kontinuirana fizička i emocionalna iscrpljenost itd.. Istraživanja ukazuju da 60% ljudi doživi jedan ili dva panična napada tokom života, ali da se samo kod manjeg broj razvije problem paničnih napada ili panični poremećaj. Kod osoba koje razvijiju problem paničnih napada duži vremenski period pre pojave paničnih napada postojao je konstantni problem aknksioznosti sa kojom se osoba na sebi svojstven način nosila.
Panični napad je simptom anksioznosti i karakteriše ga doživljaj velikog unutrašnjeg nemira i neprijatnosti sa snažnim strahom da će se osobi desiti nešto katastrofalno loše. Ovaj unutrašnji neprijatni doživljaj prate i snažne fizičke reakcije koje osoba doživljava zastrašujuće, često kao životo ugrožavajuće. Obično se javljaju iznenada, bez očiglednih razloga, što osobu dodatno plaši. Mada su simptomi paničnog napada izuzetno neprijatni, panični napadi nisu opasni po život. Ono što je sigurno da panični napadi menjaju kvalitet života osobi, ali suštinski joj ne mogu doneti smrtnu ugroženost.
EMOCIJA STRAHA
Sve emocije koje osećamo imaju svoj funkciju i praćene su nekim telesnim reakcijama. Funkcija emocija je da nas motiviše, pokreće na neku akciju-ponašanje kako bismo se prilagodili nekim promenama koje su nastale u našoj sredini ili u nama samima. Cilj je ponovo uspostavljanje narušenog balansa i prilagođavanje. U zavisnosti kako percipiramo promene koje su se desile zavisi i koju emociju ćemo doživeti. Kod paničnog napada dominantna emocija koja se doživljava je strah, pzato ćemo malo jasnije predstaviti ovu emociju.
Strah je emocija koja se definiše kao neprijatan, često snažni doživljaj koji se javlja kada osoba predvidi neku opasnost ili ima svest da će joj se ona desiti. To je emocija koja snižava naše raspoloženje i priprema nas psihološki i fizički za odbranu od neke vidljive-realne opasnosti. Funkcija ove emocije je da nas upozori i pripremi za odbranu od neke opasnosti. Postoje četiri nivoa jačine straha: 1. Bojaznost ( blago iščekivanje loših događaja) 2. Strava ( uverenje da ćemo se susreti sa opasnošću i snažno oklevanje da se susretnemo sa njom) 3. Panika ( preplavljujući osećaj uplašenosti udružen sa uznemirenoću i fizičkom pobuđenošću) 4. Užas ( ekstremni stepen preneraženosti i doživljaj da nastupa katastrofa).
Kada doživimo strah on pokreće određene fiziološke procese u našem telu, odnosno pokreće naš urođeni sistem samoodbrane. Uloga ovog sistema je da naše telo i psihu pripremi za odbranu od opasnosti koja je u realnosti. Tako mišići dobijaju energiju i zatežu se, telesno zauzimamo položaj za odbranu, srce ubrzano pumpa krv, a time počinjemo više da se znojimo, fokusiramo našu pažnju i čula na opasnost, razmišljamo šta nam je najbolje činiti da bi se zaštitili itd.. Emocija straha koju smo osetili pokrenula je telesne reakcije koje doživljavamo intenzivno dok strah traje. Kada strah prođe ove telesne reakcije se umanjuju a potom nestaju. Ove telesne senzacije osobe koje imaju panične napade tumače kao "signale" životne ugroženosti, a ne kao prirodnu reakciju tela na emociju straha. Činjenica je da nam je strah koristan jer nas štiti od potencijalne ugroženosti i obezbeđuje naš opstanak. Sistem urođene samozaštite dobija svoj logički značaj ili razumevanje kada realno vidimo ili procenjujemo opasnost u spoljašnjem okruženju, kada znamo šta nas ugrožava i koja opasnost nam preti.
Međutim, kod osoba koje imaju panične napade vidljivost opasnosti nije u spoljašnjem svetu. Osoba doživljava snažan strah i sve telesne senzacije koje idu uz njega iako nema očigledne opasnosti. Sistem samozaštite je pobuđen i šalje signale da je osoba u opasnosti iako ona ne vidi da postoji opasnost u spoljašnjim okolnostima. Zbog ove racionalne nelogičnosti (nevidljivosti izvora straha) osobe verbalizuju da osećaju strah bez ikakvog razloga. Međutim, kod paničnih napada izvor opasnosti nije u spoljašnjem svetu već u samoj osobi. Izvor opasnosti potiče iz unutrašnjeg -psihološkog sveta osobe. Razna emocionalna nezadovoljstva su izvor uznemirenosti, strepnje i straha, te osoba doživljava da će joj se desiti nešto loše. Ovo stanje opšte uznemirenosti i neprijatnog iščekivanja neke ugroženosti naziva se anksioznost. Već smo rekli da je panični napad simptom anksioznosti, a više o anksioznosti možete pročitati na ovom blogu.
