Kada je strah od neuspeha toliko jak osoba se može blokirati i tako ne započeti ili odustati od aktivnosti koje bi je odvele do željenog cilja. Međutim, strah od neuspeha nije jedini strah koji može osobu držati daleko od željenih ciljeva. Strah od uspeha može biti razlog ostajanja u prosečnim postignućima i ne ostvarivanja mogućih i željenih ciljeva. Ovaj strah je obično nesvesan, osoba ga ne prepoznaje svesno kao što je to sa strahom od neuspeha, ali su posledice postojanja ovog straha vrlo vidljive. Mnoge osobe zbog njega nisu napredovale u životu, nisu ostvarile željenu karijeru ili partnerski odnos i samodestruktivno su uticale na svoj život. Birajući ponašanja kojima se podnosi strah ostajale su u sigurnim zonama, prosečnim okvirima, daleko od svojih autentičnih želja, individualnih potencijala i mogućnosti.
Zašto bi se neko plašio da uspe u onome što želi
Uspeh je individualani doživljaj. Svako za sebe može definisati šta za njega znači biti uspešan. Uspeh u bilo kom polju života trebao bi da donosi osećaj zadovoljstva i lične ispunjenosti, znači, nešto pozitivno. Ovde govorimo o postizanju željenog cilja kojim bi osoba doživela osećaj zadovoljstva i ispunjenosti, a osoba iz nekih razloga to izbegava. Postoje različiti razlozi zbog kojih se neko boji uspeha. Nekada je to nedovoljno poznavanje ličnih potencijala i ograničenja, nekada ne poznavanje svojih autentičnih želja,a nekada pogrešna uverenja o tome šta znači biti uspešan i šta uspeh donosi.
Razlog pojave straha od uspeha može biti povezan sa strahom od izlaganja drugima. Svaki uspeh znači izdvajanje od prosečnog postignuća. Osoba koja se izdvaja zna da će biti izložena procenama i kritikama grupe u kojoj se ističe, bez obzira da li su one pozitivne ili negativne. Ovakva izloženost kod nekih osoba izaziva uznemirenost i nepodnošljivu neprijatnost. Vođene ovim doživljajima uspeh za te osobe predstavlja izvor neprijatnosti,a ne željenu prijatnosti. Iako bi osoba mogla da postigne više za sebe procenjuje da bi uspeh doneo neprijatnost sa kojom ne bi mogla da se nosi. Razlozi zbog kojih osoba doživljava izlaganje kao neprijatnosti najčešće leži u niskom samopouzdanju.
Ako postoji sumnja u lične sposobnosti svako izlaganje tuđim procenama donosi neprijatnu mogućnost da se otkriju neki lični nedostaci. Kada je uspeh vidljiv,vidljiviji su i naši potencijali i sposobnosti. Istovremeno, postaju vidljivije i naše mane,nedostaci ili ograničenja. Možda mane i nedostaci i nisu realni, ali osoba je nesigurna i očekuje da će drugi nešto loše videti. Sa izlaganjem može se otkriti da osoba nije baš toliko dobra kao što se predstavila. Otkrivanje i suočavanje sa nekim mogućim ograničenjima se doživljava uznemirujuće i ugrožavajuće. Kako bi se ta neprijatnost izbegla osoba nesveno bira strategije i ponašanja da ostane u prosečnim okvirima.
Sa druge strane,ako je osoba sebe predstavljala na način koji nije iskren i realan ("folirala") uspeh se doživljava kao negativan,jer donosi otkrivanje realne slike osobe. Sa uspehom dolazi mogućnost da se otkrije nešto što je osoba sakrila od drugih. Otkrivanje "tajne" može narušiti stvoreni ugled i ličnu vrednost. Strah od uspeha je u ovom slučaju opravdan za tu osobu. Bezbednije je ostati sa stvorenom slikom o sebi, sigurnih i trajnih prosečnih postignića, nego se nositi sa neprijatnim otkrivanjem, suočavanjem sa ograničenjima i manjkavostima od strane drugih.
Ako postoji sumnja u lične sposobnosti svako izlaganje tuđim procenama donosi neprijatnu mogućnost da se otkriju neki lični nedostaci. Kada je uspeh vidljiv,vidljiviji su i naši potencijali i sposobnosti. Istovremeno, postaju vidljivije i naše mane,nedostaci ili ograničenja. Možda mane i nedostaci i nisu realni, ali osoba je nesigurna i očekuje da će drugi nešto loše videti. Sa izlaganjem može se otkriti da osoba nije baš toliko dobra kao što se predstavila. Otkrivanje i suočavanje sa nekim mogućim ograničenjima se doživljava uznemirujuće i ugrožavajuće. Kako bi se ta neprijatnost izbegla osoba nesveno bira strategije i ponašanja da ostane u prosečnim okvirima.
