Depresija

  Depresija je složeni emocionalni problem koji se odražava na raspoloženje osobe,njeno razmišljanje, osećanja, telo, društvene odnose,volju i ponašanje. Život depresivnih osoba i njenih bližnjih gubi na kvalitetu i biva narušen,bez obzira u kom intezitetu se depresivni simptomi ispoljavaju.

  U dužem vremenskom periodu osoba oseća tugu i unutrašnju prazninu, gubi interesovanja za uobičajena životna zadovoljstva, oseća se beznadežno u pogledu sadašnjosti i budućnosti i povlači se iz radnih i društvenih aktivnosti. 

   Prisutan je bezrazložni osećaj krivice, nisko samopouzdanje i samopoštovanje, strah, osećanje usamljenosti i bespomoćnosti. Sva ova osećanja prate i drugi problemi kao što su: problem spavanja (prekomerno spvanje,ne mogućnost da se zaspi ili nemogućnost uspostavljana kontinuiteta sna),problemi sa apetitom i ishranom, fizička iscrpljenost,osećaj preopterećenosti i napetosti,smanjena fizička aktivnost (osoba je bez energije i volje), a često se pojavljuju i fizičke tegobe kao što su mučnine,vrtoglavice, gavobolje, problemi sa crevima i želudcem i dr.

   Simptomi se mogu ispoljiti u blagom ili jakom intzezitetu,individualni su i trbalo bi biti prisutni duže od dve nedelje kako bi mogli da govorimo o depresiji. Postoji više oblika depresije tako da nije pravilo da će se svi simptomi ispoljiti u istom intezitetu i kod svakoga.

Depresija se razlikuje od zdravog tugovanja

    Depresija se razlikuje od zdravog procesa tugovanja. Ako smo doživeli neko razočarenje, gubitak bliske osobe ili materijalni gubitak, zdrava emocionalna reakcija na takvu životnu situaciju je tuga i tugovanje. Kada se suočimo sa gubitkom ulazimo u proces tugovanja koji je praćen neraspoloženjem i smanjenim interesovanjima. Međutim,iako osećamo tugu ne doživljavamo potpuno negativno sadašnjost,sebe i sopstvenu budućnost. Ne osećamo se beznadežno, ne okrivljujemo bezrazložno sebe za sve negativne stvari koje su nam se desile u životu. Osećamo različite stepen tuge, ali se ne povlačimo iz svakodnevnih životnih aktivnosti i ne gubimo volju za životnim zadovoljstvima u dužem vremenskom periodu. Brinemo o sebi,svojim bližnjima i svom fizičkom zdravlju. Kod depresije, način razmišljanja je promenjen, osoba često ne vidi mogućnost da neko može da joj pomogne ili da se njeno stanje može promeniti. Kod procesa tugovanja osoba prihvata pomoć i podršku okoline,ne distancira se od bliskih osoba. Osoba koja je u procesu tugovanja prepoznaje svoja neprijatna osećanja i kanališe ih tako da nastavi da bude funkcionalna u budućnosti. Kod depresivnih osoba budućnost izaziva strah,doživljaj da im niko ne može pomoći,da se ništa ne može promeniti pa često razmišljaja o smrti. Ako je proces tugovanja otežan,ako osoba ne može da se nosi sa osećanjima koja prate tugovaje ili ako bira neadekvatne načine nošenja sa tugom, postoji velika šansa da zdrav proces tugovanja preraste u depresiju. Depresija je otežani proces tugovanja.

