I PARTNERSKA VEZA

 Strah od napuštanja je duboki strah da će osoba biti povređena, izdana, ignorisana ili napuštena od strane njoj značane i važne osobe. Ovaj strah kod odraslih najviše je aktivan u emotivnim ili partnerskim vezama, ali se može javiti i u drugim odnosima koji se smatraju značajnima i važnima. Odnos sa roditeljima, partnerom, prijateljima, kolegama i ostalima mogu bitno biti narušeni i oštećeni kada se javlja strah od napuštanja.

TELO I PSIHA DVA ASPEKTA JEDNE CELINE

   Ako psihički život nazivamo unutrašnjim svetom onda je logično da je deo sadržaja tog sveta povezan sa našim telom (mišićima, organima, pokretima, fiziološkim procesima i sl.). Iako mnogi nepravedno odvajaju telo i psihu kao zasebne celine, praktično ili životno gledano njihovu povezanost nije moguće odvojiti. Svaka emocija ima svoju telesnu (neurofiziološku) reakcjiju što nam ukazuje da je i sama priroda uredila da naše telo reaguje na emocije i da je ono neodvojivi deo psihološke celine. Povezanost tela i psihe posebno je uočljiva kada se jave neke psihosomatske tegobe ili problemi, kada se jave neprijatne telesne senzacije usled emocijonalnih problema (npr. anksioznost) ili kada telesnim stavom izražavamo emocionalno raspoloženje. Ono što se dešava u unutrašnjem (emotivnom ili psihološkom) životu čoveka uvek je povezano sa telom. Naše telo je najveći prijemnik i prenosilac emocija.

O EMOCIJAMA

 I ako su ljudi kognitivna bića, svoj život ne usmeravaju isključivo na osnovu racionalnih premišljanja i zaključivanja.  Emocije unose dinamiku u naš svakodnevni život. One su naši motivatori za akciju ili ponašanje, boje naše mišljenje i daju nam snagu da

STRAH I PANIČNI NAPAD

     Panični napad doživi veliki broj osoba. Obično se prvi panični napad doživi u kasnom tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu, često je uzrokovan nekom konkretnom stresnom situacijom ili nekim stresnim okolnostima. Ne razvije se kod svih osoba koje dožive jedan ili dva panična napada panični poremećaj ili problem svakodnevnih paničnih napada. Razni faktori rizika će uticati na razvoj problema.Neki od tih faktora su npr. porodična istorija paničnih napada i paničnog poremećaja, veliki životni stres (gubitak bliske osobe), traumatično iskustvo (seksualni ili fizički napad), velike promene (rođenje deteta, preseljenje, promena posla...),