SIMPTOMI PANIČNOG NAPADA
Panični napad je snažni osećaj ili doživljaj jakog straha, izrazite neprijatnosti ili nelagodnosti u situacijama koje nisu za većinu ljudi neprijatne.
Fizičkih simptoma koji se mogu pojaviti su :
- Nedostatak vazduha ili otežano disanje
- "Knedla" u grlu ili doživljaj da se teško guta
- Suva usta
- Ubrzani rad srca ili lupanje srca
- Vrtoglavica, nesvestica
- Trnjenje ili žmarci u rukama, nogama ili prstima
- Stezanje ili bol u grudima (spazam mišića u grudnom delu)
- Preznojavanje
- Podrhtavanje
- Pojačano znojenje (vrući ili hladni talasi po telu)
- Spazam mišića celog tela
- Mučnina, nemir u stomaku, treperenje u stomaku
- Poremećen (zamućen) vid
- Potreba da se odmah ode u WC
Psihološki simptomi paničnog napada :
- Strah od ludila, smrti, gubitka kontrole
- Doživljaj da će se desiti nešto katastrofalno loše
- Doživljaj da sve posmatrate sa strane ili da je nerealno
- Snažna potreba da se pobegne sa mesta na kome se osoba nalazi
- Osećaj da osoba ne može da "pokupi misli, da se one roje i da su van kontrole"
Simptomi paničnog napada dostižu svoj vrhunac vrlo brzo, a nakon toga se postepeno smanjuje njihov intenzitet. Sam panični napada traje obično oko 10 min, ali zbog straha i uznemirenosti koju osoba doživljava obično postoji utisak da panični napad traje mnogo duže. Naekada osoba doživi sve simptome paničnog napada, dok se kod nekih osoba javljaju samo po neki. Kada je panični napad jači, obično su svi navedeni simptomi izraženi i prisutni. Reakcija osobe na simptome paničnog napada je individualna ali obično može da se svrsta u dve kategorije. Prva, osoba pokuša da pobegne sa mesta gde se panični napad desio,odlazi kući ili napšuta mesto, nakon čega obično doživi olakšanje i neki vid sigurnosti. Kasnije takva reakcija može doneti uverenje da je osoba bezbedna npr. samo u kući ili ako izbegne mesto na kojem se desio napad, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Druga, pokušava da se "obezbedi" ako slučajno padne, doživi srčani udar ili joj se desi neka katastrofa. Naime, osobea reaguje tako da uvek pored sebe imaju neku drugu "sigurnu osobu" (partner, roditelj,prijatelj), kako bi obezbedila sebe ako nešto krene po zlu.
Prvi panični napad se obično doživi veoma zastrašujuće. Osoba ne zna šta joj se dešava, susreće se sa nečim novim i to vrlo čudnim, neprijatnim stanjem. Često ga doživi kao izuzetno ugrožavajuće za život, a sebe doživi bespomoćno da se zaštiti ili sačuva. Kao i kod svake anksioznosti, osoba kod paničnog napada sebe percipira kao nedovoljno sposobnu da se zaštiti ili kao slabu da podnese neprijatne simptome. Zbog ovakvog doživljaja sebe kao slabe i bespomoćane osobe dodatno se javlja strah i uplašenost. Tako osobe razvijaju strah da će se ponoviti panični napad i da će se ponoviti svi doživljeni neprijatni simptomi, javlja se strah da će se osoba opet osetiti bespomoćno. Obzirom da ne može budućnost da se predvidi osobe sa paničnim napadima razvijaju posebne strategije ponašanja i nošenja sa neizvesnošću, što dodatno umanjuje kvalitet svakodnevnog života. Zbog snažnog strah da će sledeći panični napad biti drugačiji ili još gori od prvog javlja se konstantna napetost i tenzija. Time anksioznost postaje veća i ponovo se kao simptom javlja panični napad. Tako osoba ulazi u krug panike: strah-anksioznost-panični napad-još veća anksioznosti-novi panični napad... Strah od ponovnog paničnog napada i strepnja da će sledeći panični napad biti drugačiji i gori od prvog naziva se strah od straha.
STRAH OD STRAHA
Strah od straha možemo definisati kao stalnu strepnju da će se ponovo desiti panični napad, strah od simptoma paničnog napada (npr. strah od lupanje srca, strah od gušenja, strah od neprijatnih misli), strah od posledica paničnog napada i napeto iščekivanje novog paničnog napada. Osoba je konstantno usmerena ka iščekivanju neprijatne budućnosti, odnosno preokupirana je strahom da će joj se desiti još neprijatnije i opasnije stanje od prvog paničnog napada. Najčešće se dešava da zbog konstantnog doživljaja ovog straha osoba doživi novi panični napad.
