Usled stresnih događaja kao psihološka reakcija na ono što nam se dešava može se javiti briga, uznemirenost i napetost. To su uobičajene psihološke reakcije kada se suočavamo sa situacijama koje su nam neprijatne i na koje trebamo da se prilagodimo. Uznemirenost koju osećamo je signal da su nam neke potrebe narušene, da su nam neke želje ugrožene i da je potrebno da planiramo neke akcije-ponašanja koje će nas voditi ka prevazilaženju trenutnih okolnost. Kada prođu neprijatne okolnosti i realizujemo aktivnosti, tj. prilagodimo se, zabrinutost i uznemirenost se smanjuju,a potom i nestaju. Znači, zabrinutost je uobičajena psihološka reakcija kada se suočimo sa neprijatnim situacijama ili okolnostima. Međutim, kod nekih osoba ovo stanje uznemirenosti, strepnje i napetosti ne prestaje, čak i kada je neprijatna situacija prošla. Tada govorimo o anksioznosti.
Anksiozost je emocionalna reakcija koju karakteriše intezivna uznemirenost, napetost, strepnja ili strah. Uznemirenost, napetost i strah prate telesne senzacije, a opšte funkcionisanje osobe zavisi od toga u kom intezitetu se ispoljavaju simptomi anksioznosti. Ispoljavanje simptoma može biti od blagog do vrlo snažnog i preplavljujućeg inteziteta. Bez obzira da li je anksioznost u manjem ili većemo intezitetu prisutna ona znatno ograničava život osobi koja je doživljava, sprečava je da razvija svoje potencijale i da uživa u postigućima.
