U tekstu "Praštanje-prilika za novi početak" mogli ste videti da je praštanje proces koji traži vreme i odluku osobe da svoju neprijatnu prošlost prihvati i integriše u svoje životno iskustvo. Jasno je da emocionalna spremnost ili emotivna zrelost određuje tok ili kretanje ovog procesa. Razočaranost, želja za osvetom ili nanošenjem bar slične štete-bola treba biti napuštena, što zahteva emotivno i kognitivno angažovanje. Sa druge strane, praštanje zahteva odluku da se dodatno emocionalno angažujete oko nekog neprijatnog iskustva. To bi značilo da se svesno odlučite za suočavanje sa neprijatnim emocijama, da tugujete i otklonite emotivne prepreke koje remete vašu sadašnjost.
S obzirom da praštanje posmatramo kao sposobnost-veštinu sa kojom se ljudi ne rađaju, već je grade i učvršćuju tokom života, onda je važno napomenuti neke bazične emocionalne sposobnosti koje su bitne za formiranje ove sposobnosti. Od stepena razvijenosti bazičnih emocionalnih sposobnosti zavisi emocionalna-psihološka spremnost osobe da oprosti, odnosno da izbegne probleme praštanja i tugovanja.
Šta su bazične emocionalne sposobnosti?
S obzirom da praštanje posmatramo kao sposobnost-veštinu sa kojom se ljudi ne rađaju, već je grade i učvršćuju tokom života, onda je važno napomenuti neke bazične emocionalne sposobnosti koje su bitne za formiranje ove sposobnosti. Od stepena razvijenosti bazičnih emocionalnih sposobnosti zavisi emocionalna-psihološka spremnost osobe da oprosti, odnosno da izbegne probleme praštanja i tugovanja.
Šta su bazične emocionalne sposobnosti?
Bazične emocionalne sposobnosti možemo definsati kao
“psihološke alatke” ili “softvere za obradu emocija” pomoću kojih osoba
psihološki živi. Koristi ih u svim svojim psihološkim aktivnostima i one predstavljaju emocionalnu zrelost osobe. Na osonvu
bazičnih emocionalnih sposobnosti osoba se odnosi prema sebi i prema drugima,
uspostavlja odnose i emotivno se angažuje. U zavisnosti od njihove razvijenosti osoba bira svoje
prioritete, usmerva sebe ka željenim ciljevima, planovima i željama. Od toga koliko je osoba opremljena ovim “alatkama”, tj. u kom
stepenu ih je razvila tokom života, zavisi kako će tumačiti situacije u
kojima se nalazi, kako će razumeti i doživeti sebe i druge i
kako će reagovati. Bazične emocionalne sposobnosti omogućuju osobi da
prepozna svoje emocije, utiša ih i usmerava (upravlja njima) u skladu sa stvarnošću koja joj se dešava i to na afirmativan način. U okviru OLI metoda prepoznajemo sedam bazičnih emocionalnih kompetencija ili sposobnosti, koje su osnova u građenju dve najsloženije psihološke-emocionalne sposobnosti a to su sposobnost za ljubav i sposobnost za rad.
U ovom delu kratko ću reći nešto o bazične emocionalne sposobnosti koje su važne za proces praštanja.
Bazična emocionalna sposobnost zvana CELOVITOST OBJEKTA
Ova bazična emocionalna sposobnost daje nam mogućnost da održimo različite aspekte doživljaja (pozitivne i negativne) neke osobe, sebe i stvarnosti, kao celinu. To bi značilo da iako smo povređeni nanetu štetu ili nepravdu jasno i realno možemo da vidimo. Nismo fokusirani samo na negativne emocije, naše ponašanje ne usmeravamo isključivo pod pritiskom neprijatnih emocija, već možemo realnost da prihvatimo onakvu kakva jeste. Ova emocionalna sposobnost daje nam mogućnost da svet oko sebe vidimo kao celini, a ne kao isključivo crnu ili isključivo belu.
