RAD NA SEBI

"Život ne nagrađuje namere,misli ili želje,već dela!" 

Nebojša Jovanović

   

 Ljudi su skloni da rade stvari koje nisu u potpunosti korisne za njih. Drže se određenih obrazaca ponašanja ili uverenja, iako vide da ne donose dobre rezultate i ne vode ka zadovoljstvu.
Često za svoja nezadovoljstva potraže krivca u drugima, jer im je potrebno neko opravdanje za svoje neuspehe. Lakše je uperi prst u druge nego u sebe. I umesto da otkriju šta nisu dobro radili ili šta mogu u budućnosti bolje da urade, obično se bira da ostanu sa željama koje nisu ispunjene, u planovima koji nisu realizovani i da žale za propuštenim prilikama i vremenom. Neke osobe u takvom modelu ostanu dugo, ponekad i ceo život. A život ne nagrađuje misli i želje. Život nagrađuje dela, koja vode do ciljeva uz korišćenje i razvijanje svojih potencijala. Život nagrađuje emocionalno i praktično ulaganje u svoja zadovoljstva i uspehe. Upravo zbog toga, rad na sebi je polazna tačka ka kreiranju uspešnog života ili budućnosti.

Šta podrazumeva rad na sebi

     Uopšteno rečeno, raditi na sebi podrazumeva proces otkrivanja svojih snaga i potencijala, menjanje i razvijanje onih sposobnosti,uverenja,mišljenja koje ograničavaju u postizanju željenog uspeha. Rad na sebi podrazumeva menjanje sebe, odnosno usavršavanje svojih emocionalnih i praktičnih sposobnosti kako bi se kretali napred ka zadovoljstvu i osećaju ispunjenosti.

    Rad na sebi može obuhvatiti nekoliko aspekta:

- lični aspek ( samopuzdanje, samopoštovanje, odnos prema samom sebi, razvijanje nekih ličnih veština...)
- profesionalni aspekt (uspeh u karijeri, zadovoljstvo poslom, profesionalne kompetencije ...)
- društveni aspekt ( odnos sa prijateljima, ljubavna veza, bliskost sa prijateljima, posvećenost hobiju...)
- porodični aspekt ( odnosi sa članovima primarne porodice, bračnim partnerom,familijom...) i
- aspekt zdravlja ( odnos prema svom telu, ishrana i rekreacija, odnos prema mentalnom zdravlju...)

   Ako u svim navedenim aspektima koristite lične potencijale, usklađujete ih sa potrebama i realnim okvirima, usmeravate ih ka realno postavljenim ciljevima, možete da vodite ispunjen i zadovoljn život. Nije dovoljno znati samo šta želimo ili kako želimo da se osećamo u određenom aspektu svog života. Potrebno je da znamo i put dolaska do onoga što želimo. To bi značilo da znamo kako da uspešno koristimo svoja znanja, veštine, emocije (tj. sebe) za dolazak do željenog stanja. Ako postoji želja, a ne upotrebljavamo sve lične potencijale da tu želju ostvarimo (jer nemamo putpunu svest o tome šta sve možemo da uradimo), ne možemo očekivati da budemo uspešni u ostvarivanju neke želje. Isto se dešava i ako pogrešno postavljamo ciljeve ili planove, iako smo svesni svojih mogućnosti i sposobnosti. 

   Rad na sebi podrazumeva otkrivanje ili osvešćivanje ličnih potencijala, ali i njihovo usmeravanje-korišćenje na putevima koji vode do željenog zadovoljstva.  Takođe, rad na sebi podrazumeva i otrkrivanje ograničavajućih uverenja, stavova ili ponašanja koji drže osobu daleko od željenog uspeha. Iako su ta uverenja ili ponašanja nekada donosila korist, imala su možda dobru funkciju jer su nam u prošlosti pomogla da se prilagodimo na određene okolnosti, vremenom se mogu pokazati kao teret ili ograničenje. Zato je potrebno otkriti ih, vidieti njihovu prvobitnu funkciju i zameniti ih sa nekim novim uspešnijim oblicima ponašanja ili razmišljanjima. Na taj način, rad na sebi uključuje  menjanje sebe, usavršavanje ili unapređivanje sebe.
   S obzirom da su emocije ključ našeg funkcionisanja neophodno je da budemo svesni svojih emocija i svojih potreba sa kojima su emocije povezane. Menjati sebe nije lako. Zaheva stalno poštovanje principa realnosti i principa zadovoljstva. Usklađivanje ova dva principa vodiće naš život ka uspehu. Da bi smo uskladili ova dva principa, potrebno je da budemo svesni svojih osećanja i potreba, kao i načina kako ih na najbolji način možemo upotrebiti datim realnim okolnostima.
Na neki način, da bi ste promenili sebe potrebno je znati motive zašto želite sebe da menjate i kuda želite u tim promenama da stignete. Onda ćete napravite dobru analizu svog trenutnog života, otkriti koliko sami učestvujete u uspesima i neuspesima, ali i šta je potrebno da preduzmete kako bi ste se osećali uspešnije i zadovoljnije.
Uspeh i ispunjenost dolaze tek onda kada se odreknemo potrebe da iskrivljujemo realnost, kada odustanemo od trenutnih kratkotrajnih zadovoljstva (koji remete glavni cilj), kada preuzmemo odgovornost za lično učešće u svom nezadovoljstvu i rešimo da promenimo ono što nas sputava i koči.

