Svi smo skloni odlaganju nekih zadataka za koje procenjujemo da nam neće biti prijatne ili da će izazvati neprijatnost. Obično tada usmerimo pažnju na neke lagodnije i prijatnije stvari čime izbegavamo,odlažemo, suočavanje sa neprijatnim zadatkom. Ovakvo ponašanje postaje problem kada preraste u naviku ili stil života. Odlaganje obaveza utiče na kvalitet života osobe,ograničava je u ispunjavanju svojih potencijala,kako u karijeri tako i u ljubavi.
 |
| S.Pečeničić (Politika) |
Šta je prokrastinacija
Prokrastinacija je oblik izbegavajućeg ponašanja. Osoba odlaže izvršenje ili započinjanje nekog zadatka,obaveze ili plana za neki drugi put,obično za sledeći dan. Međutim,kada sledeći dan dođe, ona opet odlaže za sledeći. I tako u nedogled. Iako je osoba svesna da joj takvo ponašanje neće biti korisno,da joj može doneti štete,stepen neprijatnosti koju realizacija aktivnosti donsi je mnogo veća.
Ovakvo ponašanje je način izbegavanja neprijatnosti ili neke frustracije koja se javlja sa obavezom koju treba osoba da izvrši. To je jedan vid trenutnog rasterećenja. Međutim, iako osoba trenutno "učini sebi" i rastereti se neprijatnosti, neprijatnost se ponovo javlja kada se suoči sa tim da je potrebno realizovati aktivnost. Nova neprijatnost postaje veća jer je sada praćena i nizom neprijatnih emocija usmerenih ka sebi. Osoba može biti ljuta na sebe,samooptuživati se,osećati anksiozna ili krivicu jer je odlagala obaveze. Veliki broj neprijatnih emocija se javlja što doprinosi da se još više učvrsti otpor prema realizaciji aktivnosti.
Zadaci ili aktivnosti koje se mogu izegavati su različite i individualne. Svaka osoba može naći neku obavezu ili aktivnost koja mu je neprijatna i koju želi da izbegne. Npr. student će prokrastinirati u učenju,odlagaće da uči predmet koji mu je neprivlačan,dosadan ili ga procenjuje kao teškog. Nekada će osoba izbegavati upoznavanje novih osoba jer se boji da će je one proceniti lošom ili nedovoljno privlačnom,zanimljivom. Takođe,neke osobe će izbegavati posao jer ne žele da se osećaju neuspešne ili neprijatno na njemu ili zato što procenjuju da imaju više ili manje kvaliteta za taj posao. Čak i svakodnevne aktivnosti mogu biti objekat prokrastinacije,npr. pranje sudova,čišćenje i dr. Spisak aktivnosti može biti dugačak ali u osnovi prokrastinacije jeste izbegavanje aktivnosti čija realizacija nosi neku neprijatnost.
Ono što razlikuje osobe koje realizuju neprijatne obaveze od onih koje ih odlažu, jeste stepen razvijenosti emocionalne sposobnosti tolerancije na frustraciju. Bazična emocionalno sposobna za tolerisanje frustracije omogućuje osobi da izađe na kraj sa neprijatnošću koja se javlja nezadovoljenjem ili odlaganjem neke unutrašnje potrebe. Osoba koja ima razvijenu ovu emocionalnu sposobnost može da toleriše neprijatnost koju aktivnost izaziva u njoj kako bi kasnije uživala u nekom uspehu ili zadovoljstvu,nakon izvršenja aktivnosti. Ne doživljava unutrašnju neprijatnost kaonepodnošljivu i užasnu,već je toleriše i nosi se sa njom dok izvršava aktivnost. Ova emocionalna sposobnost se izgrađuje i nadograđuje tokom odrastanja i životnih iskustava. S obzirom da je jedan od osnovnih problema kod osobe koja prokrastinira, problem emocionalne sposobnosti za tolerisanje frustracije onda ne možemo njihovo odlaganje posmatrati kao lenjost. Prokrastinacija nije odraz lenjosti,već rezultat nedovoljne razvijenosti jedne od bazične emocionalne sposobnosti zvane Tolerancija na frustraciju.
