TELO I PSIHA DVA ASPEKTA JEDNE CELINE

   Ako psihički život nazivamo unutrašnjim svetom onda je logično da je deo sadržaja tog sveta povezan sa našim telom (mišićima, organima, pokretima, fiziološkim procesima i sl.). Iako mnogi nepravedno odvajaju telo i psihu kao zasebne celine, praktično ili životno gledano njihovu povezanost nije moguće odvojiti. Svaka emocija ima svoju telesnu (neurofiziološku) reakcjiju što nam ukazuje da je i sama priroda uredila da naše telo reaguje na emocije i da je ono neodvojivi deo psihološke celine. Povezanost tela i psihe posebno je uočljiva kada se jave neke psihosomatske tegobe ili problemi, kada se jave neprijatne telesne senzacije usled emocijonalnih problema (npr. anksioznost) ili kada telesnim stavom izražavamo emocionalno raspoloženje. Ono što se dešava u unutrašnjem (emotivnom ili psihološkom) životu čoveka uvek je povezano sa telom. Naše telo je najveći prijemnik i prenosilac emocija.

O EMOCIJAMA

 I ako su ljudi kognitivna bića, svoj život ne usmeravaju isključivo na osnovu racionalnih premišljanja i zaključivanja.  Emocije unose dinamiku u naš svakodnevni život. One su naši motivatori za akciju ili ponašanje, boje naše mišljenje i daju nam snagu da

STRAH I PANIČNI NAPAD

     Panični napad doživi veliki broj osoba. Obično se prvi panični napad doživi u kasnom tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu, često je uzrokovan nekom konkretnom stresnom situacijom ili nekim stresnim okolnostima. Ne razvije se kod svih osoba koje dožive jedan ili dva panična napada panični poremećaj ili problem svakodnevnih paničnih napada. Razni faktori rizika će uticati na razvoj problema.Neki od tih faktora su npr. porodična istorija paničnih napada i paničnog poremećaja, veliki životni stres (gubitak bliske osobe), traumatično iskustvo (seksualni ili fizički napad), velike promene (rođenje deteta, preseljenje, promena posla...),