Kako menjati sebe

     Naš emocionalni život se gradi i proširuje u zavisnosti od toga kakva iskustva imamo i stičemo tokom života. Uglavnom od toga kakva su nam iskustva bila u određenim aspektima života zavisi koje ciljeve ćemo postavljati, kako ćemo praviti planove i na koji način ćemo donositi odluke. Uverenja, emocije i stavovi koje smo stekli bitno će odrediti naše kretanje ka željenim ciljevima.  Nekada nam iskustvo govori da neke stvri treba nastaviti da radimo kako bi ostvarili želju, a da od nekih odustanemo ili da ih uopšete ne razmatramo.  Međutim, pošto nisu sva iskustva u prošlosti pozitivna, naše odluke i kretanje kroz život zavise i od odnosa prema neprijatnim iskustvima. Neprijana iskustva iz kojih smo izašli sa lošim emocijama, određenim uverenjim i stavovima, mogu nas terati da odustanemo od planova ili ciljeva. Utiču na osobu tako što ostaje u zoni konfora, gde je sve poznato i sigurno, sa ciljem da izbegne neuspeh ili neka neprijatnost.  I umesto da razumemo zašto nam je neko iskustvo bilo negativno i naučimo iz njega nešto novo o sebi i drugima, obično se odustaje jer je tako lakše. Teško tolerišemo frustraciju, teško podnosimo ambivalenciju ili smo nestrpljivi pa želimo sve da se realizuje odjednom. Lične neuspehe generalizujemo i odustajemo od novih pokušaja i primene nekih novih "taktika". Lakše je odustati od suočavanja sa nepijatnim stvarima nego ih osvestiti i menjati se. A neprijatnost može biti povezana sa raznim strahovima (npr. od neuspeha ili uspeha, od odbacivanja, kritike okoline i dr.),sa otkrivanjem manjka veština ili znanja, pogrešnim procenama i dr. Onada kada promena izostaje dolazi do stagnacije u napredovanju, a sa tim i do nezadovoljstva. Menjajući sebe, unapređujući svoje sposobnosti, čovek postaje uspešniji i zadovoljniji svojim životom.

    Bez obzira da li ste odlučili sami da radite na promenama ili da vam u tome pomogne stručnjak neophodno je da donesete odluku da želite da se promenite. Odluka uključuje više stvari: vašu spremnost da se pokrenete, spremnost da budete iskreni prema sebi i da preuzmete odgovornost za svoje uspehe i neuspehe,kao i spremnost da istražujete svoja do sadašnja iskustva i kako ona utiču na vas.

IZAZOVI
 Ako ste spremni da zakoračite u istraživanje svog sveta i u skladu sa tim menjate sebe nudim vam 5 izazova sa nadom da će vam olakšati u samostalnom radu. Ovi izazovi potstiču širenje svesti o sebi i daju priliku da vidite gde bi mogli da se menjate. Oni nisu neko uputstvo za promene niti način da u potpunosti menjate sebe. U radu sa klijentima obično prolazimo kroz ova pitanja, pre ili kasnije, kako bi smo u sadašnjem trenutku definisali gde želimo zajedničkim snagama da stignemo.  

 
     Pripremite svesku i olovku kako bi vam preglednije bilo ono na čemu radite i pripremite se na puno razmišljanja o sebi. Ako vidite da nešto ne možete sami potražite stručnu pomoć.

1.    Izazov – upoznajte sebe, ono što imate i nemate

Pokušajte da definišete sebe. Ko ste vi, šta radite, koga imate, koja je vaša životna misija, šta je ono što želite da imate,a šta je ono što želite da nemate. Šta odlažete da uradite za sebe, šta ste uspeli da promenite do sada, a šta vam ne polazi za rukom... Napravite listu svih onih stvari koje imate i želite, a potom listu onih stvari koje nemate a želite.

2.    Izazov – upoznajte svoj inventar po oblastima

   Razmislite o tome kakav život vodite i šta imate u sledećim oblastima života :
- Ljubavni život ili partnerski odnosi : Kakav vam je partnerski odnos?
- Posao i karijera : Kakva vam je finansiska situacija i posao koji radite?
- Društveni život i odnosi sa prijateljima:  Kakav vam je socijalni život?
- Zdravlje: Kakavog ste zdravlja i kako ga negujete?
Potrudite se da zapišete što konkretnije odgovore ili što preciznije definišete šta je to što imate u ovim oblastima i kako vam ovi aspekti života izgledaju. Navedena pitanja su samo primeri kako da započtnete, ali vi sami dodajte pitanja koja će vas voditi da što jasnije vidite i definišete čime raspolažete. Obratite pažnju na vaše veštine,npr. kod posla i karijere,šta sve možete, koje osobine imate i koje su dobre... Što jasnije definišete čime raspolažete u ovom trenutku jasnije će biti šta trebate da unapredite da bi ste bili zadovoljniji u tom aspektu.
(Npr. Moj socijalni život je bogat.Često se družim i viđam sa prijateljima. Otvorena komunikacija mi pomaže da stičem nova poznanstva i prijatelje. Sa prijateljima sam iskren i požrtvovan prijatelj,pružam im podršku...Prijatelji mogu da se oslone na mene kao i ja na njih.Volim da se družim sa osobama koje su .....i da izlazimo na mesta....)

