ANKSIOZNOST I TUGOVANJE

   

Životne promene testiraju emocionalnu izdržljivost osobe i njene kapacitete za prilagođavanje. Gledajući skalu najstresnijih životnih događaja koji utiču na čovekovo psihičko i mentalno zdravlje, a na koje bi osoba trebala da se prilagodi, na prvom mestu se nalazi gubitak bliske osobe. Gubitak bliske osobe je traumatično životno iskustvo i osoba se nakon suočavanja sa gubitkom nalazi u posebnom emocionalnom stanju. Osim tugovanja, koje sledi nakon doživljenog gubitka, osoba se istovremeno suočava i sa velikim životnim promenama u svim oblastima života. Nije retko da se oseća emocionalno iscrpljeno u ovim okolnostima, da percipira sebe i svoje mogućnosti ispod realnih okvira i da oseća uznemirenost, rasejanost i zabrinutost. Simptomi anksioznosti prate proces tugovanja i proces prilagođanja na gubitak. Međutim, kada anksioznost počne da ograničava osobu u svakodnevnom funkcionisanju, kada postane granica u prilagođavanju na novi način život onda anksioznost prestaje da bude samo reakcija na doživljeni gubitak i postaje dodatni problem u procesu tugovanja. Gubitak može biti okidač za pojavu raznih oblika anksioznih poremećaja (npr. agrofobija, socijalna fobija, panični poremećaj, hipohondrija, generalizovani anksiozni poremećaj i dr.). Anksiozni poremećaj u toku tugovanja postaje dominantni problem sa kojim se osoba susreće nakon gubitka i koji joj komplikuje proces tugovanja. Takođe, anksiozni poremećaji su prateći problemi depresije, koja predstavlja poseban oblik nefunkcionalnog nošenja sa gubitkom i tugom. O načinu nošenja sa gubitkom bliske osobe pisala sam ranije i te članke možete potražiti na blogu. Sada ćemo pažnju posvetiti anksioznosti i anksioznom poremećaju koji se javljaju  kao posledica gubitka i tugovanja.

 

 TUGOVANJE I ANKSIOZOST

      Koliko god se trudili da se pripremimo za neki gubitak nikada se ne možemo pripremiti za to kako će emocije uticati na nas. Sa snagom i vrstama emocija upoznajemo se tek kada gubitak doživimo i kada uđemo u proces tugovanja. Proces tugovanja nastupa nakon doživljenog gubitka i prihvatanja činjenice da se gubitak desio. Osnovni cilj tugovanja jeste emocionalno prilagođavanje na gubitak i postizanje novog emocionalnog balansa. Tugovanje vodi ka tome da gubitak postane prihvaćen (integrisan) kao deo ličnog iskustva i da kao takav ne remeti život i nova emotivna ulaganja. 
      U ovom periodu života osoba se emotivno rastaje od osobe koju voli, za koju je bila emotivno vezana i koja je imala određene važne uloge u njenom životu.  Ovaj put rastanka obeležiće suočavanje sa neprijatnim emocijama, mislima i iskustvima u svakom životnom aspektu i to danima,nedeljama i mesecima.

      Tugovanje donosi puno emocionalnog "rastezanja", odnosno psihološkog podnošenja i usmeravanja bolnih emocija u dužem vremenskom periodu. U ovakvim okolnostima osoba može osećati uznemirenost, nemogućnost da se fokusira na svakodnevne aktivnosti, razdražljivost, strah... Gubitak bliske osobe može doneti doživljaj da je izgubljena kontrola nad sopstvenim životom i da je ugrožena lična sigurnost. Sadašnjost može izgledati neprihvatljivo i bolno, a budućnost opasno, neizvesno i strašno. Možemo reći da je osoba pod stalnim emocionalnim pritiskom, u stalnom krugu neprijatnih emocija i pod zahtevima prilagođavanja unutrašnje i spoljašnje realnosti. Tugovanje donosi emocionalnu iscrpljenost. Emocionalna iscrpljenost se odražava na celokupno funkcionisanje osobe, na njeno mišljenje i ponašanje,ali i na telesno funkcionisanje. U radu sa tugujućima često mogu čuti kako doživljavaju neke telesne simptome nakon gubitka. Na primer grčenje udova ili mišićnu slabost, stezanje u grudima, preznojavanje, aritmiju, vrtoglavicu, doživljaj depersonalizacije ("hodam ulicom i ništa ne izgleda stvarno, uključujući i mene"), nedostatak energije i dr..  Svi ovi simptomi ih dodatno uznemiruju i uvećavaju postojeći strah od sadašnjosti i budućnosti. Mnogi počinju da razvijaju uverenja da će im se nešto loše desiti, da će umreti, i da im je gubitak bliske osobe doneo strah od gubitka sopstvenog života. Strah od smrti se gotovo uvek intezivira kada je bliska osoba izgubljena,posebno ako je gubitak usledio nakon smrti.
      Sve navedene simptome mi možemo prepoznati i kod anksioznosti. Iako je anksioznost definisana u literaturi kao nezdrava ili nefunkcionalna emocija, ipak možemo reći da su anksiozni simptomi na neki način uobičajena i prateća psihološka reakcija procesa tugovanja. Anksioznost u samom srcu tugovanja nije ništa neuobičajeno i trebalo bi imati u vidu kada želimo da pomažemo tugujućima. Ovi doživljaji i simptomi će se smanjivati postepeno, kako proces tugovanja odmiče. Umanjenje simptoma, kao i sam prolazak kroz proces tugovanja, zavisiće od ličnih karakteristika tugujućeg, od toga u kojoj meri je emocionalno sposobn da prepoznaje, obrađuje i usmerava svoje emocije. U psihologiji i psihoterapiji prepoznavanje, obrađivanje i usmeravanje emocija tokom tugovanja se naziva proradom tuge. Ako osoba koja tuguje ne može da proradi neprijatne emocije, ne uspeva duži vremenski period da ponovo uspostavi kontrolu nad svojim životom i ne prihvata gubitak kao deo svog iskustva, onda možemo očekivati da će njeno tugovanje biti komplikovano. Postojeća anksioznost će se produbljivati i komplikovati, a osoba će prvenstveno biti usmerena na razrešavanje anksioznih problema nego na proces tugovanja.