Naime, kada nas neka osoba povredi ili nam načini neku štetu u prvom trenutku možemo osećati ljutnju, nepoverenje, strah i sl.. Sva ta osećanja uglavnom vezujemo za drugu osobu, a sebe obično doživljavamo pozitivno i bez greške. Ovo radimo jer je naša sposobnost celovitosti napukla pod pritiskom stresne situacije koja se desila. Međutim, u drugoj fazi suočavanja sa nepravdom i bolom, ako naša bazična emocionalna sposobnost celovitosti "dobro funkcioniše" mi ćemo prevazići crno-belo razmišljanje, preplavljenost ljutnjom i mržnjom. Zalepićemo naš doživljaj (prihvatiti da ništa nije isključivo crno ili isključivo belo), odnosno, videćemo drugu osobu celovito ( da je činila lepe stvari za nas ranije, da imamo i lepa iskustva sa njom), ali i da smo mi celovita bića ( da znamo da grešimo, ali i da imamo pozitivne strane). Ovakvo sagledavanje situacije će nam dati mogućnost da žalimo i tugujemo. Nećemo ostati samo sa negativnim emocijama npr. ljutnja ili bes, već ćemo videti gubitak koji se desio i prihvatiti neprijatnu realnost.
Ako je ova bazična emocionalna sposobnost u dovoljnoj meri razvijena možemo da integrišemo doživljeno neprijatno iskustvo u naš život. Naše neprijatne emocije neće ostati vezane za prošlost i drugu osobu, već ćemo emocije doživeti kao svoje a događaj kao deo našeg života. Takođe, nećemo osobu koja nas je povredila obezvrediti, jer to nije realno, činila je i lepe stvari i bila je vredna u nekom trenutku našeg života, a istovremeno sebe nećemo posmatrati kao idealne. Ovo je važno za proces tugovanja i opraštanja, jer je teško tugovati zbog osobe koja je isključivo negativna i bezvredn, a nije ni realno da je neko isključivo bezgrešan-idealan. Sa druge strane, osoba postaje realno svesna da ne moraju sve osobe da budu onakve kakve želi, da se ponašaju u skladu sa njenim očekivanjima ili mišljenjem. Niko nije idealan, pa čak ni osoba koja je povređena. Ne moraju drugi da nam zadovolje sve potrebe, imaju pravo da se ponašaju kako žele. Sve ovo možemo prihvatiti ako odustanemo od želje da idealizujemo sebe, a i druge. Kada prihvatimo realnost bez idealizacije ili obezvređivanja, možemo odustati od želje za osvetom i oprostiti. Ova bazična sposobnost nam omogućava da budemo realni i sposobni da prihvatimo realnost u svim njenim bojama.
Ova bazična emocionalna sposobnost daje nam mogućnost da održimo različite aspekte doživljaja (pozitivne i negativne) neke osobe, sebe i stvarnosti, kao celinu. To bi značilo da iako smo povređeni nanetu štetu ili nepravdu jasno i realno možemo da vidimo. Nismo fokusirani samo na negativne emocije, naše ponašanje ne usmeravamo isključivo pod pritiskom neprijatnih emocija, već možemo realnost da prihvatimo onakvu kakva jeste. Ova emocionalna sposobnost daje nam mogućnost da svet oko sebe vidimo kao celini, a ne kao isključivo crnu ili isključivo belu.
Naime, kada nas neka osoba povredi ili nam načini neku štetu u prvom trenutku možemo osećati ljutnju, nepoverenje, strah i sl.. Sva ta osećanja uglavnom vezujemo za drugu osobu, a sebe obično doživljavamo pozitivno i bez greške. Ovo radimo jer je naša sposobnost celovitosti napukla pod pritiskom stresne situacije koja se desila. Međutim, u drugoj fazi suočavanja sa nepravdom i bolom, ako naša bazična emocionalna sposobnost celovitosti "dobro funkcioniše" mi ćemo prevazići crno-belo razmišljanje, preplavljenost ljutnjom i mržnjom. Zalepićemo naš doživljaj (prihvatiti da ništa nije isključivo crno ili isključivo belo), odnosno, videćemo drugu osobu celovito ( da je činila lepe stvari za nas ranije, da imamo i lepa iskustva sa njom), ali i da smo mi celovita bića ( da znamo da grešimo, ali i da imamo pozitivne strane). Ovakvo sagledavanje situacije će nam dati mogućnost da žalimo i tugujemo. Nećemo ostati samo sa negativnim emocijama npr. ljutnja ili bes, već ćemo videti gubitak koji se desio i prihvatiti neprijatnu realnost.
