Opsesivne misli izazivaju veliku uzemirenost i tenziju, te osoba ne može normalno svakodnevno da funkcioniše dok se ne reši njihovog prisustva. U osnovi su to nevoljne misli,prisilno se javljaju, neprijatnog sadržaja, često povezan sa nekim agresivnim ili seksualnim sadržajem (mada nije to pravilo) i neprihvatljive su osobi. Opsesivne misli nisu povezane sa nekim svakodnevnim brigama, već deluju besmisleno i nelogično. Osobe ih prepoznaju kao iracionalne misli i najčešće se trude da ih potisnu ili izbegnu kako bi nastavile da normalno funkcionišu tokom dana. Međutim, potiskivanje ili izbegavanje ovih misli ne donosi njihovo povlačenje, one se vraćaju i opsedaju zbog čega osobe doživljavaju još veće uznemirenje i strah.
U takvoj situaciji, osoba pribegava izvršenju neke radnje (kompulsije) koja bi joj donela zaštitu od od zastrašujuće misli ili koja bi neutralisa strah koji oseća. Kada se radnja sprovede osoba oseća manju uznemirenost, jer je izbegla opasnost a uznemirenost koja postoji postaje manja. Iako osoba vidi da radnja koju izvodi nema mnogo smisla ili da je preterana, ona je ipak sprovodi jer nakon nje dolazi do trenutnog olakšanja i rasterećenja. Ovo olakšanje obično traje kratko, dok se opsesivne misli ponovo ne pojavi,a najčešće se vrlo brzo vraćaju. Nekada će osobi biti dovoljno da izvede samo jednostavnu radnju kako bi neutralisala strah koji oseća. Međutim, kod nekih osoba opsesivne radnje mogu biti vrlo kompleksne da obuhvataju set određenih aktivnosti sa većim brojem ponavljanja (da imaju neku pravilnost u broju ponavljanja, redosledu izvođenja i sl.), kako bi osoba imala doživljaj da je neutralisala opasnost i umanjila anksioznost.
U takvoj situaciji, osoba pribegava izvršenju neke radnje (kompulsije) koja bi joj donela zaštitu od od zastrašujuće misli ili koja bi neutralisa strah koji oseća. Kada se radnja sprovede osoba oseća manju uznemirenost, jer je izbegla opasnost a uznemirenost koja postoji postaje manja. Iako osoba vidi da radnja koju izvodi nema mnogo smisla ili da je preterana, ona je ipak sprovodi jer nakon nje dolazi do trenutnog olakšanja i rasterećenja. Ovo olakšanje obično traje kratko, dok se opsesivne misli ponovo ne pojavi,a najčešće se vrlo brzo vraćaju. Nekada će osobi biti dovoljno da izvede samo jednostavnu radnju kako bi neutralisala strah koji oseća. Međutim, kod nekih osoba opsesivne radnje mogu biti vrlo kompleksne da obuhvataju set određenih aktivnosti sa većim brojem ponavljanja (da imaju neku pravilnost u broju ponavljanja, redosledu izvođenja i sl.), kako bi osoba imala doživljaj da je neutralisala opasnost i umanjila anksioznost.
Opsesivne misli ne moraju uvek da prate opsesivne motoričke radnje. Često se dešava da osoba ima opsesivne misli,ideje ili neke slike povodom kojih oseća veliki strah i anksioznost. Međutim, svoju anksioznost ne razrešava na kompulsivan vidljiv (motorički) način, već na nivou nekih mentalnih aktivnosti. U ovom slučaju, kompulsivne radnje se odvijaju na mentalnom nivou i sastoje se u vidu npr. traženja objašnjenja - stalnog razuveravanja (od lekara, kroz literaturu, internet, od bliskih ljudi...), kroz rituale u vidu molitva da misli prestanu, rituale prizivanja pozitivnih misli ili izgovaranje nekih reči i dr.. Ovakva mentalna kompulsivna rasterećenja mogu dugo trajati i osoba ih može skrivati. Često se dešava da pojedinci dugo čekaju da problem sam od sebe nestane, da se misli same povuku, što produbljuje problem i oteževa pružanje pomoći. Dodatni problem jeste što osoba poistovećuje ličnost sa svojim mislima,pa imaju doživljaj da su one ono što misle. S obzirom da sadržaji misli, ideja ili slika mogu biti vrlo bizarni, nešto što je osobi neprihvatljivo i mimo njenog vrednosnog sistema, osoba počinje da sumnja u sebe. Često se stide svojih misli, boje se da gube razum, pa zbog toga i skrivaju svoje simptome. Ovakvo ponašanje ih vodi ka tome da još više povećaju svoju anksioznost i isfrustriranost. Zato je važno obratiti se stručnjaku na vreme,na početku, dok problem nije uznapredovao i narušio potpuo život osobi.
