Anksioznost treba razlikovati od zabrinutosti ili poželjne brige.
Svi smo se nekada osetili zabrinuto. Nije nam bilo prijatno ali smo imali realnih osnova da brinemo povodom nekih tekućih događaja. Zabrinutost je emocionalno zdrava reakcija kada se osoba nađe u situaciji gde procenjuje da postoji realna opasnost da bude ugrožena. Karakteristika ovih situacija jeste da one zahtevaju od osobe neki oblik prilagođavanja i dodatnog emocionalnog angažovanja kako bi se osoba zaštitila i uspostavila prethodno narušeni balans.
To su neprijatne situacije, jer narušavaju neke potrebe, donose mogućnost da se osujete želje ili ciljevi, a donose neprijatne emocije. Obično su to nove i izazovne situacije koje donose neizvesnost u ishodu. Međutim, iako su te situacije neprijatne osoba ne odustaje od svojih želja nego se trudi da ih prevaziđe i prilagodi im se. Zabrinutost koju oseća ne remeti njeno funkcionisanje.
Npr. odlazak na razgovor za posao, polaganje nekog važnog ispita ili izlaganje nekog rada pred autoritetom mogu biti neprijatne situacije. Osoba ne zna kako će se ta situacija završiti, a važno joj je da ishod bude pozitivan. Zbog toga se može osećati uznemireno,napeto ili uplašeno. Želja da se ostvari pozitivan rezultat je velika, a osoba je nesigurna u to da li će uspeti da odgovori datim zahtevima. Na neki način,može sumnja da veštine i sposobnosti koje poseduje neće biti dovoljno dobre za postizanje pozitivanog ishoda. Međutim, iako se osoba brine i plaši, ovaj doživljaj nije preplavljujući za nju da ne može da sagleda situaciju u celosti. Ona može da definiše šta je izvor njene brige ili straha, kako može da reaguje (planira svoje aktivnosti) i pravi strategiju nošenja sa neprijatnom situacijom. Ne gubi iz vida svoje potencijale i snage (iako je nesigurna), već ih uzima kao osnovu za planiranje aktivnosti prevazilaženja neprijatne situacije. Briga i strah je ne remete da razradi strategije nošenja sa neprijatnošću. Znači,podnosi neprijatnost i upušta se u prilagođavanje ili razrešenje situacije.
Kod anksiozosti, briga i strah nisu pod kontrolom. Deluju preplavljujuće na osobu toliko da ona ne može realno da sagleda pretnju, da razmišlja o strategijama reagovanja na nju i da realno procenjuje svoje mogućnosti za prilagođavanje. Osoba odustaje od razrešenja situacije ili upuštanja u nju, jer se bavi pitanjima "Šta ako..." + negativan ishod situacije. Zabrinutost i uznemirenost ne prolaze već ostaju i uvećavaju se. Osoba se drži daleko od situacije, a time i od svojih želja,ciljeva i potreba.
Mehanizam psihofizičke priprema na opasnost - Opasne ili neprijatne situacije pobuđuju urođeni mehanizam samoodbrane koji se naziva "bori se ili beži". Ovaj mehanizam pokreće niz fizioloških i psiholoških promena sa ciljem da se osoba psihofizički pripremi za neprijatnost, opasnost ili promenu koja će uslediti. Osoba može prepoznati kod sebe nemir, ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, pojačano znojenje ili mišićnu napetost, što predstavlja fiziološku pripremu organizma. Pažnju fokusira na opažanje opasnosti-pretnje, na mogućnosti kako da najbolje regauje i osmisli strategije nošenja sa pretnjom. Ovaj mehanizam je aktivan sve dok neprijatna situacija postoji, dokle god je prisutan strah. Kada neprijatna situacija prođe, nakon nekog vremena proćiće i osećaj uznemirenosti. Telo će se opustiti i osoba će moći da se posveti drugim obavezama i aktivnostima. Osećaj straha, zabrinutosti ili uznemirenosti neće nastaviti da remete dalje funkcionisanje osobe.
Kod anksioznih osoba ovaj mehanizam odbrane ne prestaje da radi i kao da je uvek aktivan. Fizička i psihička uznemirenost intenzivno postoje, kao da je opasnost trenutno prisutna. Iako je osoba svesna da nema neposredne opasnosti ili da je opasnost odavno prošla, njen unutrašnji svet ima stalno signal da opasnost postoji. Osoba oseća ogromnu unutrašnju uznemirenost, mišićnu napetost, strepnju i strah povodom nekog negativnog ishoda. Postojanje opšte uznemirenosti i ne razumevanje zašto se sve te promene dešavaju osobi donose dodatnu zabriutost i uznemirenost. Logičo, sa dodatnom brigom mehanizam samozaštite "bori se ili beži" biva još više pobuđen, a telesni simptomi izrženiji. Tako osoba dolazi do toga da doživljava izuzetnu napetost, strepnju, strah da će izgubiti kontrolu nad sobom i druge simptome anksioznosti. Da bi umanjila napetost,strepnju i ogromnu brigu osoba koristi neke mehanizme rešavanja neprijatnosti, kao što su potiskivanje emocija, povlačenje, negiranje neprijatnih osećanja i dr.. Kada je anksioznost manja osoba će se truditi da radi i funkcioniše kao da joj se ništa ne dešava, ali će se i pored toga kontinuirano osećati ograničeno i sputano.
Anksiozost je nezdrava emocijonaln reakcija koju karakteriše kontinuirana i intezivna uznemirenost, napetost, strepnja i strah da će se osobi desiti nešto loše. Ovo emocionalno reagovanje ograničava ili otežava obavljanje svakodnevnih obaveza i remeti svakodnevno funkcionisanje osobe.
Zabrinutost je emocija koja ne blokira osobu, usmerena je na realnu opasnost koje prete i koja se opaža. Iako zabrinutost nije prijatna osoba podnosi tu neprijatnost, procenjuje da poseduje snage i potencijale u meri kojom može da odgovoriti na trenutne zahteve ili opasnosti. Osoba nema intezivni preplavljujući streah i strepnju, već se usmerava i ne odustaje od svojih želja i realizacije aktivnosti.
Marina Brašić,
spec.pedagog i psihoterapeut
Нема коментара:
Постави коментар