" Da li znate kako da izlečite slomljeno srce? Ne znam ni ja. Ali sam počeo da eksperimentišem i saznajem. Padao sam i ponovo ustajao dok sam istraživao šta je ljubav i život, kako funkcionišu i "rade". Bio sam spreman za posao koji me čeka, ali nisam odusato jer sam znao da me čekaju bolja vremena!"
Bez obzira da li ste vi osoba koja je prekinula vezu ili se na to odlučio partner, okončanje emotivne veze je vrlo stresan događaj. Sa odlukom da više nećete biti zajedno javljaju se neprijatne i bolne emocije koje će bojiti naredne dane, nedelje, vašeg života. Možete osetiti tugu, povređenost, strah, bes ili krivicu. Sve ove emocije će se javljati u različitim intezitetim a od toga kako se nosite sa njima zavisi kako ćete proći kroz ovaj period.
Iako svi znamo da se nakon okončanja partnerskog odnosa javljaju neprijatne emocije mnogi će strahovati da ih dožive i trudiće se da ih izbegnu. Nekada će ostajati u vezama koje ih nezadovoljavaju, a nekada će i nakon prekida odnosa potiskivati, negirati ili izbegavati suočavanje sa njima. Ne postoji univerzalan način izlaska iz veze, svaki partnerski odnos je priča za sebe i svaka osoba u skladu sa svojim emocionalnim kapacitetima se nosi sa prekidom odnosa. Ono što je sigurno da poznavanje izvora svojih emocija i njihovo adekvatno usmeravanje daje nam mogućnost da lakše prođemo kroz ovaj proces. Neprijatne emocije su sastavni deo ovog procesa te nam ništa drugo ne preostaje nego da se pomirimo sa tim i prihvatimo ih kao satavni deo partnerskog odnosa. Zato danas pišem o emocijama koje se uobičajeno javljaju nakon prekida partnerskog odnosa.
TUGA
Prekid partnerskog odnosa se može posmatrati kao vrsta gubitka. Nakon svakog gubitka sledi proces tugovanja tako da će i nakon prekida odnosa uslediti proces tugovanja. Emocija tuge je uobičajena i ona će bojiti ceo proces razvezivanja od partnera i oporavka od raskida. Ova emocija se može vrlo snažno osetiti na početku, odmah nakon odluke o raskidu, a kasnije može smanjiti svoj intenzitet. U svakom slučaju, u jednom trenutku tuga će nestati ako joj to i dozvolimo. Tugovanje možemo prepoznati kroz plačljivost, razdražljivo ponašanje, smanjeno interesovanje za zadovoljstva, nesanicu ili ponekad gubitak apetita. Ovakvo ponašanje osobe obično definišu kao depresivno, pa uplašene za svoje psihičko stanje počinju da se odupiru kontaktu sa ovom emocijom. Depresivno raspoloženje treba razlikovai od depresije. Depresivno raspoloženje je uobičajeno u ovom periodu, traje do tri nedelje i osoba ne gubi u potpunosti normalan način svakodnevnog funkcionisanja. Oseća žalost, nedostaje joj partner, razmišlja o vezi i priča sa drugima o tome kako se oseća, ali istovremeno ima nadu da će joj budućnost doneti nešto dobro. Depresija je dosta složenije emotivno stanje i više o njoj možete pročitati ovde.
Tuga je emocija koja se javlja kada osoba počne da sagledava svoju vezu i raskid u celosti. Kada osoba počne žaliti za onim što je izgubila i kada počne sagledavati sve aspekte (pozitivne i negativne) bivšeg partnerskog odnosa. Iako tuga nije prijatna emocija, ona je samo emocija, kao i svaka druga, te treba imati u vidu da će proći. Nekada osobe tugu doživljavaju kao nešto nepodnošljivo, pa sebe usmeravaju ka izbegavanju ove emocije i proces tugovanja se komplikuje. Potiskuju žalost, negiragu gubitak ili izbegavaju da osete neprijatnost koja se javila sa raskidom. Svesno ili nesvesno primenjuju razne mehanizme sprečavanja sebe da tuguju i žale. Međutim, emocija tuge će se pre ili kasnije pojaviti u nekom obliku, ponekad i nekoliko meseci nakon raskida. Svaka emocija traži način da se pojavi ma koliko se mi njoj odupirali i suprotstavljali. Razlozi zašto neko teže ili lakše prolazi kroz ovaj proces mogu biti različiti. Ličnost osobe određuje kako će se ona nositi sa prekidom veze (npr. kod osoba koje imaju zavisnu strukturu ličnosti uloga partnera je obično povezana sa stabilizovanjem emotivnog stanja osobe, te se gubitak partnera može doživeti kao opšte ugrožavanje lične sigurnosti i stabilnosti) , kakva su prethodna životna iskustva sa gubitkom i tugovaem (npr. kako se osoba ranije tokom života nosila sa tugom, kako se prolazilo kroz procese tugovanja), koliko je partnerski odnos bio emocionalno dubok ( npr. kod veza koje su dugo trajale gde je emotivna povezanost bila duga), koje psihološke mehanizme upravljanja emocijama koristi osoba i dr.. Kako će se neko nositi sa tugom zavisi od toga koliko je osoba tokom života razvila bazične emocionalne sposobnosti.