IZBEGAVANJE KAO RAZLOG ZA POJAVU ANKSIOZNOG POREMEĆAJA 

    Reakcije u toku tugovanja mogu biti različite. Kada kažemo reakcije ovde mislimo na psihološke odgovore osobe na emocije,misli i iskustva koje doživljava tokom tugovanja. Emocije sa kojima se osoba suočava mogu biti snažne i vrlo neprijatne. Međutim, osoba ih neće doživeti odjednom u svom najvećem intezitetu. Da bi se zaštitila od preplavljujućeg bola koristiće različite mehanizme i strategije odbrane.
   Psihološki mehanizmi odbrane mogu imati korisnu funkciju. Oni štite osobu od preplavljivanja neprijatnim osećanjima, mislima i iskustvima i daju joj mogućnost da ekonomično raspodeli psihičku energiju kako bi ostala funkcionalna i "pribrana" nakon gubitka. Na taj način će se osoba suočavati na svesnom nivou sa neprijatnim i bolnim emocijama u etapama. Bolni sadržaji će se postepeno prihvatati i integrisati u lično iskustvo,a anksioznost će se smanjivati i neće remetiti svakodnevno funkcionisanje.
Međutim,tugujući se često opiru emotivnom susretu sa bolnim osećanjima, mislima i iskustvom. Koriste svesno i nesvesno razne strategije izbegavanja realnosti. Doživljavaju trenutno olakšanje i rasterećenje, ali dugotrajno gledano stvaraju psihološke probleme i komplikuju proces tugovanja. Upotreba mehanizama odbrane je u funkciji izbegavanja realnosti, što odlaže suočavanje sa bolnim iskustvom i prihvatanje svojih emocija. Kada osoba nije osvestila i prihvatila svoje emocije ne može ni da ima celovit doživljaj gubitka, kao ni jasnu sliku o uzroku svoje anksioznosti. Bolne sadržaje zatrpava nekim novim iskustvima i udaljava se od izvora svoje uznemirenosti, anksioznosti. Što je izbegavanje duže anksioznost se pojačava. Anksioznost ima tendenciju da se proširuje i uvećava, te tako postaje hronična. Hronična anksioznost dovodi do pojave anksioznih poremećaja.
   Dugotrajno izbegavanje bolnih i neprijatnih emocija koje je gubitak bliske osobe doneo komplikuje proces tugovanja i postaje pogodno tlo za razvoj različitih oblika anksioznih poremećaja. 

Anksiozni poremećaj je zajednički naziv za razne vrste poremećaja u kojima dominiraju simptomi anksioznosti duži vremenski period, odnosno osoba doživljava preplavljujući strah, hronično stanje tenzije, brige, strepnje da će se desiti nešto loše i opasno a osoba neće moći da se zaštiti i odbrani. Simptomi su kontinuirani i intezivni, remete svakodnevno funkcionisanje i obavljanje najobičnijih aktivnosti. Anksiozni poremećaji su kategorisani u nekoliko kategorija: 1. Generalizovani anksiozni poremećaj; 2. Panični poremećaj ; 3. Opsesivno kompulzivni poremećaj; 4. Socijalne fobije i specifične fobije; 5. Posttraumatski stresni poremećaj 

    Navešću samo ukratko samo neke tipične razloge za razvoj anksioznih poremećaja tokom procesa tugovanja:

•  IZBEGAVANJE NEPRIJATNIH EMOCIJA,MISLI I ISKUSTVA -

   Kao što smo gore naveli i detaljnije objasnili, izbegavanje suočavanja sa neprijatnim emocijama,mislima i iskustvom je najčešći razlog za pojavu anksioznosti, paničnih napada i ostalih anksioznih problema. Osoba izbegavanjem pokušava da blokira, smanji ili promeni neprijatne misli, emocije i telesne senzacije. Želi da izbegne svoje bolno iskustvo koje može biti povezano sa strahom od ostavljanja ili razdvajanja, sa osećanjima stida, krivice ili ljutnje... Gubitak bliske osobe se doživljava kao opasnost i pretnja za lični integritet što dovodi do pojačavanja anksioznih simptoma. Kada tugujući procenjuje da je izuzetno ugrožen, da nadolazi neka opasna i strašna buduićnost nakon gubitka bliske osobe, a sebe procenjuje da nema dovoljno emocionalnih i praktičnih sposobnosti da se nosi sa tom opasnošću , psihološki odgovor se gotovo uvek javlja panični napad i anksiozni problemi. Izbegavanje suočavanja sa osećanjem ljutnje prema osobi koja je izgubljena, takođedovodi do anksioznih simptoma.

