Hipohondrija

Hipohondrija se prepoznaje kao strah od bolesti, velike fokusiranosti na sopstveno telo i pokušaje da se prepoznaju neki "zluradi" simptomi koji upućuju da je osoba obolela od teške-fatalne bolesti. To je vid ispoljavanja narasle anksioznosti sa kojom osoba duži vremenski period živi. Možemo reći da je pre pojave simptoma hipohondrije postojala velika anksioznost uzrokovana različitm faktorima, a sa kojom osoba nije uspešno mogla da se izbori.

  Hipohondriju treba razlikovati od normalne ili zdrave zabrinutosti za svoje zdravlje. Svi smo ponekad zabrinuti za svoje zdravlje, posebno kada imamo objektivne razloge za to. Međutim, nakon nekog kraćeg vremena, kada posetimo lekara ili osetimo da nam je bolje, prestajemo da brinemo i vraćamo se svakodnevnim aktivnostima. Uvereni smo da nema razloga da budemo zabrinuti jer nam telo poručuje da bolje funkcioniše. Bez opterećenja, sumnje ili uznemirenosti vraćamo se u dnevni ritam.

   Kod hipohondrije briga za sopstveno zdravlje ne prestaje čak i kada su lekarski pregledi ukazali da nema obolenja. Uznemirenost, napetost i strepnja ne prestaju i počinju da remete svakodnevno funkcionisanje osobe. Osoba je svakodnevno opterećena svojim telom, fokusirana na osluškivanje pravilnosti rada svojih organa. S obzirom da naše telo ne funkcioniše u svakom trenutku na isti način, odnosno menja svoj način rada hipohondre ove promene doživljavaju kao znake neke bolesti. Na primer, promene ritma otkucaja srca tumače kao kardiološki problem, a onda postaju prestravljene za sopstveni život. Iako srce ima relativno ujednačen ritam rada, promene u otkucaju su normalne posebno ako su pre toga bile prisutne neke aktivnosti. Takođe, telesne promene se dešavaju i pod uticajem emocija. Kada je emocija straha prisutna naš organizam se fiziološki i telesno priprema za ovu emociju i situaciju koja izaziva strah. Aktivira se urođeni mehanizam samozaštite koji se naziva "bori se ili beži" i koji pokreće niz telesnih promena, a time i telesne senzacije koje najčeće hipohondre opažaju kao znak fatalnog ishoda. I umesto da se osoba opusti i prepozna svoje emocije, pokuša da se bolje nosi sa njima i dozvoli im da prođu ona se fokusira na pogrešna tumačenja svojih senzacija i uverenje o postojanju teške bolesti.

Simptomi prepoznavanja hipohondrije

1. Strah od bolesti koji je stalno prisutan i koji remeti svakodnevno funkcionisanje osobe

2. Stalno posmatranje i tumačenje telesnih senzacija - osoba stalno razmišlja o tome šta bi trebalo da znači to što telesno oseća, konstantno sumnja u svoje zdravlje i očekuje katastrofalne rezultate. Najčešće koristi internet kao izvor informisanja i prepoznavanja simptoma čime se izlaže još većem strahu.

3. Opsesivno traženje dokaza da nisu bolesni - jedan specijalistički pregled nije dovoljan da bi se osoba uverila da je zdrava. Uvek se traži još jedno mišljenje stručnjaka, te je osoba sklona da menja lekare. Iako su im nalazi uredni i sve ukazuje da je psihički problem osoba nastavlja sa preispitivanjem zdravlja u nadi da neće otkriti ništa loše.

4. Velika emocionalna uznemirenost  - hipohondre loše prepoznaju svoje emocije, teško ih neutrališu i ne mogu da realno sagledaju situaciju (kao celinu) jer su preplavljene neprijatnim emocijama i uverenjima. Ako pođemo od toga da je pre pojave simptoma hipohondrije bila prisutna velika anksioznost koja se sada usmerila ka telu možemo predpostaviti da osoba nema razvijenu toleranciju na frustraciju i zrele mehanizme nošenja sa frustracijom.

Način prevazilaženja

Hipohondrija se prevazilazi psihoterapijom. Sam proces psihoterapije je dugotrajan i zahteva strpljenje. Posotepeno se dolazi do pomaka pa je važno da osoba koja želi da radi na ovom problemu da sebi i terapeutu dovoljno vremena. Ono što je delotvorno u psihoterapijskom procesu je otvorenost i poverenje sa terapeutom. Strpljivim radom na osvešćivanju potreba, emocija i pogrešnih uverenja, njihovim zadovoljenjem ili menjanjem korisnim uverenjima, učenjem novih (zrelijih) načina brige o sebi psihoterapijski proces može dovesti do prevazilaženja problema. Psihoterapija podrazumeva jačanje emocionalnih sposobnosti osobe, razvijanje kapaciteta da se osoba nosi sa neprijatnim emocijama i životnim situacijama. Takođe, psihoterapija je proces koji utiče na ličnost klijenta te kroz odnos sa psihoteraputom mogu se prevazići razvojne prepreke i izgraditi zreliji aspekti ličnosti.

Upotreba lekova je potrebna onda kada je anksioznost povodom sumnje u bolesti toliko narasla da remeti mogućnost rada na sebi ili koči osobu da obavlja svakodnevne obaveze i aktivnosti. Uz konsultacije sa psihijatrom upotreba lekova može biti korisna da se umanje simptomi anksioznosti.

Marina Brašić.OLI integrativni psihodinamski psihoterapeut
063/8771641
marinabrasic@yahoo.com