Završetak neke aktivnosti obuhvata i tolerisanje ambivalentnih osećanja. Bazična emocionalna sposobnost tolerancija na ambivalenciju omogućava osobi da se izbori sa unutrašnjim suprotsavljenim osećanjima vezanih za neku aktivnost. Aktivnost ili neki zadatak može u istom trenutku izazivati suprotna osećanja, prijatna i neprijatna. Ako osoba nije sposobna da ih toleriše često će kao mehanizam razrešavanja ambivalentnosti pronaći u prokreastinaciji. Prokrastinacija će se ogledati u tome da će osoba svaku aktivnost ili zadatak raditi dok joj se dopada, ali kada dođe do neprijatnost ona će odlagati završetak i započinjati novi zadatak. Tako će osoba raditi više zadataka,ali ni jedan neće do kraja završiti.
Pored ovih uzroka, mogu se navesti još nekoliko zbog kojih osoba prokrastinira:
- Nisko samopouzdanje i nesigurnost (Osoba sumnja u svoje sposobnosti i kompetentnost za izvršenje nekog zadatka.Oseća strah i veruje da neće biti dovoljno dobra u izvršenju zadatka koliko to drugi očekuju od nje. Odlaganjem osoba izbegava neprijatnu procenu drugih osoba.)
- Perfekcionizam (Osoba ima previsoka očekivanja od sebe i smatra da nikad nije dovoljno dobro pripremljena da izvrši neku aktivnost. Tako stalno odlaže izvršenje zadatka,dok ne bude sigurna da je dovoljno pripremljena. Ona se plaši neuspeha i prokrastinacijom se čuva od mogućeg razočarenja.)
- Niska motivisanost (Ne postoji dovoljna želja,potreba i verovanje u svoje sposobnosti kako bi se osoba posvetila zadatku ili istrajala u njemu. Osoba odlaže obaveze sve dok se ne pojavi "kranji rok" za izvršenje,kada se ona fokusirati na zadatak. U ovakvim situacijama,obično nedostaje vreme za uspešni završetak zadatka,pa prokrastinacija uvek nađe svoje opravdanje u nekim spoljnim okolnostima koju su osobu ometale u uspešnom izvršenju.)
- Odnos prema autoritetu (Ponekad osobe imaju strah od autoriteta,od njegove reakcije ili procene rezultata izvršenog zadatka. Odlaganje četo bude način izbegavanja kritike od strane autoriteta. Sa druge strane, neke osobe odlažu izvršenje zadatak kao znak suprotstavljanja autoritetu. Ne strahuju od procene,keritike ili neuspeha,već žele da pokažu svoju autonomnost tako što će izvršiti zadatak kad one to žele. Ovakvo ponašanje je tipično za tinejdžere koji redovno primenjuju mehanizam "evo sada ću..."kada ih roditelji ili autoriteti teraju na neke obaveze. Međutim,možemo videti ovu nezrelu formu i kod odraslih osoba. Prokrastinaci je rezultat suprotstavljanja autoritetu i iskazivanju individualnosti)
- Loša veština organizacije ( Kod osoba koje su zatrpane poslovima,zadacima i aktivnostima često se prokrastinacija javlja kao rezultat iscrpljenosti, ali i nedovoljno razvijene sposobnosti za organizuju. Osoba umesto da radi stvari po prijoritetima u vremenskim okvirima,ona započinje sa svakom aktivnošću ali zbog loše procene vremena ne može da završi obaveze,pa ih odlaže.
Ovde nije samo problem tolerancije neprijatnosti već i problem razrešavanja ambivalnetnosti.)