Sa druge strane,ako je osoba sebe predstavljala na način koji nije iskren i realan ("folirala") uspeh se doživljava kao negativan,jer donosi otkrivanje realne slike osobe. Sa uspehom dolazi mogućnost da se otkrije nešto što je osoba sakrila od drugih. Otkrivanje "tajne" može narušiti stvoreni ugled i ličnu vrednost. Strah od uspeha je u ovom slučaju opravdan za tu osobu. Bezbednije je ostati sa stvorenom slikom o sebi, sigurnih i trajnih prosečnih postignića, nego se nositi sa neprijatnim otkrivanjem, suočavanjem sa ograničenjima i manjkavostima od strane drugih.
Uspeh može doneti i zavist drugih ljudi. Osobe često izbegavaju uspeh jer se boje da će tom prilikom isprovocirati svoje okruženje. Često se ovaj problem sreće kod osoba koje govore da žele da napreduju u poslu,da imaju kvalitete za napredovanje ali da to ne mogu da ostvare zbog drugih kolega ili da ih to suštinski ne zanima. Istovremeno,one zavide kolegama koje su unapređene ili napredovale u poslu. I umesto da razvijaju i pokažu svoje kvalitete, postižu željene ciljeve i rezultate, one zauzimaju stav kojim se obezvređuje rad uspešnih kolega i dele netrpeljivost prema njima sa ostalima u grupi. Za njih sa uspehom dolazi netrpeljivost ili mržnja od strane drugih, pa osoba procenjuje da uspeh iako je poželjena nosi veliku neprijatnost u vidu neprihvatanja i zavisti.
Česti razlog odustajanja od uspeha je i stid od uspeha. Osoba može imati uverenje da se do uspeha dolazi na društveno neprihvatljiv način, odnosno da je nepoželjan jer sa njim se vezuju nemoralne osobine osobe. Tako uspeh može u stvari biti izraz neskromnosti,agresivnosti ili gramzivosti. Osobe vođene ovakvim uverenjem često odustaju da pokažu svoju individualnost, svoja znanja i sposobnosti kako ne bi bile okarakterisane kao loše,sebične ili nemoralne. Za njih je uspeh nešto čega se treba stideti. Ovakva i slična uverenja se prenose vaspitanjem tokom detinjstva. Da bi se prevazišla,odnosno zamenila racionalnim i korisnim uverenjima, potrebno je da osoba radi na sebi.
Nema ničeg lošeg u prosečnim postegnućima ako se u njima uživa i ako osoba ne oseća da joj nešto nedostaje da bi bila zadovoljna i ispunjena. Onda je i prosečnost uspeh. Međutim, kada je prosečnost kompromisna tvorevina između onoga što se iskreno želi a ne ostvaruje, prosečno postigniće ne može pruži zadovoljstvo. Autentični ciljevi su oni koji su povezani sa unutrašnjim željama. Osoba zna da će kada svojim radom i trudom ostvari autentičnu želju doživeti ispunjenost i zadovoljstvo sobom. Zato ulaže napore kako bi postigla postavljene ciljeve. Uspeh se doživljava kao poželjan,a ne kao gubljenje vremena ili nešto loše. Ako osoba postavi pogrešan cilj, koji nije u skladu sa autentičnom željom (npr, radi nešto zbog drugih a ne zbog sebe i svoje želje), njegovo postizanje neće biti doživljeno kao zadovoljstvo. Osoba se može osećati prazno i neispunjeno sa ostvarivanjem takvog cilja,a uspeh se doživljava kao nešto nevažno. Strah od uspeha u ovom slučaju nastaje zbog nepoznavanja autentičnih želja. Ako osoba ne poznaje autentične želje,ne može ni da uživa u uspehu čak i kada bi ga ostvarila. Uspeh donosi neispunjenost,a sa takvim stavom nije potrebno ni ostvarivati ga.
