O EMOCIJAMA

 I ako su ljudi kognitivna bića, svoj život ne usmeravaju isključivo na osnovu racionalnih premišljanja i zaključivanja.  Emocije unose dinamiku u naš svakodnevni život. One su naši motivatori za akciju ili ponašanje, boje naše mišljenje i daju nam snagu da
istarjemo u izazovima i namerama. Emocije su vitalni deo našeg svakodnevnog života, a poznavanje i usmeravanje emocija pruža nam priliku da vodimo kvalitetniji, kreativniji i ispunjeniji život u svim njegovim sferama. Pa onda, zar ne bismo trebali više da znamo o emocijama ili o tome kako njima da upravljamo? Zar ne bismo trebali da učimo više o tome kako da ih što više osećamo, a ne da se štitimo od njih? Zašto bi emocije bile neprijatelji kada mogu biti ogroman resurs koji nas povezuje sa drugima i nama samima?

ŠTA SU EMOCIJE ? 

    Emocije predstavljaju reakciju osobe na ono što se dešava oko nje ili u njoj samoj. To su unutrašnji signali koji osobu obaveštavaju da su se desile neke važne promene za nju. Situacije koje izazivaju emocije mogu biti neki spoljni događaji, ali mogu biti i unutrašnji (u nama) kao što su npr. neka naša razmišljanja, konflikti, potrebe, želje i sl.. Kada se neka situacija desi osoba će procenjivati koliko je ona važana za nju i imaće određenu emocionalnu reakciju. Ako osoba proceni da je situacija važan za njenu sadašnjost ili budućnost, da ono što opaža ima vrednost i značaj (pozitivan ili negativan), imaće određene emocije povodom toga. Funkcija emocija jeste motivisanje na neku aktivnost-ponašanje kako bi se osoba adaptirala na opažene okolnosti.  Svaka emocija koju doživimo donosi neku poruku koju šalje u vidu informacije o trenutnim okolnostima, a na koju mi reagujemo na neki način. Na primer, ljutnja nam govori da su neka naša pravila, norme, narušene te da je potrebno nešto preduzeti da bi se one ponovo poštovale ili strah je emocija koja nam govori da smo ugroženi, da je potrebno preduzeti aktivnosti kojima bismo se zaštitili ili odbranili. Na ovaj način emocije usmeravaju naše aktivnosti i utiču na naša ponašanja. Poruke koje šalju emocije su kod svakog iste, međutim način reagovanja na njih se razlikuje. Od toga koliko smo svesni svojih emocija i kako ih razumemo razlikuju se i naša delanja kako prema sebi tako i prema drugima.
    O emocijama, uglavnom, ljudi pričaju kada ih dožive snažno. Kada postoji neki problem, kada osoba ne može da uspostavi dobar odnos sa nekim, kada se dese neke stresne životne situacije ili kada su prijatne okolnosti koje jasno bude prijatne emocije. Tako možemo čuti da je osoba uznemirena, depresivna, da ne može nešto da podnese ili da je "odlepila" od ljubavi, da je zadovoljna, optimistična itd. Ono što se opisuje uglavnom odražava emocionalno stanje osobe, a mi kao sagovornici možemo naslutiti koja emocija stoji u pozadini tog raspoloženja. Da li je osoba možda ljuta, besna, tužna ili srećna, ponosna... Međutim, ovo upošteno opisivanje raspoloženja nije dovoljno da bismo emotivno razumeli osobu. Uopšteno opisivanje emotivnog stanja donosi nejasnoću i međusobno nerazumevanje zato što ostavlja prostor za individualno tumačenje emocija kod drugog. Radi boljeg razumevanja, a time i bolje komunikacije, važno je jasno imenovati emociju koju doživljavamo. Svaka emocija je prava-istinita za onog ko je doživljava, bez obzira na njen izvor. Poznavanje i imenovanje emocija daje nam priliku da bolje razumemo drugu osobu i da bolje razumemo sebe. Važnost razumevanja svojih i tuđih emocija ogleda se u boljoj komunikaciji i održavanju kvalitetnijih odnosa sa svojom okolinom.