Sa druge strane,izbegavanje suočavanja sa neprijatnim emocijama može biti uzrokovano strahom osobe da neće podneti tugovanje. Tokom odrastanja izgradile su uverenje da se treba plašiti tugovanja. To su tzv. "preosetljive osobe" koje nemaju razvijenu emocionalnu sposobnost tolerancija frustracije, pa se na svesnom nivou i ne upuštaju u proces suočavanja sa bolnim mislima ili emocijama. Ove osobe jednostavno sprečavaju sebe da prihvate i emocionalno osete gubitak, negiraju bol i usmeravaju se na svakodnevnne obaveze kao da se ništa nije desilo. Anksioznost koju doživljavaju umanjuju kroz ponašanja kao što su upotreba alkohola, lekova, preterano druženje ili preterano investiranje u posao. Ne ostavljaju sebi prostora da se suoče sa bolnim i teškim emocijama.

• DOŽIVLJAJ NESIGURNOSTI U LIČNE POTENCIJALE I SPOSOBNOSTI

  Kao što smo rekli,uobičajeno je da gubitak bliske osobe donese doživljaj da je lična sigurnost narušena i da je osoba izgubila neku kontrolu nad svojim životom. Posebno se ovaj doživljaj javlja ako je izgubljen bračni partner. Gubitak donosi promene u svakodnevnom načinu funkcionisanja, suočavanje sa značajnim ulogama koje je bliska osoba imala u svakodnevnom životu, a koje sada više neće vršiti. Suočavanje sa tim da život ide dalje i da te uloge tugujućem sada ostaju da ih samostalno obavlja, donosi veliku uznemirenost i zabrinutost. Normalno je da se tugujući pita kako će obavljati ili raditi sve ono što je izgubjena osoba radila ili obezbeđivala. Međutim, suočavanje sa ovim okolnostima kod nekih osoba će dovesti do velike uznemirenosti i preplašenosti. One neće imati u vidu svoje snage i šta mogu preduzeti da bi uspostavile kontrolu nad životom, nego će biti preplavljene doživljajima uznemirenosti, brige i straha. Za njih gubitak predstavljava gubitak sebe, lične sigurnosti, ličnih potencijala i sposobnosti. Ovakve reakcije se mogu videti kod tugujućih koji su pre gubitka imali psihološki gledano dopunjujući ili simbiotski odnos sa bliskom osobom. Bliska osoba je vršila neke psihološke funkcije koje osoba nije mogla sama (npr. bila je umiritelj u situacijama koje su stresne) i definisala je ličnost tugujućeg. Naravno, kada se takva osoba izgubi veliki stepen anksioznosti je neminovan. Aksiozni poremećaji će se javljati sigurno ako osoba ne potraži stručnu pomoć za proces tugovanja.

• ANKSIOZNI PROBLEMI PRE GUBITKA BLISKE OSOBE

  Treba napomenuti da osobe koje su pre gubitka imale neke anksiozne probleme, nakon gubitka su podložnije razvijanju anksioznog poremećaja. Kod osoba koje su imale povremene panične napade ili neke emocionalne probleme sa gubitkom bliske osobe simptomi anksioznosti će se produbiti i učvrstiti. Bazične emocionalne sposobnosti su nedovoljno razvijene kod njih pa će teške i bolne emocije nakon gubitka biti neadekvatno obrađivane i usmeravane. 

• ŽIVOTNA ISKUSTVA

  Kod osoba koje su imala ranija traumatična životna iskustva,posebno u detinjstvu, proces tigovanja nakon gubitka blikske osobe može pokrenuti višestruko tugovanje. Anksiozni simptomi se mogu javiti u većoj meri jer emocije mogu biti povezane sa ranije doživljenim iskustvima.To se dešava posebno kod osoba koje nisu ranije gubitke integrisali u celinu,kao svoje iskustvo, pa se sada susreću sa snagom tuge i gubitka za sve preživljeno.

   Tugovanje je neminovna psihološka reakcija nakon gubitka bliske osobe. Kada se javlja anksioznost koja remeti proces tugovanja potrebno je potražiti stručnu pomoć. Pravovremena podrška i pomoć daje mogućnost da se osoba postepeno suočava sa gubitkom i da anksiozni simptomi ne postanu dominantni problem tokom tugovanja.

Marina Brašić

specijalni pedagog i psihoterapeut

marinabrašić@yahoo.com