   Depresija nije prolazno neraspoloženje. Depresija neće samo od sebe proći. Traži stručnu pomoć, ponekad i uzimanje lekova. Često se dešava da osoba i pored osećanja tuge i neraspoloženja obavlja svakodnevne obaveze. Naizgled funkcioniše dobro,ali ona prepoznaje da se teško koncentriše, lako odustaje, razdražljivija je, plačljiva, uznemirena, loše misli o sebi i životu a svakodnevne aktivnosti obavlja sa teškoćom. Često ima problem da zaspi ili se ujutru rano budi. Svoje neraspoloženje povezuje sa stresom i nedostatkom vremena za odmor. Ovakvo stanje može potrajati duži vremenski period dok se osoba ne obrati za pomoć povodom povajave nekih fizičkih tegoba koji mogu biti prateći simptom nekog oblika depresije.

Kako se boriti protiv i sa depresijom

 Iako znamo da smo svakodnevno izloženi stresu i brzom načinu života,potrebno je povremeno zastati i odmoriti. Relaksacija u prirodi,druženje sa prijateljima ili promena svakodnevne rutine mogu biti od koristi da se prikupi energija za svakodnevne životne aktivnosti i okolnosti. Upoznavanje sebe,svojih emocija i načina reagovanja povodom njih, od značaja su za uspostavljenje unutrašnjeg balansa i preveniranje depresivnog raspoloženja. Međutim,ako se primeti da raspoloženje nije uobičajeno potrebno je bez predrasuda potražiti pomoć i podršku.

  Depresija je danas sve češće prisutan emoionalan problem. Svetska istraživanja ukazuju da je učestalost depresije sve veća i da se javlja kako kod adolescenata tako i kod odraslih osoba. Manifestuje se u različitim oblicima i intezitetu, a zahteva vreme i stručnu podršku u prevaziaženju. Iako se depresivna osoba i njeni bližnji suočavaju sa teškim problemom, idalje su prisutne predrasude da se ne priznaje njeno postojanje i da se izbegava stručna pomoć pod izgovorom da je osoba može sama da se nosi sa njom ili da je sramota priznati njeno postojanje. Ponekad se simptomi depresije ne prepoznaju,povezuju se sa nepovoljnim životnim okolnostima a osoba čeka da problem utihne i sam od sebe prođe.  Ovkvo ponašanje vodi do produbljivanja depresije i otežanog prevazilaženja.

    Osobe koje su depresivne često se pitaju šta je uzrokovalo njihovu depresiju. Retko se dešava da samo jedan faktor bude uzročnik depresije. Akutna opterećenost i stres, gubitak ili smrt voljene osobe, razočarenja i poniženja, teško prilagođavanja na nove životne okolnosti (venčanja,preseljenja,odlazak u penziju,gubitak zdravlja), teška životna iskustva (zlostavljanja,zdravstvena i fizička ugroženost...),kao i genetska predisponiranost mogu biti uzročnici depresije. Najčešće se dešava da su osobe dugogodišnje bile izložene stresu kada je samo jedan,sam po sebi beznačajan događaj,doprineo da „kap prelije čašu“ te dođe do burne manifestacije depresije.

   

    Blagovremeno otkrivanje simptoma u mnogome olakšava prevazilaženje depresije. Podrška porodice i stručna pomoć su dva koloseka po kojima bi se kretao voz ka prevazilaženju i sprečavanju ponovnog povratka depresije. Psihoterapija,ponekad i uzimanje antidepresiva, su najbolji način za prevazilaženje depresije. Lekovi će regulisati hemiske procese u organizmu,dok će se kroz proces psihoterapije osnaživati ličnost i razvijati adekvatni mehanizmi nošenja sa emocijama i doživljajima koji se javljaju. S obzirom da je depresija usko povezana sa načinom razmišljanja u okviru psihoterapije radiće se na promeni obrazaca mišljanja koji produbljuju i održavaju depresiju.

Ako ste vi ili neko blizak u ovakvom problemu nemojte čekajti da se raspoloženje promeni samo od sebe. Ne stidite se da potražite pomoć, jer tražiti pomoć je znak hrabrost i siguran put ka uspešnom,srećnom i zadovoljnom načinu života.

Marina Brašić

specijalni pedagog i psihoterapeut,OLI integrativne psihodinamske psihoterapije