3.    Izazov – definišite ciljeve

   Ako ste iskreno sagledali ono čime raspolažete jasnije možete videti šta vam nedostaje i gde bi ste trebali da usmerite pažnju da bi se osećali zadovoljno. Ono što želite možete dobiti samo ako definišete ciljeve. Cilj bi trebao da bude jasno povezan sa željom. Potrudite se da prvo izlistate sve ciljeve, a tek onda da krenete u njihovu razradu za realizaciju. Nemojte zaboraviti da je opšti cilj da budete zadovoljni sobom, što se ne postiže odjednom. Ostvarenje neki ciljevi će zahtevati strpljenje i više truda u odnosu na neke druge. Imajte to u vidu kada pravite listu željenih ciljeva. Negde će biti potrebno da uložiti više truda i energije da bi se cilj ostvario. Npr. da bi ste radili određen zanimljiv i dinamičan posao, potrebno je možda da usavršite neke svoje radne veštine ili proširite znanje, da tolerišete sopstvene greške (neuspehe) ili prepreke na putu usavršavanja. Znači da se emocionalno angažujete i unapredite veštine prepoznavanja emocija i usmeravanja. Onda će vam aktivnosti naj pre biti usmerene ka usavršavanje emocionalnih spsosbnosti (npre. podnošenje frustracije, ličnog neuspeha, tolerisanje ambivalencije ili razvijanje strpljivoti),zatim usavršavanje znanja, a potom konkurisanje za taj posao.

4.    Izazov – nema izgovora, preuzmite odgovornost

   Preuzimanje odgovornosti se ne odnosi samo za ono što nismo postigli nego i za ono što jesmo. Ako ste neke ciljeve već ostvarili ili ste zadovoljni nečim što radite i dobro vam ide, analizirajte kako ste to postigli. Šta ste sve radili da to ostvarite, koje veštine ste koristili, kako ste se tada osećali, na koji način ste razmišljali ili radili... Razmislite šta radite sada pa nemate ono što želite i koliko takva situacija zavisi od vas i vašeg truda,a koliko su drugi odgovorni. Bitno je znati koliko ste odgovorni za ono što ste uradili, odnosno za ono što nije do vas. Okolnosti mogu biti različite, ali vi ste odgovorni za to kako koristite sebe i svoje veštine.

5.    Izazov –  budite u kontaktu sa emocijama

   Iako nas želje i emocije pokreću one mogu biti i kamen spoticanja na putu ka promeni. Razmislite dobro šta sve osećate u datim okolnostima i situacijama. Napišite koja osećanja prate vaše ciljeve. Da li je to strah, osećaj krivice, osećaj da nešto ne možete ... Nekada je prisutan strah od promene ili strah od nepoznatog. Razna osećanja mogu pratiti promene i rad na sebi. Nemojte se iznenaditi ako se osetite tužno, to je satavni deo kretanja ka cilju. Pokušajte da definišete koja se emocija javlja i zašto je prisutna, koliko vam ona koristi i kako je možete prevazići ako vas remeti. Potiskivanje emocija obično dovodi do nezadovoljstva i ni jedna emocija ne može dugo da ostane potisnuta. S obzirom da su sva naša ponašanja povezana sa emocijama, jer uvek nešto radimo da bi imali naku emotivnu korist, dobro bi bilo da znam šta je to što nas čini zadovoljnim sobom. Ako nemate razvijenu veštinu prepoznavanja svojih emocija psihoterapija je pravo mesto gde možete da je razvijete. 

Još jednom, navedeni izazovi su predlozi ili smernice kako odakle da krenete. Ako imate bilo kakve poteškoće ili neprijatne emocije sa kojima ne možete samostalno da se nosite potražite pomoć.
    Svi navedeni izazovi su samo deo rada na sebi tokom psihoterapije. Usmeravajući se ka onome šta jesmo u realnosti, šta možemo i šta autentično želimo ujedno donosimo mogućnost da otkrijemo  načine kako da postanemo zadovoljniji u različitim aspektima svog života. Tokom psihoterapijskog procesa klijenti se usmeravaju ka postizanju uvida šta ih koči ili zadržava da se promene realizuju i uz podršku prevazliaze svoje barijere. 

Marina Brašić, specijalni pedagog i psihoterapeut
063/8771641
marinabrasic@yahoo.com