Ovakvo ponašanje je način izbegavanja neprijatnosti ili neke frustracije koja se javlja sa obavezom koju treba osoba da izvrši. To je jedan vid trenutnog rasterećenja. Međutim, iako osoba trenutno "učini sebi" i rastereti se neprijatnosti, neprijatnost se ponovo javlja kada se suoči sa tim da je potrebno realizovati aktivnost. Nova neprijatnost postaje veća jer je sada praćena i nizom neprijatnih emocija usmerenih ka sebi. Osoba može biti ljuta na sebe,samooptuživati se,osećati anksiozna ili krivicu jer je odlagala obaveze. Veliki broj neprijatnih emocija se javlja što doprinosi da se još više učvrsti otpor prema realizaciji aktivnosti.
Zadaci ili aktivnosti koje se mogu izegavati su različite i individualne. Svaka osoba može naći neku obavezu ili aktivnost koja mu je neprijatna i koju želi da izbegne. Npr. student će prokrastinirati u učenju,odlagaće da uči predmet koji mu je neprivlačan,dosadan ili ga procenjuje kao teškog. Nekada će osoba izbegavati upoznavanje novih osoba jer se boji da će je one proceniti lošom ili nedovoljno privlačnom,zanimljivom. Takođe,neke osobe će izbegavati posao jer ne žele da se osećaju neuspešne ili neprijatno na njemu ili zato što procenjuju da imaju više ili manje kvaliteta za taj posao. Čak i svakodnevne aktivnosti mogu biti objekat prokrastinacije,npr. pranje sudova,čišćenje i dr. Spisak aktivnosti može biti dugačak ali u osnovi prokrastinacije jeste izbegavanje aktivnosti čija realizacija nosi neku neprijatnost.
Zašto ljudi odlažu obaveze,prokrastiniraju
Završetak neke aktivnosti obuhvata i tolerisanje ambivalentnih osećanja. Bazična emocionalna sposobnost tolerancija na ambivalenciju omogućava osobi da se izbori sa unutrašnjim suprotsavljenim osećanjima vezanih za neku aktivnost. Aktivnost ili neki zadatak može u istom trenutku izazivati suprotna osećanja, prijatna i neprijatna. Ako osoba nije sposobna da ih toleriše često će kao mehanizam razrešavanja ambivalentnosti pronaći u prokreastinaciji. Prokrastinacija će se ogledati u tome da će osoba svaku aktivnost ili zadatak raditi dok joj se dopada, ali kada dođe do neprijatnost ona će odlagati završetak i započinjati novi zadatak. Tako će osoba raditi više zadataka,ali ni jedan neće do kraja završiti.
Pored ovih uzroka, mogu se navesti još nekoliko zbog kojih osoba prokrastinira:
- Nisko samopouzdanje i nesigurnost (Osoba sumnja u svoje sposobnosti i kompetentnost za izvršenje nekog zadatka.Oseća strah i veruje da neće biti dovoljno dobra u izvršenju zadatka koliko to drugi očekuju od nje. Odlaganjem osoba izbegava neprijatnu procenu drugih osoba.)
- Perfekcionizam (Osoba ima previsoka očekivanja od sebe i smatra da nikad nije dovoljno dobro pripremljena da izvrši neku aktivnost. Tako stalno odlaže izvršenje zadatka,dok ne bude sigurna da je dovoljno pripremljena. Ona se plaši neuspeha i prokrastinacijom se čuva od mogućeg razočarenja.)
- Niska motivisanost (Ne postoji dovoljna želja,potreba i verovanje u svoje sposobnosti kako bi se osoba posvetila zadatku ili istrajala u njemu. Osoba odlaže obaveze sve dok se ne pojavi "kranji rok" za izvršenje,kada se ona fokusirati na zadatak. U ovakvim situacijama,obično nedostaje vreme za uspešni završetak zadatka,pa prokrastinacija uvek nađe svoje opravdanje u nekim spoljnim okolnostima koju su osobu ometale u uspešnom izvršenju.)