Ako je ova bazična emocionalna sposobnost u dovoljnoj meri razvijena možemo da integrišemo doživljeno neprijatno iskustvo u naš život. Naše neprijatne emocije neće ostati vezane za prošlost i drugu osobu, već ćemo emocije doživeti kao svoje a događaj kao deo našeg života. Takođe, nećemo osobu koja nas je povredila obezvrediti, jer to nije realno, činila je i lepe stvari i bila je vredna u nekom trenutku našeg života, a istovremeno sebe nećemo posmatrati kao idealne. Ovo je važno za proces tugovanja i opraštanja, jer je teško tugovati zbog osobe koja je isključivo negativna i bezvredn, a nije ni realno da je neko isključivo bezgrešan-idealan. Sa druge strane, osoba postaje realno svesna da ne moraju sve osobe da budu onakve kakve želi, da se ponašaju u skladu sa njenim očekivanjima ili mišljenjem. Niko nije idealan, pa čak ni osoba koja je povređena. Ne moraju drugi da nam zadovolje sve potrebe, imaju pravo da se ponašaju kako žele. Sve ovo možemo prihvatiti ako odustanemo od želje da idealizujemo sebe, a i druge. Kada prihvatimo realnost bez idealizacije ili obezvređivanja, možemo odustati od želje za osvetom i oprostiti. Ova bazična sposobnost nam omogućava da budemo realni i sposobni da prihvatimo realnost u svim njenim bojama.
Mehanizam odbrane kada ova emocionalna sposobnost nije razvijena je spliting ili cepanje. Korišćenjem ovog odbrambenog mehanizma nije moguće oprostiti, tugovati i oporaviti se od doživljenog neprijatnog iskustva. Osoba koja ga koristi živi u crno belom svetu, ne može da realno sagledava životne situacije, druge osobe, sebe ili odnose, jer svoj emocionalni život deli na isključivo negativno ili isključivo pozitivno.
Kada osoba nije razvila bezičnu emocionalnu sposobnost celovitosti objekta ne može da oprosti. Njeno mišljenje je vezano za obezvređivanje prošlosti, ne može da prihvati svoje neprijatno iskustvo kao deo života, oseća pritisak ljutnje i besa jer živi po principu ili je neko dobar ili je neko loš, nema sredine. A opraštanje zahteva da se prihvati da ništa nije idealno, da život ne nosi samo zadovoljstva i uživanje, već da je pun uspona i padova. Bez sposobnosti da osoba ovakvu realnost života prihvati ne može ni razmišljati o opraštanju.
Bazična emocionalna sposobnost KONSTANTNOST OBJEKTA
Kada osoba nije razvila bezičnu emocionalnu sposobnost celovitosti objekta ne može da oprosti. Njeno mišljenje je vezano za obezvređivanje prošlosti, ne može da prihvati svoje neprijatno iskustvo kao deo života, oseća pritisak ljutnje i besa jer živi po principu ili je neko dobar ili je neko loš, nema sredine. A opraštanje zahteva da se prihvati da ništa nije idealno, da život ne nosi samo zadovoljstva i uživanje, već da je pun uspona i padova. Bez sposobnosti da osoba ovakvu realnost života prihvati ne može ni razmišljati o opraštanju.
Bazična emocionalna sposobnost KONSTANTNOST OBJEKTA
Bazična emocionalna sposobnost konstantnosti daje nam psihološku sigurnost da možemo podneti neprijatne emocije i depresivno raspoloženje koje ide sa procesom opraštanja. Sposobnost konstantnosti objekta znači da je osoba svesna svojih potencijala, mogućnosti, ima doživljaj samopouzdanja i samopoštovanja, poznaje svoje granice i poštuje granice drugih ljudi. Osoba koja ima razvijenu ovu sposobnost ima stabilnu sliku o sebi bez obzira koliko se nalazila u stresnoj, frustrirajućoj ili povređujućoj situaciji. Ona ima sigurnost u sebe i svoje sposobnosti, nije joj potrebna druga osoba da joj daje ili potvrđuje tu sigurnost. Takođe, osoba zna koliko vredi druga osoba, koje su njene mogućosti i potencijali. Osoba koja ima razvijenu konstantnost realno sagledava sebe, osobu koja je povredila i situaciju u kojoj je povređena. Ima realno samopouzdanje i samopoštovanje.
Osoba koja nema razvijenu konstantnost izgubi iz vida realnost onoga što se desilo, naruši joj se slika o sebi i drugoj osobi pod pritiskom neprijatnih emocija. To se dešava najčešće zbog svog doživljaja da ne može podneti neprijatnu situaciju ili neprijatne emocije. Plaši se da se suoči sa svojim emocijama i da se ponaša u skladu sa njima. U osnovi stoji emocionalna nesigurnost za nošenje sa neprijatnim emocijama, strah od moguće promene odnosa sa osobom koja je povredila ili mogućeg prekida odnosa. Sa ovim doživljajima prosec praštanja je komplikovan, kao i proces tugovanja. Najčešće dolazi do pojave preranog opraštanja ( osoba ne priznaje ili ne prihvata svoja osećanja ljutnje,besa, straha i sl. pa onda odmah oprašta), preteranog opraštanja (osoba stalno oprašta greške jer je strah da izgubi drugu osobu) ili lažnog praštanja ( oprosti ali ostaje ispunjena pasivnom agresijom i ljutnjom). Sa druge strane, ako ova sposobnost nije razvijena u dovoljnoj meri osoba može biti u stalnom odnosu trpljenja povrede. Trpljenje je neki kompromisni mehanizam ostajanja u odnosu, jer osoba bez bazične emocionalne sposobnosti konstanstnosti objekta ne može da toleriše ravnodušnost u odnosu.