Strah od straha je prisutan čak i kada su se panični napadi smirili ili kada osoba više nema panične napade. Zbog toga je strah od straha poseban problem i nekada mnogo veći nego sami simptomi paničnog napada. Osobe koje razviju strah od straha obično razviju niz iracionalnih uverenja ili iracionalnog mišljenja koje ih konstantno održava u stanje pripravnosti,anksioznosti i iščekivanje opasnosti.
Ponašanje osobe koja ima razvijen strah od straha obično se zasniva na "obezbeđivanju" lične sigurnosti, bila to praktično ili u fantaziji. Osoba unapred oprezno planira svakodnevne aktivnosti, traži podršku drugih za neke obične svakodnevne poslove ( npr. sa drugima ide prevozom ili sedi na mesta koja joj olakšavaju brzo napuštanje nekog mesta), razmišlja o situacijama koje sve mogu izazvati strah ili potencijalno panični napad i dr.. Na taj način pokušavaju da predvide okolnosti koje će izazvati onaj zastrašujući početni doživljaj-prvi panični napad i žele preventivno da utiču na to da se ne desi. Obzirom da su u strahu i da ne mogu predvideti budućnost stalno je prisutna anksioznost i nesigurnost. Postojanje straha od straha ukazuje da je osoba razvila anksiozni ili panični poremećaj, pa je u psihoterapijskom tretmanu potrebno posebno se baviti ovim problemom.
KAKO PSIHOTERAPIJA MOŽE POMOĆI
Kada se doživi prvi panični napad osobe najčešće prvo krenu kod lekara da ispitaju da li je sa njihovim srcem sve u redu. Nakon detaljne medicinske analize svog tela obično dobiju odgovor da je sve u redu i ponekad ih upute na psihijatra ili psihologa. Tada se susreću prvi put sa činjenicom da imaju neki psihološki problem i da je on izazvao snažne telesne reakcije. Ako psihijatar nije i psihoterapeut obično se tretma paničnih napada i anksioznosti svede na uzimanje prepisane terapije. I tada osoba kreće u istraživanje. Internet postaje izvor informacija o njihovom problemu, a ako se odluče da uzimaju lekove osobe dobijaju i umirenje simptoma. I naizgled problem je rešen, oni nastavljaju sa svakodnevnim aktivnostima na isti način kao do tada. Međutim, lekovi samo umanjuju simptome ali ne i izvor problema. U osnovi, paničnih napada je emocionalni problem. Strategije nošenja sa doživljenim emocijama, obrasci nošenja sa svakodnevnim okolnostima, kao i osvešćivanje svojih snaga i ograničenja ne mogu se unaprediti uzimanjem lekova. Najčešće, kada lekovi prestanu da deluju ili izgube efekat umirenja simptoma u nekom trenutku osobe se tada odluče da potraže pomoć psihoterapeutu. Svakako psihoterapijski tretman tada je duži i kompleksniji nego da su odmah potražili podršku. Šta je "lekovito" u psihoterapiji ?
Na psihoterapiji osoba se bavi svojim unutrašnjim životom, svojim emocijama i emotivnim stanjima koji su doveli do pojave anksioznosti i paničnih napada, kao razvojem novih (emotivno zrelijih) mehanizama nošenja sa svojim emotivnim životom. Nakon početnog upoznavanja svog problema, razlozima i načinima kako je problem nastao i održao se, klijenti uz pomoć psihoterapeuta uče kako da se nose sa svojim problemom, zatim kako da problem ne održavaju i na kraju kako da ga prevaziđu. Razlozi nastanka problema (anksioznosti i paničnih napada) su različiti i individualni tako da je integrativni psihodinamski pristup vrlo koristan, jer se tretman može prilagoditi ličnosti klijenta i psihološkoj dubini izvora problema.
Psihoterapija je proces i ne može se odjednom rešiti problem za koji je bilo potrebno duže vreme da se izgradi i nastane. Klijenti sa simptomima paničnog napada su uglavnom nestrpljivi, što je razumljivo jer je neprijatnost velika, ali na početku tretmana mogu očekivati da nauče kako da se nose sa simptomima, kako da ih sami ne uvećavaju i kako da umire svoje stanje, da bi nadalje u radu sa terapeutom izgradili svoje emocionalne sposobnosti za prevazilaženje problema. Psihoterapijski proces podrazumeva prevazilaženje problema iznutra, odnosno osnaživanje emocionalnih sposobnosti osobe koje su dovele do pojave problema. Otkrivaju se obrasci ponašanja koji održavaju osobu u stanje anksizonosti i na njihovo mesto izgrađuju ili unapređuju emocionalne sposobnosti koje vode osobu ka napredovanju i prevazilaženju problema. U svakom slučaju, da li uzimali lekove ili ne, psihoterapija je način za prevazilaženje panike i paničnih napda.
MARINA BRAŠIĆ, psihoterapeut
tel. 063/8771641
mail: marinabrasic@yahoo.com
Нема коментара:
Постави коментар