FOBIJE

    Pojam fobije se može čuti u svakodnevnim komunikacijama. Obično ga ljudi koriste kao zamenicu za strah te tako pokušavaju da povežu razna uznemirujuća osećanja sa ovim pojmom. Iako su fobije povezane sa osećanjem straha,razumevanje fobije je mnogo specifičnije od onog kako ga ljudi uopšteno definišu.

Strah

je emocija koja je prisutna kod svih ljudi. Nema osobe koja nije doživela neprijatna i intenzivna uznemirujuća osećanja povodom nekog događaja koji je bio realno ugrožavajući za nju. Sa pojavom opasnosti,javlja se strah koji ima zaštitničku i adptivnu funkciju organizma. Strah priprema organizam za prilagođavanje nadolazećoj opasnosti i odbrani od nje. U organizmu se aktiviraju fiziološki procesi koji dovode do ubrzanog rada srca,znojenja,napetosti u mišićima,ali i do izoštravanja pažnje ka pretećem stimulusu i pripremi organizma za aktivnosti izbegavanja ili odbrani od opasnosti.

        Kod fobija, strah ima istu funkciju,priprema organizma za izbegavanje ili odbranu  od opasnosti. Međutim,razlika između realnog i fobičnog straha je u tome što je izvor fobičnog straha neosnovan,odnosno nije realno ugrožavajući za osobu, iako ona to tako doživljava. Osoba sa fobičnim strahom nema realne i razumljive razloge zbog čega se plaši određene stvari i svesna je neosnovanosti svog straha.

 Fobija je snažan,dugotrajan iracionalan ili neosnovani strah od određene situacije,predmeta,aktivnosti ili osobe;preuveličana percepcija nadolazeće opsnosti povezana sa konkretnom situacijom ili specifičnim objektom,što dovodi do izbegavajućeg ponašanja osobe.

Uzroci nastanka fobija

    Kada pitamo osobu koja ima fobiju da li možda zna da objasni kako se javila njena fobija ili kako se baš njena fobija vezuje za konkretni fobični objekat,obično ne zna da objasni. I zaista je tako.Ne postoji jedan konkretni uzrok fobija,pre možemo govoriti o više uzročnika ili o predisponiranosti osobe za pojavu fobija. Nekada su uzroci fobije genetske predispozicije,nekada su porodične okolnosti,stres,trauma,neprijatna životna iskustva i doživljaji napravili pogodan teren za pojavu fobija.U osnovi je da su fobije izazvane uticajem spoljnih faktora  (neprijatne situacije,traumatične),koji stvaraju unutrašnje-emotivne konflikte sa kojima osoba ne zna u dužem vremenskom periodu da se na emotivno zreo i razvojan način da se nosi.

   Mehanizam nastanka fobije    

       

        Razni sadašnji ili prošli neprijatni doživljaji i iskustva dovode do unutrašnjih konflikta koji se izražavaju kroz strepnju,nemir ili strah. Strepnja,nemir ili neko drugo neprijatno osećanje remeti osobu u normalnom emotivnom funkcionisanju. Osoba nesvesno pokušava da se odbrani od neprijatnih emocija,da uspostavi psihološki balans, te koristi različite psihološke mehanizme,a obično je to potiskivanje. Međutim, iako su osećanja potisnuta ona i dalje teže da izađu spolja kako bi osoba dalje nesmetano emotivno funkcionisala. Tada se strepnja,nemir ili strah povezuje za neki spoljašnji objekat kojeg osoba može da izbegne.

Osoba pravi korisnu spregu - unutrašnje neprijatno osećanje, sa kojim mora svakodnevno da se živi i sa kojima se treba svesno suočiti, prebacuje i povezuje za objekat ili situaciju (fobični objekat) od kojih može da se pobegne i da se izbegne suočavanje sa njim. Fobični objekat tada postaje stvarni izvor straha i susret sa njim pokreće stanje anksioznost (preplavljujuća uznemirenost) i strah,te osoba teži na sve načine da ga izbegne.Tako osoba ulaže sve napore da izbegne sve one objekte ili situacije koje joj izazivaju strah, iako je svesna da nije realno ugrožena ili u opasnosti.

     Izbor objekta koji će izazivati reakciju straha je nekada potpuno neočekivan i individualan,ali je svakako simboličkog značenja. Fobični objekat ne mora da bude direktno povezana sa onim što je osoba prvi put doživela kao opasnost ili čega se uplašila. Osoba može povezati svoj strah sa nekim objektom ili situacijom koja nije nalik prvom okidaču neprijatne,neugodne emocije. Strah ima generalizujuću osobinu, širi se na objekte,situacije ili aktivnosti koje su nalik prvobitnom okidaču. Na primer,osoba ima strah od putovanja autobusom, ali njen strah se ne vezuje samo za putovanje autobusom određenog prevoznika ili firme, već se strah širi na putovanje bilo kojim prevoznim sredstvom. Zbog toga, osoba koja ima fobiju ne može da razume zašto se plaši nekog objekta,situacije ili aktivnosti. Narastajuće osećanje straha može dovesti do napada panike, što je i dodatni strah osoba sa fobijom.