Bzične emocionalne sposobnosti MENTALIZACIJA I NEUTRALIZACIJA
Ovo su dve bazične emocionalne sposobnosti koje osobi pružaju mogućnost da bude razborita, odnosno da je ne preplave emocije koje doživljava, da može da ih utiša i usmeri na način koji je najbolji za nju. Naime, osoba koja ima razvijene ove sposobnosti može da prepozna emocije koje su trenutno aktuelne kod nje. Ne reaguje instiktivno i nagonski. već može da razume svoje psihičko stanje i u skladu sa tim usmeri svoje ponašanje. Kada je emocionalna sposobnost za neutralizaciju razvijena osoba može, bez obzira na emociju koju oseća, da utiša sebe i da planira svoje postupke i ponašanja. Znači, sposobna je da održava svoje mišljenje racionalnim i da postupa u skladu sa njim iako je pod pritiskom.
Međutim, kod osoba koje nemaju razvijene ove sposobnosti reakcije su u skladu sa trenutnim emocijama. Ako npr. osoba ljutnju oseća, ona će reagovti burno i agresivno, biće "zaslepljena" svojom emocijom ljutnje i neće moći da se zaustavi.
Ove sposobnosti su važne za proces praštanja. Kada osoba ne može da utiša svoje neprijatne emocije ona ne može racionalno ni da sagledava okolnosti u kojima je povređena ili joj je naneta šteta. Uglavnom joj je mišljenje iracionalno a shodno tome i ponašanje nije konstruktivno. Osoba ne može da prihvati povredu koja joj je naneta, jer je preplavljuju ljutnja, mržnja, strah i dr. neprijatne emocije. S obzirom da praštanje zahteva odustajanje od želje za osvetom, osobe koje nemaju razvijene ove sposobnosti ne mogu da odustanu od ove želje. Sa druge strane, proces praštanja zahteva i tugovanje. Ove osobe nisu sposobne da tuguju, jer svaki unutrašnji kontakt sa nekom neprijatnom emocijom budi ogromnu instiktivnu i agresivnu energiju. Agresivna energija donosi veliku uznemirenost i tenziju, pa osoba mora da je se oslobodi, a to obično biva agresivnim ponašanjem. Možemo reći da bez ovih emocionalnih sposobnosti nema ni racionalnog funkcionisanja, odnosno ni mogućnosti da osoba tuguje i oprosti.
Pored gore navedenih sposobnosti u procesu praštanja angažuju se još i bazične emocionalne sposobnosti kao što su: sposobnost za tolerisanje frustracije, ambivalencije, sposobnost volje i inicijativa. Međutim, bez ovih početnih emocionalnih sposobnosti proces praštanja ne može ni da otpočne. Kod mnogih osoba koje imaju komplikovano tugovanje ili probleme u procesu praštanja neke od bazičnih emocionalnih sposobnosti su zatajile ( nisu u dovoljnoj meri razvijene ili su blokirane). Dobra stvar u svemu je da ako osoba nije na vreme razvila ove emocionalne sposobnosti nije osuđena na doživotno emocionalno nezadovoljstvo. Bez obzira da li želi nekome nešto da oprosti, zdravo tuguje ili želi da unapredi svoj život u ljubavi i radu, razvojem i unapređenjem ovih emocionalnih sposobnosti može to postići. Psihoterapija i odnos sa psihoterapeutom je put kojim možete doći do željenih rezultata.