POVREĐENOST
Do prekida veze obično dolazi onda kada se uvidelo da problem koji je postojao u odnosu nije moguće rešiti ili da pokušaji rešenja problema nisu dali rezultate. Obično jedan partner tada donosi odluku da ne želi više da bude u tom odnosu i da nema motiva dalje da se investira za očuvanje odnosa. Kod onog partnera koji doživljava da je ostavljen često se javlja emocija povređenosti. Osoba doživljava da ju je partner izdao, da nije zaslužila da bude ostavljena i da je partner nepravedan u odnosu na nju. Posebno se ovi doživljaji pojačavaju kada partner, pre izlasak iz veze, pronađe neku drugu osobu ili se priprema za novi emotivni odnos. Tada povređna osoba sebe vidi kao prevarenu, usamljenu i lišenu pažnje i razumevanja. Obično obezvređuje partnera kao ličnost, pokušava da se priseti situacija u kojima je mogla da "prepozna" znake prevare, bavi se situacijama u kojima je partner ranije povredio a ona nije reagovala drugačije. Ne tako retko povređeni partner kritikuje sebe za ono što je davao i radio za očuvanje veze, a partnera vidi kao jedinog krivca za raskid veze. Povređenost je nefunkcionalna emocija, vrlo je intezivna i zatvara mogućnost komunikacije između partnera. Kod povređenosti samo jedna strana je kriva, zaboravlja se stvarni uzrok problema i osoba obično sebe posmatra kroz prizmu da je imala ne fer tretma.
Partnerski odnos je dvosmerna ulica i zavisi od oba partnera. Dve slobodne i voljne osobe se odlučuju da uđu u partnerski odnos, da se emotivno ulažu i neguju taj odnos. Kao što su slobodno ušle u taj odnos, tako mogu slobodno da odluče da iz njega izađu. Niko nema apsolutnu obavezu da bude u nekom odnosu ako to ne želi. Kod povređenosti postoji apsolutni zahtev za ostajanjem u vezi. Obično osoba razmišlja kako partner nije smeo da je ostavi, kako nije smeo da odustane od njihove veze ili kako pripada samo njoj. Mnogo funkcionalnija emocija od povređenost je razočaranost iako je i ona neprijatna. Razočaranost je manjeg inteziteta i ne zatvara komunikaciju već daje slobodu da se razgvara o ponašanjima koja se procenjuju kao ne fer. Osoba može racionalno da sagleda nepravednost u odnosu, da definiše koja ponašanja partnera nisu bila fer ili su bila loša, ali ne obezvrđuje partenra kao ličnost-osobu. Istovremeno, ne gubi se iz vida da je partner osoba koja je davala i ulagala sebe u tom odnosu, da je pokušavala da očuva partnerski odnos i da su zajedno imali želje i volje da ostanu zajedo. Kod razočaranosti nezasluženi tretman se realno sagledava ( ne precenjuje se nepravednost), prihvata se volja osobe da izađe iz veze a osoba sebe ne doživljava kao žrtvu ili kao nemoćnu. Razočarana osoba je spremna da razmišlja o svom sledćem koraku i ne bavi se toliko ranijim razočarenjima.
