Internet je sastavni deo svakodnevnog života. On je deo odrastanja današnje dece i mladih. Međutim,iako je Internet platforma učenja,razmene informacija,razvijanja interesovanja i povezivanja,on je istovremeno i platforma rizika i izazova. Iako danas deca mnogo više znaju o tehnologiji i društvenim mrežama nego odrasli,to ne umanjuje brigu roditelja i želju da ih zaštite od štetnog uticaja istih. Zbog rizika koji idu sa slobodnom upotrebom Interneta roditeljima se nameće zadatak da nauče svoju decu kako da se odupru riziku i izazovima virtuelnog života. Sa pojavom igrica “Plavi kit” i “Izazov 48 sati” roditelji su postali uplašeni i zabrinuti za svoje decu. Putem medija roditelji su se upoznali sa štetnim uticajem ovih igrica,odnosno navođenjem igrača na autodestruktivna ponašanja ili na bekstava od kuće na dva dana. Potpuno je prirodno da brinu i osećaju strah jer žele da zaštite svoju decu,a ne znaju na koji način. Strah se posebno uvećava tim da roditelji nemaju ni dovoljno saznanja o “svetu igrica” pa su mišljenja da su nemoćni u zaštiti svoje dece. Postaju uplašeni posmatrači svoje dece koja igraju igrice, koriste društvene mreže i žive neki on-line život.
Internet i tinejdžeri
Tinejdžeriski perod razvoja je pun promena. Za tinejdžera promene predstajaju sazrevanja i učvršćivanja identiteta, a za roditelje promene predstavljaju promenu načina komunikacije sa detetom,veći stepen razumevanja njegovih potreba i očuvanje odnosa podrške i poverenja. Na samom putu osamostaljivanja tinejdžeri će se susretati sa različitim izazovima. Iako se njihovo mišljenje razvija (saznajni proces razvoja) još uvek nije dovoljno razvijeno da na pravi način sagledavaju moguće posledice. Mišljenje i ponašanje tinejdžera je fokusirano na trenutna zadovoljstva, na uzbuđenja i nova iskustva. Oni čeznu da dožive nešto novo i uzbudljivo. Budućnost percipiraju drugačije od odraslih ili bolje reći ne razmišljaju o njoj. Mada nam ponekad deluju kao odrasli, još uvek nisu stasali da kritički sagledavaju situacije kao odrasli. O sebi često misle da su jedinstveni,nepobedivi i da se njima ne može desiti nešto loše. Potreba da šire svoja znanja i veštine posebno su povezane sa vršnjačkom grupom. Vršnjaci zauzima centralno mesto u životu tinejdžera. Oni posebno utiču na razvoj identiteta, zadovoljavaju potrebu za pripadanjem i daju priliku tinejdžeru da upoznaje svoj emocionalni život izvan porodice. Iako deluju kao nedodirljivi,tinejdžeri su vrlo emocionalno nesigurni. Kritike sredine,vršnjaka i roditelja, doživljavaju kao napad na njihovu ličnost, često osećaju razne strahove i ne znaju da se nose sa emocijama koje ih preplavljuju. I sve dok se ne razviju emocinalno i saznajno neće moći da realno sagledavaju svet odraslih. Sa druge strane,internet danas ima važno ulogu u životu tinejdžera. Daje veliku mogućnost da kroz virtualan svet mlada osoba zadovoljava svoje potrebe na jednom mestu.
Preko socijalnih mreža tinejdžeri zadovoljavaju potrebu za vršnjačkim pripadanje. Danas su svi umreženi,stalno su u kontaktu,vrlo brzo mogu da podele i razmene svoja informacije, mišljenja i stavove. Imaju priliku da se izraze na način kako žele,da veći broj ljudi vidi to što imaju da poruče,a to ne mora da bude uvek istinito. Odobravanje od vršnjaka,sa kojima su u mreži, podstiče doživljaj da pripadaju grupi istomišljenika. Komunikacija je lakša nego uživo,postoji više vremena da se osmisli odgovor,ne mora da se vodi računa o ponašanju,a samo iščekivanje odgovora često donosi posebno uzbuđenje. Tkođe,društvene mreže pružaju mogućnost da budu drugačiji od ostalih i da na taj način fasciniraju okolinu. Međutim,iako društvene mreže imaju svoju dobru stranu sa sobom nose i određene probleme. Kako postoji vršnjačko nasilje na “ulicama”,takođe postoji i na internetu. Danas su sve češće mladi izloženi elektronskom vršnjačkom nasilju (syberbulling). Iskustva koja tada doživljavaju su zaista neprijatna i vrlo loša za emotivni život tinejdžera. Suština syberbulliinga je namerno ponižavanje, uznemiravanje ili na bilo koji drugi način nanošenje štete detetu, u obliku tekstualnih poruka,fotografija,neugodnih komentara ili video klipova. Neprikladni sadržaju se mogu slati mejlovima,postavljati na YouTube kanal,prosleđivati prko Facebook mreže ili putem poruka. Syberbulling može raditi jedna osoba ili grupa dece. Tinejdžerima sa ovakvim iskustvom potrebno je pomoći,ne samo u sprečavanju nasilja nego i nakon doživljenog nasilja. Zato je bitno da tinejdžeri imaju slobodan i stabilan odnos sa roditeljima kako bi im na vreme prijavili ono što doživljavaju na internetu.
