GENERALIZOVANI ANKSIZNI POREMEĆAJ

Usled stresnih događaja kao psihološka reakcija na ono što nam se dešava može se javiti briga, uznemirenost i napetost. To su uobičajene psihološke reakcije kada se suočavamo sa situacijama koje su nam neprijatne i na koje trebamo da se prilagodimo. Uznemirenost koju osećamo je signal da su nam neke potrebe narušene, da su nam neke želje ugrožene i da je potrebno da planiramo neke akcije-ponašanja koje će nas voditi ka prevazilaženju trenutnih okolnost. Kada prođu neprijatne okolnosti i realizujemo aktivnosti, tj. prilagodimo se, zabrinutost i uznemirenost se smanjuju,a potom i nestaju. Znači, zabrinutost je uobičajena psihološka reakcija kada se suočimo sa neprijatnim situacijama ili okolnostima. Međutim, kod nekih osoba ovo stanje uznemirenosti, strepnje i napetosti ne prestaje, čak i kada je neprijatna situacija prošla. Tada govorimo o anksioznosti.

   Anksiozost je emocionalna reakcija koju karakteriše intezivna uznemirenost, napetost, strepnja ili strah. Uznemirenost, napetost i strah prate telesne senzacije, a opšte funkcionisanje osobe zavisi od toga u kom intezitetu se ispoljavaju simptomi anksioznosti. Ispoljavanje simptoma može biti od blagog do vrlo snažnog i preplavljujućeg inteziteta. Bez obzira da li je anksioznost u manjem ili većemo intezitetu prisutna ona znatno ograničava život osobi koja je doživljava, sprečava je da razvija svoje potencijale i da uživa u postigućima.

    Anksiozni poremećaj je zajednički naziv za grupu poremećaja u kojima dominiraju simptomi anksioznosti. To su emocionalna stanja u kojima osoba doživljava preplavljujući strah, hronično stanje tenzije, brige i strepnje da će joj se desiti nešto loše i opasno, a da ona neće moći ili neće znati da se zaštiti. To su emocionalni problemi koji ograničavaju osobu u socijalnim i emocionalnim  kontaktima, radnim obavezama i boje njen život svakodnevno. Simptomi anksioznosti dugo traju i opstaju sa stalnom tendencijom da se usložnjavaju i produbljuju. Anksiozni poremećaji su podeljeni u nekoliko kategorija, a jednu kategoriju zauzima generalizovani poremećaj anksioznosti.

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ ( GAP)

   Generalizovani anksiozni poremećaj, spada u kategoriju anksioznih poremećaja i karakteriše ga prisustvo intezivne i dugotrajne anksioznost koja se manifestuje u vidu snažne brige, uznemirenosti i strepnje, sa napetim iščekivanjem katastrofalnog ishoda. 

    Osnovni elmenti generalizovanog anksioznog poremećaja su:
- Preterana briga, strepnja i uznemirenost, bez očiglednih povoda
- Napetost (telesna i psihološka)
- Telesni simptomi

      Kod osoba koje pate od GAP može se primetiti da teško kontrolišu svoju brigu. Preterano brinu i očekuju najgore ishode, čak i u situacijama koje nisu opasne ili zabrinjavajuće. Briga i strah su nerealni ili nesrazmerni situacijama u kojim se osobe nalaze. Svakodnevne životne stvari su predmet za brigu, predviđanje opasnosti i razmišljanje šta najgore može da se desi. Najčešće  brinu o finansijama, zdravlju, porodici, obrazovanju, partnerskom odnosu, seksualnosti, društvenim problemima... Možemo reći, da osobe sa GAP brinu o svemu i svačemu, bez realnih razloga. Stalno su fokusirani na negativno i neprijatno iščekivanje katastrofalnog ishoda. Pitanja koja sebi postavljaju ih fokusira na predviđanje negativnih budućih događaja i konstantno ih drži u krugu brige,uznemirenosti i straha da će se nešto loše desiti. Iako osobe vide i primećuju da preterano brinu i da njihova anksioznost nije u skladu sa okolnostima u kojima se nalaze, osobe ne znaju kako da zaustave svoju brigu i smatraju da je ona van njihove kontrole.