Marina Brašić, OLI psihoterapeut
marinabrasic@yahoo.com
063/8771641
Osoba koja nema razvijenu konstantnost izgubi iz vida realnost onoga što se desilo, naruši joj se slika o sebi i drugoj osobi pod pritiskom neprijatnih emocija. To se dešava najčešće zbog svog doživljaja da ne može podneti neprijatnu situaciju ili neprijatne emocije. Plaši se da se suoči sa svojim emocijama i da se ponaša u skladu sa njima. U osnovi stoji emocionalna nesigurnost za nošenje sa neprijatnim emocijama, strah od moguće promene odnosa sa osobom koja je povredila ili mogućeg prekida odnosa. Sa ovim doživljajima prosec praštanja je komplikovan, kao i proces tugovanja. Najčešće dolazi do pojave preranog opraštanja ( osoba ne priznaje ili ne prihvata svoja osećanja ljutnje,besa, straha i sl. pa onda odmah oprašta), preteranog opraštanja (osoba stalno oprašta greške jer je strah da izgubi drugu osobu) ili lažnog praštanja ( oprosti ali ostaje ispunjena pasivnom agresijom i ljutnjom). Sa druge strane, ako ova sposobnost nije razvijena u dovoljnoj meri osoba može biti u stalnom odnosu trpljenja povrede. Trpljenje je neki kompromisni mehanizam ostajanja u odnosu, jer osoba bez bazične emocionalne sposobnosti konstanstnosti objekta ne može da toleriše ravnodušnost u odnosu.
Bzične emocionalne sposobnosti MENTALIZACIJA I NEUTRALIZACIJA
Ovo su dve bazične emocionalne sposobnosti koje osobi pružaju mogućnost da bude razborita, odnosno da je ne preplave emocije koje doživljava, da može da ih utiša i usmeri na način koji je najbolji za nju. Naime, osoba koja ima razvijene ove sposobnosti može da prepozna emocije koje su trenutno aktuelne kod nje. Ne reaguje instiktivno i nagonski. već može da razume svoje psihičko stanje i u skladu sa tim usmeri svoje ponašanje. Kada je emocionalna sposobnost za neutralizaciju razvijena osoba može, bez obzira na emociju koju oseća, da utiša sebe i da planira svoje postupke i ponašanja. Znači, sposobna je da održava svoje mišljenje racionalnim i da postupa u skladu sa njim iako je pod pritiskom.
Međutim, kod osoba koje nemaju razvijene ove sposobnosti reakcije su u skladu sa trenutnim emocijama. Ako npr. osoba ljutnju oseća, ona će reagovti burno i agresivno, biće "zaslepljena" svojom emocijom ljutnje i neće moći da se zaustavi.
Ove sposobnosti su važne za proces praštanja. Kada osoba ne može da utiša svoje neprijatne emocije ona ne može racionalno ni da sagledava okolnosti u kojima je povređena ili joj je naneta šteta. Uglavnom joj je mišljenje iracionalno a shodno tome i ponašanje nije konstruktivno. Osoba ne može da prihvati povredu koja joj je naneta, jer je preplavljuju ljutnja, mržnja, strah i dr. neprijatne emocije. S obzirom da praštanje zahteva odustajanje od želje za osvetom, osobe koje nemaju razvijene ove sposobnosti ne mogu da odustanu od ove želje. Sa druge strane, proces praštanja zahteva i tugovanje. Ove osobe nisu sposobne da tuguju, jer svaki unutrašnji kontakt sa nekom neprijatnom emocijom budi ogromnu instiktivnu i agresivnu energiju. Agresivna energija donosi veliku uznemirenost i tenziju, pa osoba mora da je se oslobodi, a to obično biva agresivnim ponašanjem. Možemo reći da bez ovih emocionalnih sposobnosti nema ni racionalnog funkcionisanja, odnosno ni mogućnosti da osoba tuguje i oprosti.
Pored gore navedenih sposobnosti u procesu praštanja angažuju se još i bazične emocionalne sposobnosti kao što su: sposobnost za tolerisanje frustracije, ambivalencije, sposobnost volje i inicijativa. Međutim, bez ovih početnih emocionalnih sposobnosti proces praštanja ne može ni da otpočne. Kod mnogih osoba koje imaju komplikovano tugovanje ili probleme u procesu praštanja neke od bazičnih emocionalnih sposobnosti su zatajile ( nisu u dovoljnoj meri razvijene ili su blokirane). Dobra stvar u svemu je da ako osoba nije na vreme razvila ove emocionalne sposobnosti nije osuđena na doživotno emocionalno nezadovoljstvo. Bez obzira da li želi nekome nešto da oprosti, zdravo tuguje ili želi da unapredi svoj život u ljubavi i radu, razvojem i unapređenjem ovih emocionalnih sposobnosti može to postići. Psihoterapija i odnos sa psihoterapeutom je put kojim možete doći do željenih rezultata.
Marina Brašić, OLI psihoterapeut
marinabrasic@yahoo.com
063/8771641
Нема коментара:
Постави коментар