Igrice su posebna vrsta izazova za tinejdžere. Funkcija igrica je zabava i razonoda. Danas postoji veliki broj igrica i svako od tinejdžera može naći neku za sebe. Neke su jednostavne,dok su neke vrlo složene i zahtevne. Među tinejdžerima sve su popularnije on-line igre. Ove igre nude posebnu zabavu,jer se kroz različite strateške misije igrači navode da pobeđuju i osvajaju određene poene ili bodove (nekada i novac). Sve su dobro kreirane, pružaju igračima doživljaj realnosti i stalno drže pažnju i uzbuđenje. Igrači mogu biti poznate ili nepoznate osobe,ponekad i iz različitih država. U nekim igricama postoji mogućnost udruživanja igrača,a sa tim i mogućnost da oni međusobno komuniciraju dok igraju igricu. Ovakve igre često budu “opsesija”tinejdžera, u stanju su satima da provode za kompjuterom i najčešće budu ulazna karta za zavisnost od interneta. Zašto tiejdžeri vole ovakve igrice? Zabava koju dobijaju daleko je od realnog života. Zabava i uzbuđenje su u istom trenutku dostupni. U ovom virtuelnom svetu imaju prijatelje koji ih podržavaju, sa kojima se lako razumeju,koji imaju iste ciljeve, prepreke mogu da prevaziđu bez straha od greške (jer uvek ima druga šansa), njima ništa ne može da se desi,ne moraju da razmišljaju o budućnosti i realnim problemima...Doživljaj moći,sigurnosti i ličnog uspeha je veliki. Iako je tinejdžer svestan da je to virtualan svet,doživljaj koji se dobija u njemu je stvaran i značajan. Ovo nije opasno ako je odnos sa roditeljima i vršnjacima dobar. Prblem nastaje onda kada tinejdžeri počnu da doživljavaju igrice kao “bolje”mesto za život u odnosu na realni. Mesto gde ga jedino razumeju,gde je jedino prihvaćen i gde se jedino oseća uspešanim i siguranim. Ovakvi tinejdžeri će se izlagati različitim virtuelnim rizicima,a samim tim postaju podložni da budu navođeni na razna autodestruktivna ponašanja.
Kako roditelji mogu da zaštite decu
Dobar odnos između roditelja i tinejdžera je veoma važan. Kroz taj odnos tinejdžeri grade svoj identitet,učvršćuju samopouzdanje i dobijaju emocionalnu sigurnost. Samim tim,manja će biti potreba da se ove stvari zadovoljavaju na nekom drugom mestu,odnosno na internetu. Međutim,to jeste primarno ali ne i dovoljno da bi roditelji zaštitili decu. Navešćemo neke načine:
Naučite što više o telefonima,internetu i kompjuterima. Više znanja manje nesigurnosti,a veća mogućnost kontrole
Napravite dogovor sa tinejdžerom o vremenu korišćenja interneta,ograničite vreme korišćenja
Razgovarajte nenametljivo i otvoreno sa tinejdžerom o rizicima koje nosi internet svet. Recite im kako da zaštite sebe na društvenim mrežama,da ne otkrivaju nikome (pa ni najboljim drugaricama) lozinke svojih profila,da ne šalju slike i informacije za koje ne žele da vidi veći broj poznatih i nepoznatih ljudi (ni u poruci), upoznajte ih sa opasnostima (pedofilja,sayberbulling,navođenje na destruktivne radnje),recite im da ako vide ili dobiju zlonamerne komentare od nekih osoba ne odgovaraju na poruke i pokažui ih vama,navodite ih da kritički razmišljaju o stvarima koje čitaju na internetu
Upoznajte se sa sadržajem koji koriste na internetu,zamolite ih da vam objasne šta,zašto i kako nešto rade.
Uputite ih na neki kurs gde će razvijati znanja i veštine kako mogu koristiti internet programe za stvari koje nisu igrice i društvene mreže (npr. dizajn)
Marina Brašić, specijalni pedagog i OLI psihoterapeut e-mail:marinabrasic@yahoo.com
Нема коментара:
Постави коментар