     Kod svih anksioznosti karakteristično je da postoji problem tolerisanja neizvesnosti. Osobe sa GAP pokušavaju da uspostave kontrolu nad neizvesnošću na takav način što se usmeravaju na analiziranje potencijalnih negativnih događaja (do najsitnijih detalja), preteranu zabrinutost i planiranje aktivnosti koje bi sprečile realizaciju tih događaja. Veruju da ih sama briga "štiti" od loših i katastrofalnih događaja. Imaju doživljaj da ako brinu, loše stvari se neće desiti, a da je odustajanje od brige poseban rizik i opasnost. Njihov stav prema životu je anksiozan i može se prepoznati u rečenicama kao što su: "Šta ako se desi...!"; "Nikad ne znaš kada će grom udariti!"; " Vodi računa i budi na oprezu!"; "Ako očekuješ sve najgore, onda se ništa loše neće desiti!"... Sa ovakvim anksioznim stavom osoba pokušava da uspostavi kontrolu nad budućim događajima, spreči neizvesnost i netolerantnu nesigurnost. Sa druge strane, na ovaj način drže i pod kontrolom svoju anksioznost, jer briga ne dozvoljavaju da ih preplave neprijatne emocije i strah. Doživljaj sigurnosti pokušava da se uspostavi hiperkontrolom. Međutim, kako nije moguće predvideti sve opasnosti ili uzroke negativnih događaja, osobe ne postižu sigurnost već pronalaze nove i nove izvore opasnosti, povodom kojih postaju uznemirena, tenzična i napeta. Tako ostaju u anksioznom obrascu koji kreira  specifičan način funkcionisanja, tj. razišljanja i ponašanja. Posledica je hronično stanje napetosti. 

Simptomi telesne i psihičke napetosti kod GAP

 Emocije povezane sa telom i svaka emocionalna promena se odražavaju na naše telesno funkcionisanje. Kod GAP je izražena telesna napetost ako koja se može prepoznati u sledećim manifestacijama:
Telesne manifestacije : 
- generalni mišićni umor
- stalnu mišićna napetost
- lako umaranje
- bolovi u mišićima
- mišićna tenzija, trzanje ili grčevi,tikovi (grickanje noktiju ili suptilni pokreti)
- preznojavanje, talasi hladnoće ili vrućine
- mučnine i glavobolje,
- vrtoglavice
- ubrzani rad srca (tahikardija)                                               

- nervozna creva ili iritabilna creva                   
- gubitak apetita i nelagodnost u stomaku i dr.

Psihičke manifestacije :
- stalno iščekivanje opasnosti i stalna opreznost
- razdražljivost i uznemirenost
- doživljaj kao da je osoba na ivici da "pukne"
- stalno prisustvo straha
- loša koncentracija i pažnja (teškoće u fokusiranju na sagovornika ili neku priču)
- nemogućnost opuštanja u prijatnim i relaksiranim situacijama
- stalni umor
- loš san (nemogućnost da se zaspi, buđenje tokom spavanja, rano buđenje) i dr.

   POSLEDICE GENERALIZOVANOG ANKSIOZNOG POREMEĆAJA

   Jasno je da se generalizovani poremećaj anksioznosti odražava na sve aspekte života osobe. Uspostavljanje odnosa sa drugima je otežano, ponekad i izbegavajuće. Laka razdražljivost, nemogućnost da se opuste ili da se fokusiraju na razgovor donose izbegavajuće ponašanje. Tako osobe sa GAP često izoluju sebe od okoline ili ako ostanu u njoj osećaju ogroman pritisak i tenziju.
 
   Hronična briga i napetost imaju tendenciju da se šire (generalizuju). Kao i kod straha, anksioznost se hrani anksioznošću. Jedna anksioznost, stvara novu anksioznost, razvija nove anksiozne misli, stavove i ponašanja što donosi još veću napetost, brigu i tenziju. Sobzirom da anksioznost ima tendenciju da se širi i produbljuje, kod nekih osoba će se razviti panični napadi ili fobije. To će biti nesvesne psihološke reakcije na unutrašnju tenziju, a koje će pružiti rasterećenje i neki vid psihološkog olakšanja. Međutim, iako panični napad ili fobija na neki način olakšavaju psihičko funkcionisanje one znatno produbljuju problem osobi, odnosno postaju veći psihološki problem.

   Hronična uznemirenost, napetost i briga oduzimaju dosta psihičke energije. Veći deo psihičke energije se troši  na anksiozno razmišljanje i sprečavanje opasnosti, a malo na postizanje ličnih zadovoljstava, radne obaveze ili emotivne odnose. Nemogućnost da se osoba opusti i otežano svakodnevno funkcionisanje se javljaju kao posledica hronične anksioznosti. Kada su simptomi anksioznosti manjeg inteziteta, osoba može relativno dobro da učestvuje u svakodnevnim aktivnostima, iako će uvek imati osećaj grča i ograničenog korišćenja ličih kapaciteta.  Međutim, kada su gore navedeni simptomi intezivno prisutni, osobe će teško obavljati i jednostavne svakodnevne obaveze. Naravno, zbog nemogućnosti da se obavljaju svakodnevne obaveze, osobe sa GAP se osećaju nefunkcionalno i loše, a to utiče na samopouzdanja i samopoštovanja.