Život osoba sa fobijom i način prevazilaženja 

     

      Postoje razne vrste fobija: fobije od letenja,fobije od bolesti,fobije od zatvorenog ili otvorenog prostora,fobije od zubara,fobije od javnog nastupa i dr.Ono što je sigurno prisutno kod svih fobija jeste ograničen način života osoba sa fobijom. Osoba investira puno energije i vremena u izbegavanje svog fobičnog objekta. Razvija razne strategije delovanja i posebne aktivnosti kretanja ili funkcionisanja. Kvalitet njihovog života se umanjuje jer su kontinuirano fokusirane na izbegavanje onog što izaziva strah, kao i onoga što bi se „ne daj Bože“ desilo da se susretnu sa objektom fobije. Razmišljaju šta bi sve moglo loše da se desi ako se nađu u konkretnoj situaciji, koliko bi bili bespomoćni i koliko bi im takvo stanje bilo nepodnošljivo. U osnovi ovakvog razmišljanja stoji uverenje da će se nešto užasno i strašno desiti i da oni to neće moći da podnesu. Zbog ovakvih uverenja osoba svoje aktivnosti usmerava ka sigurnijim i bezbednijim aktivnostima, odnosno ka izbegavanju situacija (objekta) koje izazivaju strah. I sve deluje kao začarani krug,pa osobe mogu propustiti veoma bitne događaje u svom i životu bliskih osoba.

      Sa druge strane,osobe sa fobičnim strahom imaju doživljaj da ih okolina ne razume i da su usamljene u svom problemu. Imaju doživljaj da ih drugi osuđuju,ali i sebe posmatraju kao manje vredne,neadekvatne što utiče na njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.

Prevazilaženje fobija i stručna pomoć

    

     Fobija nije problem koji će proći sam od sebe. Što je duže prisutana to se strah više produbljuje i može se udružiti sa nekim drugim anksioznim poremećajima ili depresijom. 

    Kada fobije nisu intenzivne i jake,ne remete bitno život i nisu udružene sa drugim psihološkim problemima,mogu se primenjivati tehnike samopomoći. Postoji veliki broj tehnika samopomoći, a ovde ćemo navesti samo neke od njih:

Tehnika relaksacije – npr. tehnika disanja-vežbajte da dišete sporo,lagano i duboko jer ovakvo disanje umanjuje napetost i strah. Kod osoba koje su anksiozne često se dešava da hiperventiliraju,plitko i brzo udišu vazduh zbog čega se može javiti ubrzan rad srca,što može pojačati strah.

Glavni cilj tehnika relaksacije jeste da se opustite onda kada su vam emocije preplavljujuće i uznemirujuće.

Tehnika suočavanja sa strahom - ova tehnika se primenjuje korak po korak.Važna je za posteteno suočavanje sa situacijom koja izaziva strah. Napravite listu situacija kojih se plašite,a potom krenite od onih koje izazivaju najmanji strah i u kojoj imate najviše kontrole. Smislite kako ćete se relaksirati (npr. lagano,duboko disanje)u toj situaciji, šta ćete tačno raditi kada se pojavi osećaj uznemirenosti i koje će reakcije biti. Postepeno se suočavajte sa tom situacijom i pokušajte da se u toj situaciji osećate što lagodnije.Ne prelazite na sledeću situaciju sa liste ako ovu niste savladali.

Kroz ovu tehniku ne samo da se postepeno suočavate sa fobijom,nego i kontrolu vlastitog ponašanja kroz planiranje i strpljivo vežbanje aktivnosti.

Fokusirajte se na pozitivno-vežbajte pozitivne misli,svakoga dana.Zapisujte svakoga dana po 3 pozitivne stvari koje ste uradili i koje su vam se desile. Fokus na pozitivno postepeno će umanjivati osećanje bespomoćnosti i jačaće vaše samopoštovanja i samopouzdanja.

     

      Kod fobija koje su intenzivne i jake nisu dovoljne samo tehnike samopomoći,već je neophodna stručna pomoć. Psihoterapeut može pomoći osobi u razumevanju svog straha i povezivanju svojih neprijatnih iskustava sa konkretnim fobičnim objektom. Svojim znanjem i veštinama pružiće vam pomoć i podršku da razreši unutrašnje konflikte koji su napravili pogodno tlo za pojavu vaše fobije. Kroz rad na unutrašnjim konfliktima,postepeno ćete raditi na praktičnom suočavanju sa strahom, otkrivanju i menjanju obrazaca vašeg ponašanja, menjanju uverenja i mišljenja koji doprinose održavanju fobije. Uz rad na sebi, postepeno će se prevazilaziti straha ali i razvijati one bazične emocionalne kompetencije koje su važne za dalji život bez fobije.

  

   I na kraju,bile fobije „male“ ili „velike“ ne treba ih ignorisati i imajte na umu da život sa fobijom ima svoju cenu.

“Šta god radili u životu ima svoju cenu. Menjali se ili ostajali isti, platićemo određenu cenu. Dobro je znati kolika je ona, jer mi smo odgovorni za cenovnik naših životnih odluka.“ (psihoterapeut Nebojša Jovanović)

 Postanite odgovorni i naučite da živite slobodno, bez ograničenja,ispunjeno i srećno!

Marina Brašić

dipl.specijalni pedagog

savetnik i psihoterapeut integrativne psihodinamske psihoterapije O.L.I. Metoda 

mail: marinabrasic@yahoo.com

https://betty.rs/fobije/