Poseldice straha od uspeha mogu biti vidjive u svim aspektima funkcionisanja osobe. Navešćemo neka ponašanja koja mogu ukazivati na postojanje straha od uspeha:
Česti razlog odustajanja od uspeha je i stid od uspeha. Osoba može imati uverenje da se do uspeha dolazi na društveno neprihvatljiv način, odnosno da je nepoželjan jer sa njim se vezuju nemoralne osobine osobe. Tako uspeh može u stvari biti izraz neskromnosti,agresivnosti ili gramzivosti. Osobe vođene ovakvim uverenjem često odustaju da pokažu svoju individualnost, svoja znanja i sposobnosti kako ne bi bile okarakterisane kao loše,sebične ili nemoralne. Za njih je uspeh nešto čega se treba stideti. Ovakva i slična uverenja se prenose vaspitanjem tokom detinjstva. Da bi se prevazišla,odnosno zamenila racionalnim i korisnim uverenjima, potrebno je da osoba radi na sebi.
Nema ničeg lošeg u prosečnim postegnućima ako se u njima uživa i ako osoba ne oseća da joj nešto nedostaje da bi bila zadovoljna i ispunjena. Onda je i prosečnost uspeh. Međutim, kada je prosečnost kompromisna tvorevina između onoga što se iskreno želi a ne ostvaruje, prosečno postigniće ne može pruži zadovoljstvo. Autentični ciljevi su oni koji su povezani sa unutrašnjim željama. Osoba zna da će kada svojim radom i trudom ostvari autentičnu želju doživeti ispunjenost i zadovoljstvo sobom. Zato ulaže napore kako bi postigla postavljene ciljeve. Uspeh se doživljava kao poželjan,a ne kao gubljenje vremena ili nešto loše. Ako osoba postavi pogrešan cilj, koji nije u skladu sa autentičnom željom (npr, radi nešto zbog drugih a ne zbog sebe i svoje želje), njegovo postizanje neće biti doživljeno kao zadovoljstvo. Osoba se može osećati prazno i neispunjeno sa ostvarivanjem takvog cilja,a uspeh se doživljava kao nešto nevažno. Strah od uspeha u ovom slučaju nastaje zbog nepoznavanja autentičnih želja. Ako osoba ne poznaje autentične želje,ne može ni da uživa u uspehu čak i kada bi ga ostvarila. Uspeh donosi neispunjenost,a sa takvim stavom nije potrebno ni ostvarivati ga.
Možemo reći :"Ako sednemo u pogrešan voz,sve stanice će nam onda biti pogrešne!"
Prepoznavanje i pevazilaženje straha od uspeha
- Teškoće u donošenju odluka i rešavanju problema (ambivalentnost i ne tolerisanje frustracije)
- Gubitak motivacije i želje da se neki cilj realizuje,postepeno uz ulaganje i trud
- Nedostatak napora (volje i inicijative) da se ostvari cilj, na polju ličnog razvoja,profesionalnog napredovanja,partnerskih odnosa ili odnosima sa ljudima
- Nedostatak samodiscipline, prepuštanje kratkotrajnim zadovoljstvima kojima osoba narušava dugoročni uspeh,pravljenje kardinalnih grešaka kada je osoba na "korak do uspeha", svesno izbegavanje važnih aktivnosti kojima se narušava do tadašnja postignuća čime se udaljava od uspeha
- Izbegavanje aktivnosti za koje osoba zna da će je dovesti do uspeha,a sa tim često prisutan pesimizam i nemogućnost da osoba zamisli sebe kao uspešnu
Načini prevazilaženja straha od uspeha
Strah od uspeha ne mora biti trajno stanje i može se prevazići. Ključ prevazilaženja straha od uspeha jeste u građenju realne,celovite i stabilne slike o sebi. Jačanjem samopouzdanja i samopoštovanja, menjanjem pogrešnih uverenja o uspehu i razvijanjem emocionalnih sposobnosti koje drže u osobu u zastoju, može se doći do njegovog prevazilaženja. Osobe koje poznaju svoje potencijale i kapacitete, kao i svoja ograničenja, neće strahovati da će uspeh doneti neprijatnost. One će biti spremne da se suoče sa posledicama uspeha. Poznavaće svoje vrednosti,snage i kapacitete i trudiće se da nastave sa radom kako bi svoj uspeh unapredile i održale. Kao i za postizanje uspeha,tako i za prevazilaženje straha od uspeha biće potrebno vreme i ulaganje u sebe. Ovakvo ulaganje će se svakako isplatiti na duže staze.
Marina Brašić,specijalni pedagog i psihoterapeut
email:marinabrasic@yahoo.com
Нема коментара:
Постави коментар