     Zbog izraženih telesnih manifestacija anksioznosti, osobe se najčešće obraćaju lekaru za pomoć. Odlaze od specijaliste do specijaliste u nadi da će se rešiti telesnih tegoba. Ne tako retko neki ustanove i da su zbog prekomerne uznemirenosti, hroničnog stanja nemira i lošeg ritma života (hronično lošeg sna, promenjenog apetita, nemogućnosti da se psihički opuste i dr.) ugrozili svoje zdravlje. Psihosomatske problemi su česte posledice GAP.  Obično dobiju savet da se manje "nerviraju" i da povedu računa o sebi, odnosno da se pozabave svojim hroničnim stanjem anksioznosti. Često se dešava da tek kada se obrate psihijatru i kada dobiju "lekove za smirenje" odluče da se obrate psihoterapeut. Naravno, psihoterapija je delotvorna i u tim situacijama, ali je uvek bolje započeti sa njom što ranije.

PSIHOTERAPIJA OSOBA SA GENERALIZOVANIM ANKSIOZNIM POREMEĆAJEM

   Uzroci nastanka generalizovanog anksioznog poremećaja mogu biti različiti. Na psihoterapiji se bavimo psihološkim uzrocima za pojavu i razrešenje ovog problema. Pravovremeno obraćanje psihoterapeut daje prostor osobi da dok nije puno psihički iscrpljena radi na promeni sebe i prevazilaženju svojih problema. Pravo vreme je onda kada se pojavi anksioznost. Navešću samo neke primer kada bi sigurno trebalo da potražite stručnu pomoć i podršku:
-  kada su se desile neki stresne životne situacije (npr. traumatsko iskustvo, nepovoljne životne promene, gubitak bliskih osoba i sl.),
- kada osoba primeti da je previše uznemirena zbog nekih životih događaja ili
- kada primeti da nema očiglednih nepovoljnih događaja ali se oseća uznemireno,
- kada proceni da stanje uznemirenosti traje duži vremenski period,
- kada primete više gore navedenih simptoma.

  Ljudi sa GAP često osećaju stid zbog onoga što im se dešava. Zbog toga izbegavaju da se obrate za pomoć i potraže stručnu podršku. Takođe, misle da će anksioznost nestati sama od sebe ili da mogu sami da reše problem. Zato dugo ćute o tome kako se osećaju i dolaze na psihoterapiju tek kada je problem poremetio svakodnevno životno funkcionisanje. Neophodno je poznavanje ličnih granica i sasvim je u redu potražiti pomoć onda kada se proceni da se ne može sam.

   Razvijanjem dobrog odnosa sa terapeutom klijenti stiču sigurnost da otkrivaju i osnažuju svoje potencijale. Kroz primenu različitih psihoterapijskih tehnika i vežbi klijenti uče kako da menjaju svoj anksiozni stav, podnose i smanjuju svoju anksioznost. Takođe, rad na sebi podrazumeva razvijanje bazičnih emocionalnih sposobnosti koje su važne za upravljanje emocijama, posebno neprijatnim emocijama. Razvoj bazičnih emocionalnih sposobnosti zvane kontantnost objekta, tolerancija na frustraciju i amibivalenciju , posebno su važne za prevazilaženje anksioznosti. Na psihoterapji klijent sa generalizovanim anksioznim poremećajem ima priliku da unapredi svoje psihološke mehanizme reagovanja na stres i životne promene, razreši svoje nesvesne uzroke javljanja i održavanja anksioznosti i nauči kako da živi bez anksioznosti.

   Dobiti od psihoterapije su višestruki. Integrativni psristup u psihoterapijskom radu usmeren je ka otkrivanju uzroka anksioznosti, načina ponašanja, mišljenja i emocionalnog ragovanja na uzroke problema, a istovremeno i na razvijanje novih, korisnijih načina reagovanja kako bi osoba živele ispunjenije i zadovoljnjije svoj život.


Marina Brašić
OLI Integrativni Psihodinamski Psihoterapeut

Zakažite razgovor ili konsultaciju na:
063/8771 641
marinabrasi@yaho.com