Opsesivne misli sa ili bez opsesivnih radnji remete svakodnevni život i uzimaju dosta energije i vremena. S obzirom da se misli brzo vraćaju, osobe svoj život uglavnom podrede iznalaženju načina kako da se zaštite od njih i umanje straha i uznemirenosti koju osećaju. U takvim okolnostima malo vremena ostaje za zadovoljstva,korišćenje i razvijanje ličnih potencijala. Narušava se samopouzdanje i samopoštovanje, kao i kvalitet života koji se vodi.
Opsesivne misli sa ili bez opsesivnih radnji remete svakodnevni život i uzimaju dosta energije i vremena. S obzirom da se misli brzo vraćaju, osobe svoj život uglavnom podrede iznalaženju načina kako da se zaštite od njih i umanje straha i uznemirenosti koju osećaju. U takvim okolnostima malo vremena ostaje za zadovoljstva,korišćenje i razvijanje ličnih potencijala. Narušava se samopouzdanje i samopoštovanje, kao i kvalitet života koji se vodi.
Razlika između svakodnevne i opsesivne zabrinutosti -
Treba napraviti razliku između svakodnevnih rituala i zabrinutosti i opsesivnih. Svima se desilo da brine i intezivno misli o nečemu što može ugroziti. Ovakve misli zabinjavaju i teraju da se proveri ili uradi nešto kako bi se osoba zaštitila. Sa proverom ili uveravanjem da je sve u redu zabrinutost nestaje i osoba se vraća svakodnevnim aktivnostima. Nastavlja sa poslom, obavezama i ostalim aktivnostima bez daljeg doživljaja straha i tenziji. Ne remeti svoj život zbog zabrinutosti. Kod OKPa nakon provere uznemirenost i strah ne prolaze. Osoba nastavlja da misli o opasnosti, brine i dalje da li će biti ugrožena, da li je sve mere preduzela da se zašti i dr.. Stalno je okupirana mogućnošću da bude ugrožena i nemogućnošću da se zaštiti. U takvim okolnostima osoba troši puno vremena i energije na opsesivne misli i radnje, što je ozbiljno remeti u svakodnevnom funkcionisanju i menja kvalitet njenog života.
Kada opsesivne misli i radnje remete svakodnevno funkcionisanje i menjaju kvalitet života osobi možemo govoriti o opsesivno kompulsivnom poremećaju.Faktori rizika javljanja OKP
Danas još uvek nije jasno utvrđen uzrok pojave OKPa. Različite teorije ističu i različite uzroke pojave OKPa. Od genetskih, preko sredinskih i psiholoških faktora. Porodična istorija je važna jer su neka istraživanja pokazala veliku naslednu komponentu ovog poremećaja. Međutim, životne okolnosti koje su praćene stresnim i traumatičnim iskustvima utiču na psihološko funkcionisanje osobe, a time mogu i biti rizici za pojavu OKPa. Naučeni psihološki načini nošenja sa emocijama, struktura ličnosti i okruženje u kojem je osoba odrastala mogu biti riziko faktori. Ono što je važno prilikom lečenja i psihoterapijske pomoći, to je upoznavanje individualnih karakteristika osobe i njenih simptoma, ali uzimanje u obzir sve psihološke i sredinske faktore rizika kako bi se adekvatno napravio individualni plan tretmana i pomoglo osobi.
Javljanja OKP - Prvi simptomi se mogu javiti u detinjstvu (oko 10 god.), ali se najčešće javljaju u ranoj mladosti negde u dvadesetim godinama. Neka istraživaja ukazuju da se kod dece čiji su roditelji preterano zaštitnički usmereni na dete čime neguju nesamostalnost i zavisnost od njih, mnogo češće imaju simptome OKPa na ranom uzrastu i u kasnijim godinama. Isto se dešava i sa decom čiji su roditelji suviše dominantni, zahtevni i kritikujući. Psihodinamska istraživanja ukazuju da se opsesivni simptomi javljaju kao rezultat potisnutog ili razvojno ne razrešenog straha od ostavljanja ili odvajanja (separacioni strah) i/ili straha od smrti. U prilog ovom gledištu dolazi i to da tokom psihoterapijskog rada klijenti obično otkriju da im se simptomi opsesije pojačaju kada dolaze u situacije gde se traži njihova povećana odgovornost, samostalnost ili izloženost drugm ljudima. To su stresne situacije,obično, nakon gubitaka bliskih osoba, razvoda ili smrti partnera, promene posla i dr.. Životne promene, koje donose testiranje ličnih kapaciteta, veština i sposobnosti donose veliki strah koji se simbolički ispoljava kroz opsesivne misli i radnje.