BES
Bes se može snažno osetite kada osobe doživljava da je namerno povređena. Kada osoba proceni da je partner svojim ponašanjem namerno činio nešto da bi se ona loše osećala i da bi je ponizio. Osoba sebe doživljava kao apsolutno ispravnu, kao osobu koja nije nikada grešila a da je partner namerno koristio njenu ispravnost. Kod besa je doživljaj ugroženosti samopoštovanja vrlo jak i snažan. Bes je često i razlog za planiranje osvete. Nekada planovi osvete ostanu na nivou mašte, a nekada budu vrlo praktični i pogubni za obe strane. Često osobe koje doživljavaju raskid kao ugrožavanje sopstvenog samopoštovanja,sigurnosti ili vrednosti osećju bes zbog odluke partnera da izađe iz veze. Glavno uverenje kod besa potiče iz ne funkcionalne emocije povređenosti, odnosno iz stava da partner nije smeo da ostavi osobu ili napusti vezu i da je to uradio sa namerom da ugrozi njeno samopoštovanje. Obezvređuje se ličnost partnera, a sama osoba smatra da je ona bila apsolutno ispravna u tom odnosu. Međutim, kada bi sagledali celu vezu i odnos, probleme koji su postojali tokom tog odnosa, kao i to koliko su oba partnera doprinela u prekidanju veze, ne bi bilo prostora za apsolutnu ispravnost ili neispravnost. Neka ponašanja nas mogu ljutiti, možemo ih doživljavati kao neadekvatna, ali to ne znači da je bilo koja osoba generalno loša ili ispravna. Takva ponašanja mogu narušavati naše neke standarde i pravila, ali ne možemo zaboraviti da se svako ponaša onako kako misli da je za njega najbolje. Ako je nečija odluka da izađe iz partnerskog odnosa, onda ne možemo biti besni na tu osobu što je rešila da nas ostavi. Svaka osoba ima slobodnu volju i procenu da bira za sebe ono što misli da je najbolje. Možemo biti nezadovoljni njenom odlukom, ljuti na neka njena ponašanja ali treba prihvatiti sve činjenice koje su doprinele da dođe do raskida. Osoba ne treba obezvređivati sebe i partnera kao ličnosti ako misli da prevaziđe raskid.
STRAH
Ova emocija se često javlja kod partnera koji su dugo bili u vezi, koji imaju različita životna iskustva u tom odnosu i gde je učvršćen obrazac svakodnevnog funkcionoisanja. Ovi partneri kada odluče da raskinu odnos mogu se suočiti sa strahom kako će sami funkcionisati, da li će naći novog partnera i da li će ikada više moći emotivno da se povežu sa nekom osobom. Često je prisutno i pogrešno uverenje o ljubavi da je samo "jedna ljubav do kraja život". Ovakvo posmatranje ljubavi nije ispravno i prilično je ograničavajuće. Raskid ljubavnog odnosa kod osoba sa ovim uverenjem doživljava se kao katastrofa i ostanak bez partnera je izvor večite patnje. U osnovi stoji mišljenje da kada se jednoj osobi pokloni ljubav to mora trajati do kraja života. Nakon raskida javlja se ogroman strah jer gubitak ljubavi od tog partnera znači prekid ljubavnog života. Takođe, strah se može javiti iz doživljaja usamljenosti. Usamljenost je nezrela i prinudna crta ličnosti, koja označava strah od suočavanja sa sobom. Osobe koje su bazično nesigurne bojaće se da budu usamljene i imaće puno zahteva ka svojoj okolini i partneru. Kod osoba koje su tokom veze zapostavile svoja interesovanja, svoje potrebe i bile usmerene isključivo na partnera, suočavanje sa sobom može biti teško i neprijatno. Prekid veze se može doživeti ugrožavajuće po ličnost. Nakon raskida osoba ostaje sama, treba da se uskladi sa sobom, organizuje svoje vreme, usmeri se na druge osobe i uspostavi nove emotivne odnose. Neke osobe se plaše ovog vremena posvećenosti sebi. Međutim, samoća nam može doneti dosta toga dobrog. Mogućnost da se posvetimo sebi i otkrijemo svoje potencijale i mogućnosti. Na ovaj način posmatran raskid neće donati strah, već prostor da se napreduje kako za sebe tako i za buduće emotivne veze.
Iako prekidanje partnerskog odnosa nije prijatna stvar i donosi puno neprijatnih emocija to ne znači da treba očajavati i doživotno patiti. Ništa nema garanciju da će opstati, te sa ulaskom u neki emotivni odnost treba prihvati i mogućnost da se on može okončati. Sve navedene neprijatne emocije se mogu smenjivati i javljati u različitim intezitetima, ali će proći. Ako inače dobro upravljate svojim emocijama, imate razvijene emocionalne sposobnosti i funkcionalna uverenja o ljubavi kroz ovaj period ćete proći uz manju ili veću podršku svoje okoline. Međutim, ako postoji problm u nekom segmentu nošenja sa neprijatni emocijama treba potražiti stručnu pomoć. Benefiti su veliki, kako za samu osobu tako i za budućeg emotivnog partnera.
Marina Brašić, specijalni pedagog i psihoterapeut063/8771 641
marinabrasic@ yahoo.com
Facebook stranica: Savetovaliste MB
Нема коментара:
Постави коментар