Problem prilagođavanja na novu situaciju

          

U današnjem brzom svetu koji se stalno menja, sposobnost prilagođavanja novim situacijama postaje bitna odlika ličnosti.  Tokom života, suočavamo se sa različitim situacijama koje nas teraju da budemo fleskibilni , da im se brzo i uspešno prilagodimo i da se menjamo. Od svakodnevnih situacija do događaja koji bitno menjaju život ( npr.promena škole, promena mesta stanovanja,polazak na fakultet,promena posla ili gubitak bliske osobe) suočavamo se sa potrebom da se prilagodimo i nastavimo bez doživljaja pritiska i ograničenja. Nove situacije ne moraju uvek biti negativne,to mogu biti i situacije koje su u osnovi pozitivne, kao što su npr. rođenje deteta,odlazak u penziju ili napredovanje u poslu. I pored toga što nose pozitivne emocije, one se mogu doživeti kao problem ili kao neprijatnost. One zahtevaju neku promenu,udaljavanje od dotadašnjih navika i prilagođavanje novim okolnostima.

        U novim situacijama od osobe se traži da angažuje svoje emocionalne i socijalne kapacitete kako ne bi podlegla prevelikom uticaju zahteva za promenu i time bila ograničena u postizanju ravnoteže i zadovoljstva.

Prilagođavanje predstavlja sposobnost osobe da se nosi sa emocijama koje su izazvane novom situacijom i sposobnost osobe da u skladu sa emocijama nastavi efikasan način života u novim životnim okolnostima.

Brzina i  uspeh prilagođavanja novoj situacij

      Neke situacije kao što su gubitak bliske osobe,gubitak posla,razvod i sl. prirodno izazivaju neprijatne emocije ( tugu, bes, strah...). Takve situacije su stresne, bitno menjaju životne oklnosti i mogu da remete psihofizičku ravnotežu osobe. Međutim, neće svaka osoba isto reagovati na njih i neće se istom brzinom prilagođavati. Neke osobe će ih doživljavati manje uznemirujuće nego neke druge. Njihova tolerancija na frustraciju će biti veća, brže će se prilagoditi novim životnim okolnostima i na njih će gledati kao na sastavni deo života. Nova situacija ih neće dugo ometati u zadovoljenju svojih životnih potreba, prihvatiće nove zadatke i uloge i vremenom će se okrenuti ličnim zadovoljstvima. Osobe koje imaju problem u prilagođavanju reagovaće uznemireno, preplavljeno  emocijama i neće biti u stanju da adekvatno odgovore na zahteve novih životnih okolnosti. Imaće problem da pronađu adekvatne mehanizme adaptacije i umesto strategija koja vodi ka ličnom rastu i razvoju, biraće one sa kojima stagniraju ili koje ih usmeravaju ka suprotnom smeru od željenog. Izabrana ponašanja će ih ometati u svakodnevnom funkcionisanju i umesto da reše problem, problem će biti produbljen novim nezadovoljstvima i neuspesima.

       Tolerancije na frustraciju predstavlja emocionalnu sposobnost osobe da odloži zadovoljstva i podnosi nezadovoljstva. Ova emocionalna sposobnost započinje razvoj u primarnoj porodici i dalje se razvija kroz socijalne odnose sa okruženjem. Pored tolerancije na frustraciju,osoba tokom života izgrađuje i druge emocionalne sposobnosti koje utiču na veštine prilagođavanja novim situacijama. Neke od tih sposobnosti uticaće na celovit doživljaj sebe i situacije,tolerisanje ambivalentnih osećanja,odnosa ili situacija, na volju da se istraje u pokušajima razrešenja situacije i dr. Izbor načina prilagođavanja biće u skladu sa stepenom izgrađenosti ovih emocionalnih kompetencija. Na uspeh u prilagođavanju uticaće i životna iskustva. Psihološka istraživanja ukazuju da osobe koje su imale traumatična životna iskustva i nisu imali adekvatnu podršku u njihvom prevazilaženju imaće problem u prihvatanju promena i prilagođavanju. Tako će osobe koje imaju veću podržavajuću socijalnu mrežu, stabilne partnerske i prijateljske odnose, mnogo brže prihvatiti promene i uspešnije se nose sa njima.

Poremećaj prilagođavanja

        Poremećaj prilagođavanja predstavlja stanje patnje i emocionalni poremećaj kod osoba koje su bile u situacijama koje zahtevaju značajne promene u životu (npr.gubitak bliske osobe,gubitak posla,polazak na fakultet,promena mesta života i dr.). Poremećaj prilagođavanja remeti svakodnevno funkcionisanje osobe, kako na emotivnom tako i na socialnom planu, u vremenskom periodu duže od tri meseca. Možemo reći, da poremećaj prilagođavanja nastaje kao reakcija na uticaj stresnog ili stresnih životnih događaja za koje osoba nije pronašla mehanizame da im se prilagodi i prevaziđe. Poremećaj prilagođavanja je najčešće praćen depresijom, anksioznošću, problemima na poslu ili u školi i problemima u odnosima sa okruženjem. Ovaj poremećaj je sličan post-traumatskom stresnom poremećaju samo su simptomi nešto blaži.

