Strah od uspeha

 Kada ulažemo u nešto čime se bavimo logično je da očekujemo pozitivne rezultate i uspeh. Želimo da se trud i uloženo vreme isplati,jer u suprotnom ne bi ni radili. U svakodnevnom životu poznatiji nam je strah od neuspeha,odnosno strah da ono što nam je važno se ne ostvari. Osoba zna šta bi tom prilikom mogla da izgubi i šta bi moglo loše da se desi. U skladu sa tim uverenjem i doživljajem bira postupke dolaženja ili ne dolaženja do nekog cilja.

Kada je strah od neuspeha toliko jak osoba se može blokirati i tako ne započeti ili odustati od aktivnosti koje bi je odvele do željenog cilja. Međutim, strah od neuspeha nije jedini strah koji može osobu držati daleko od željenih ciljeva. Strah od uspeha može biti razlog ostajanja u prosečnim postignućima i ne ostvarivanja mogućih i željenih ciljeva. Ovaj strah je obično nesvesan, osoba ga ne prepoznaje svesno kao što je to sa strahom od neuspeha, ali su posledice postojanja ovog straha vrlo vidljive. Mnoge osobe zbog njega nisu napredovale u životu, nisu ostvarile željenu karijeru ili partnerski odnos i samodestruktivno su uticale na svoj život. Birajući ponašanja kojima se podnosi strah ostajale su u sigurnim zonama, prosečnim okvirima, daleko od svojih autentičnih želja, individualnih potencijala i mogućnosti.

Odlaganje obaveza - prokrastinacija

    Svi smo skloni odlaganju nekih zadataka za koje procenjujemo da nam neće biti prijatne ili da će izazvati neprijatnost. Obično tada usmerimo pažnju na neke lagodnije i prijatnije stvari čime izbegavamo,odlažemo, suočavanje sa neprijatnim zadatkom. Ovakvo ponašanje postaje problem kada preraste u naviku ili stil života. Odlaganje obaveza utiče na kvalitet života osobe,ograničava je u ispunjavanju svojih potencijala,kako u karijeri tako i u ljubavi.

S.Pečeničić (Politika)

Šta je prokrastinacija

    Prokrastinacija je oblik izbegavajućeg ponašanja. Osoba odlaže izvršenje ili započinjanje nekog zadatka,obaveze ili plana za neki drugi put,obično za sledeći dan. Međutim,kada sledeći dan dođe, ona opet odlaže za sledeći. I tako u nedogled. Iako je osoba svesna da joj takvo ponašanje neće biti korisno,da joj može doneti štete,stepen neprijatnosti koju realizacija aktivnosti donsi je mnogo veća.