Javljanja OKP - Prvi simptomi se mogu javiti u detinjstvu (oko 10 god.), ali se najčešće javljaju u ranoj mladosti negde u dvadesetim godinama. Neka istraživaja ukazuju da se kod dece čiji su roditelji preterano zaštitnički usmereni na dete čime neguju nesamostalnost i zavisnost od njih, mnogo češće imaju simptome OKPa na ranom uzrastu i u kasnijim godinama. Isto se dešava i sa decom čiji su roditelji suviše dominantni, zahtevni i kritikujući. Psihodinamska istraživanja ukazuju da se opsesivni simptomi javljaju kao rezultat potisnutog ili razvojno ne razrešenog straha od ostavljanja ili odvajanja (separacioni strah) i/ili straha od smrti. U prilog ovom gledištu dolazi i to da tokom psihoterapijskog rada klijenti obično otkriju da im se simptomi opsesije pojačaju kada dolaze u situacije gde se traži njihova povećana odgovornost, samostalnost ili izloženost drugm ljudima. To su stresne situacije,obično, nakon gubitaka bliskih osoba, razvoda ili smrti partnera, promene posla i dr.. Životne promene, koje donose testiranje ličnih kapaciteta, veština i sposobnosti donose veliki strah koji se simbolički ispoljava kroz opsesivne misli i radnje.
Integrativna psihodimamska psihoterapija i OKP
Psihoterapijski tretman OKP zahteva vreme i motivisanost osobe da radi na uzrocima problema, a ne samo na simptomima koji remete svakodnevno fukcionisanje. Obično klijenti na početku očekuju da čuju od terapeuta neku "magičnu" tehniku za suzbijanje opsesivnih misli i radnji. Ovakav njihov stav je razumljiv jer simptomi OKPa su vrlo iscrpljujući i normalno je da klijent želi da ih se reši odmah. Međutim, suzbijanje simptoma nije rešenje problema. Da bi smo neki problem rešili neophodno je da ga razumemo i da otkrijemo razloge zbog kojeg se on javio. Važno je da klijenti znaju da su opsesivne misli i opsesivne radnje vrlo individualne. Odrastanje osobe, porodični odnosi, genetsko nasleđe, interakcije sa roditeljima, životne okolnosti i iskustva nisu kod svih isti i nisu kod svih na isti način uticali na pojavu OKPa. Kod OKP je važno otkriti i razumeti dublje psihološke uzrok nastanka opsesivnih misli i opsesivnog ponašanja, a potom raditi na njima sa ciljem da se problem ne ponavlja i ne pojavljuju u nekom novom obliku. Važno je da klijent zna da je na psihoterapiji potrebno raditi na uzroku isto kao i na simptomim i da ne postoji jedna univerzalna psihoterapijska tehnika za otklanjanje problema.
Najbolje rezultate daje integrativni psihodinamski pristup problemu. To podrazumeva da se klijent na psihoterapiji bavi razumevanjem svog emocionalnog stanja, otkrivanjem i razumevanjem uzroka nastanka svoje aksioznosti (opsesivnih misli i radnji), osvešćivanjem čemu mu simptomi služe (zašto i od kojih se neprijatnih emocija brani na takav način), a istovremeno je posvećen promenama koje će mu omogućiti da vodi funkcionalniji i kvalitetniji život. Primena psihoterapijskih vežbi i tehnika podstiče i olakšava promene, a razumevanje problema i razvijanje emocionalnih kompetencija učvršćuje se novi oblik ponašanja i reagovanja na uznemirujuće misli,emocije,situacije... Ovakvim obuhvatnim radom,na uzroku i na praktičnoj promeni, daje klijentu mogućnost da prevaziđe svoj problem ali i da unapredi svoje emocionalne kapacitete. Kroz OLI integrativnu psihodinamsku psihoterapiju klijent razvija veštine razumevanja sebe, svojih potreba,emocija, mišljenja, ponašanja...Proširuju razumevanje uzrok nastanka svojih problema, uči kako da se bolje i funkcionalnije nosi sa njima. Razvija svoje emocionalne sposobosti koje su važne za obradu i upravljanje emocijama, a koje su mu iz nekog razloga treutno blokirane ili nerazvijene.
Medikamentozna terapija ili upotreba lekova je neophodna kod nekih klijenata,posebno kod onih gde je OKP uzrokovan genetskim ili biološkim faktorima. Uz redovnu upotrebu prepisanih lekova i psihoterapiju ovi klijenti mogu da rade na razumevanju i prevazilaženju svog problema.
Marina Brašić,
OLI Integrativni psihoterapeut
marinabrasic@yahoo.com
Marina Brašić,
OLI Integrativni psihoterapeut
marinabrasic@yahoo.com
Нема коментара:
Постави коментар