   

  Kako se bolje prilagoditi novim situacijama- pozitivno prilagođavanje

       Problem prilagođavanja prepoznali su mnogi stručnjaci, pa se danas, mogu naći različiti edukativni programi koji se bave temama prilagođavanja . Cilj ovih programa je pomoć učesnicima da se što bolje nose sa stresom i  promenama u njihovom životu (npr.Programi-edukativne radionice “Kako se izboriti sa stresom“;“Kako preživeti razvod“;“Kako preživeti tinejdžera“...). Iako je velika pažnja posvećena stresu i njegovom uticaju na svakodnevni život , često su prisutini psihološki problemi prilagođavanja kod ljudi. Zašto je to tako? Najpre,sposobnost prilagođavanja nije urođena i ona se razvija i unapređuje tokom života. Možemo je posmatrati kao proces kroz koji osoba upoznaje i razvija svoje emocionalne kapacitete i u skladu sa tim izgrađuje nove mehanizme prilagođavanja. Kao što je rečeno, subjektivne procene , izgrađenost emocionalnih kompetencija i socijalnih veština uticaće na prihvatanje i prilagođavanje promenama. Koliko je osoba voljna da otkriva sebe i radi na svojim kompetencijama, toliko će raditi i na svojoj fleksibilnosti i kreativnosti u prilagođavanju. Takođe,ne postoji jedno univerzalno rešenje koje „olakšava posao“, koje obezbeđuje prilagođavanje svim životnim situacijama. Potrebna je stalna i jaka volja da se ulažu napori u ostvarenju novih razvojnih ciljeva,što često zna da bude kamen spoticanja i razlog odustajanja od ličnih promena.

       Imajući u vidu sve gore navedeno, navešću neke od pozitivnih mehanizama reagovanja na novu situaciju a kjoji mogu pomoći u prilagođavanju :

·         Pojačano ulaganje napora – nova situacija zahteva da se ulažu napori kako bi se došlo do željenih ciljeva. Treba imati na umu da prilagođavanje zahteva prisustvo stalne volje da se istraje u pokušajima prilagođavanja. Neka ponašanja se mogu ispostaviti kao pogrešna i od osobe se tražiti da nastavi sa novim pokušajima,odnosno sa usmeravanjem volje ka novim pokušajima. Usmeravanje volje ka novom prilagođavanju obuhvata istraživanje, promišljanje i odlučivanje za ponašanja koja će dovesti do željenog cilja,planiranje realizacije ponašanja i na kraju izvršenje tj.probanje u realnoj situaciji.

·         Prihvatanje promene – da bi se prilagodili novoj situaciji neophodno je da se ona prihvati. Prihvatanje podrazumeva ne ignorisanje zahteva da nešto promeni. Da bi se situacija prihvatila potrebno je da se  sagleda u svim svojim aspektima i sa svim doživljajima koje izaziva u nama. Prepoznavanje i prihvatanje emocija, omogućiće da definišemo šta nas ometa da načinimo promenu i prilagodimo se,odnosno da definišemo kuda želimo da stignemo na putu promene, koji je cilj promene. Ne možemo nečemu da se prilagodimo ako ga prethodno nismo upoznali i prihvatili.

·         Promena pristupa problemu – pristupanje problemu ili novoj situaciji iz drugog aspekta, drugačijeg nego što se inače radi. Umesto fokusa na negativnu ocenu situacije i naših sposobnosti za nošenje sa njom,može se pristupiti iz pozitivnijeg okvira. Sagledavanje svojih snaga za nošenjem sa promenom (npr. ša ja mogu da uradim u ovoj situaciji, a ne šta ne mogu da uradim) može omogućiti postavljanje liste pozitivnih reagovanja na date okolnosti. Iracionalna uverenja kao što su „Ja ne mogu da podnesem promenu“ ili „Ova situacija je katrasofalna i nepodnošljiva“, probajte da zamenite sa uverenjima koja su racionalna „Ja mogu da se nosim sa novom situacijom, iako je ona teška“.

·         Relaksacija i fizička aktivnost- tehnike relaksacije se mogu primeniti  kao „predah“ ili mehanizam rasterećenja emocionalne napetosti u trenucima kada emocije preplavljuju. Anksioznost i napetost često prate problem prilagođavanja. Najčešće spominjana tehnika je tehnika dubokog ritmičkog disanja. Sa ovom tehnikom se najčešće kombinuje tehnika mišićne relaksacije gde se,koncentrisanjem na svaki mišić pojedinačno,od glave do stopala,uz udah,osoba fokusira na napetost mišića,a kroz izdah na opuštanje napetosti. Druga tehniha relaksacije može biti tehnika vizualizacije,u kojoj se zamišlja mirno i sigurno mesto koje može da prizove pozitivna osećanja i sećanja kada se jave uznemirujuće emocije. Bavljenje sportom i fizička rekreacija mogu pomoći u otklanjanju napetosti i tenzije.

·         Razgovor sa bliskim osoba ili stručnjakom - nova situacija je možda nova za vas, ali ne i za vama bliske osobe. Razgovor sa bliskim osobama daje nam doživljaj da nismo sami,pruža nam priliku da podelimo različita iskustva i čujemo drugačije mišljenje od našeg. Emotivna podrška bliskih osoba je dobar oslonac za prevazilaženje prepreka na putu prilagođavanja. Ako postoji doživljaj da bliske osobe ne mogu u potpunosti da pomognu ili postoji želja da radite na vašim ličnim kompetencija razgovor sa psihoterapeutom ili psihološkim savetnikom može pomoći.

 Život nije jednostavan i nije moguće predvideti događaje koji nas čekaju. Život je interesantan, uzbudljiv i ima smisla upravo zbog promena koje nam se dešavaju. Posmatrajte nove situacije i zahteve za poromene kao izazove u ličnom rastu i razvoju. Unapređujte psihološke kapacitete,ulažite dodatne napore kada je to potrebno, prihvatite sebe i svoje emocije, prihvatite trenutnu situaciju i životne okolnost. Promene su sastavni deo našeg života, a na nam je da iz njih izvučemo ono što je najbolje za nas.