- Odnos prema autoritetu (Ponekad osobe imaju strah od autoriteta,od njegove reakcije ili procene rezultata izvršenog zadatka. Odlaganje četo bude način izbegavanja kritike od strane autoriteta. Sa druge strane, neke osobe odlažu izvršenje zadatak kao znak suprotstavljanja autoritetu. Ne strahuju od procene,keritike ili neuspeha,već žele da pokažu svoju autonomnost tako što će izvršiti zadatak kad one to žele. Ovakvo ponašanje je tipično za tinejdžere koji redovno primenjuju mehanizam "evo sada ću..."kada ih roditelji ili autoriteti teraju na neke obaveze. Međutim,možemo videti ovu nezrelu formu i kod odraslih osoba. Prokrastinaci je rezultat suprotstavljanja autoritetu i iskazivanju individualnosti)
- Loša veština organizacije ( Kod osoba koje su zatrpane poslovima,zadacima i aktivnostima često se prokrastinacija javlja kao rezultat iscrpljenosti, ali i nedovoljno razvijene sposobnosti za organizuju. Osoba umesto da radi stvari po prijoritetima u vremenskim okvirima,ona započinje sa svakom aktivnošću ali zbog loše procene vremena ne može da završi obaveze,pa ih odlaže.
Ovde nije samo problem tolerancije neprijatnosti već i problem razrešavanja ambivalnetnosti.)
Kako se rešava problem prokrastinacije
Da bi se prokrastinacija kao oblik ponašanja prevazišla neophodan je radi na sebi. Osoba treba biti motivisana da menja sebe i svoje ponašanje. Postoje različite sekundarna dobiti od prokrastinacije. To su koristi koje osoba dobija za sebe prokrastinirajući. Nekada je to dobijanje pažnje od drugih, nekada je opravdanje za ličnu odgovornost,nesigurnost, neuspehe...Osoba mora biti motivisana da se odrekne sekundarnih dobiti kako bi mogla da radi na promeni ponašanja.
Sa druge strane, potrebno je da prepozna razloge zbog kojih prokrastinira. Da otkrije i suoči se sa neprijatnošću koju želi da izbegne,ali i zameni svoje izbegavajuće ponašanje nekim novim, korisnijim, oblikom nošenja sa neprijatnošću. Ovo je lako reći,ali nije tako jednostavno i može zahtevati stručnu pomoć (posebno kada je prokrastinacija postala navika ili način života). Ponekad je teško da se prihvate slabosti,propuštene prilike,da se nije dovoljno dalo u ostvarenju nekog zadatka,da se izgubilo vreme ili da je potrebno više vremena sada za završetak nekog posla. Osoba treba da upozna svoje slabosti i potencijale,prihvati sebe onakvom kakva jeste,a potom sebe motiviše ka ponašanju koje će voditi do završetka zadataka. Psihoterapijski rad se zasniva na ovom polju. Osoba sa psihoterapeutom otkriva koje su to emocionalni uzroci i uverenja koji osobu drže u prokrastinaciji,uz podršku razvija nove oblike ponašanja,razvija strategije izvršenja zadataka,ali i održava motivisanost za promenom.
Prevazilaženje prokrastinacije nije lak razvojni zadatak za osobu koja je ima kao oblik ponašanja. Gradilo se i negovalo godinama takvo ponašanje,a sada ga treba napustiti i još razvijati neki novi oblik ponašanja. Puno truda i energije. Međutim,benefite koje će osoba dobiti nisu povezani samo sa ispunjenjem neprijatnih obaveza, već i sa ličnim osećajem uspeha,samostalnosti i lične sigurnosti. Svakako,doživljaj da opušteno možete da uživate u zabavnim stvarima,da vam ništa "ne stoji nad glavom",svakako je vredan truda i energije.
Marina Brašić
specijalni pedagog i psihoterapeut
email:marinabrasic@yahoo.com
Нема коментара:
Постави коментар