"Dobre i loše" emocije

   Obzirom da život ima i dobr i loše događaje dešava se  da i emocije doživljavamo kao dobre ili loše. Ako neku situaciju percipiramo kao lošu, emocije koje se povodom nje javljaju imaće neprijatnu poruku za nas te se mogu doživeti kao loše. Međutim, emocije same po sebi nisu ni dobre ni loše. One su samo naši unutrašnji doživljaji i prenosioci informacija da se nešto važno za nas dešava. Ovo uverenje o podeli emocija na "dobre i loše" nije adekvatno i donosi probleme u nošenju sa emocijama. Često se dešava da osoba sebi zabranjuju da oseti "loše" emocije jer veruje da ono što oseća suštinski govori o njenoj ličnosti. Naravno, niko ne želi da bude loša osoba pa se često "loše" emocije npr. ljutnja, strah, tuga ili neke druga emocija izbegava ili ptiskuje. Iako ovi mehanizmi deluju olakšavajuće za osobu, neosvešćene emocije uvek utiču na emocionalnu stabilnost. Svaka izbegnuta emocija nađe svoj put da nam se pokaže i to kroz emocionalne i psihološke probleme (anksioznost, depresija, psihosomatika i dr.).  Potpuno je u redu da doživljavamo sve emocije, bez obzira da li su one prijatne ili neprijatne. Mi smo emotivna bića i priroda je sama uredila da ih doživljavamo. Emocija ne opisuju da li smo "dobri" ili "loši" kao osobe već samo naš trenutni doživljaj onoga što se dešava.
    Pošto ćemo sve emocije doživljavati tokom života potrebno je usmeriti pažnju na to kako se nosimo sa  njima i koja uverenja prate određenu emociju. Zato je bolje govoriti o funkcionalnim i nefunkcionalnim načinima nošenja sa emocijom, ovde radi boljeg razumevaja zvaćemo ih funkcionalnim i nefunkcionalnim emocijama.  Funkcionalne emocije su one koje nas ne blokiraju i koje nas ne ometaju u životnim aktivnostima. To su emocije koje su u skladu sa realnim dešavanjima i koje nas motivišu da budemo konstruktivni u odnosu na sebe i svoju okolinu. To ne moraju uvek biti prijatne emocije. Nefunkcionalne emocije su one koje nas blkiraju, remete i ne dozvoljavaju nam da normalno funkcionišemo. One su obično snažne i preplavljujuće, bez obzira da li izaivaju prijatnost ili neprijatnost. Nefunkcionalne emocije predstavljaju emocionalno nezreli način reagovanja na ono što se dešava u nama ili našoj okolini, prate ih iracionalna uverenja i u skladu sa tim osoba bira svoje reakcije i ponašanja prema sebi i svojoj okolini.
   U sledećim redovima možete videti podelu na funkcionalne i nefunkcionalne emocija, a razlika se pravi na osnovu uverenja koje ih prati i na osnovu ponašanja koje proizilazi iz takvih uverenja. Glavna stvar je u kvalitetu emocije, a ne u kvantitetu doživljaja. Neke od navedenih emocija smo detaljno obrađivali u tekstovima na blogu i možete ih pročitati, a neke ćemo ovde kratko definisati.

FUNKCIONALNE EMOCIJE                                               NEFUNKCIONALNE EMOCIJE

       LJUTNJA                                                                                         BES 
       TUGA (ŽALOST)                                                                           DEPRESIJA 
       KAJANJE                                                                                        KRIVICA
       SREĆA                                                                                             EUFORIJA
       ZABRINUTOST- STRAH                                                             ANKSIOZNOST 
       RAZOČARANOST                                                                        POVREĐENOST
       ŽALJENJE                                                                                      STID, SRAM

• LJUTNJA - BES : 

Ljutnja je funkcionalna emocija, koja se javlja kada osoba procenjuje da su neka njena pravila, norme narušene od strane druge osobe. Ne precenjuje stepen namernosti te druge osobe, ne vidi maliciozne sadržaje u motivima ponašanja druge osobe, a sebe ne doživljava isključivo ispravno. Može realno da sagleda sebe i tuđe ponašanje. Nasuprot ljutnji kod besa ne postoji racionalno sagledavanje motiva ponašanja druge osobe, precenjuje se namernost druge osobe, odnosno da je motiv druge osobe isključivo da povredi ili nanese štetu. Osoba ne sagledava ličnu odgovornost, sebe smatra apsolutno ispravno a drugu osobu apsolutno pogrešno. Ovakvo posmatranje situacije uglavnom proizvodi ponašanja koja su povezana sa osvetom, kažnjavanjem onog ko je narušio pravila i norme, često i fizički obračun.

• KAJANJE - KRIVICA : 

Kajanje je funkcionalna emocija koja se javlja kada osoba proceni da je nešto pogrešila, da je tom svojom greškom nanela neku štetu ili neprijatnost svojoj okolini i preuzima odgovornost za svoje postupke. Osoba ne preuveličava svoju odgovornost, ima uvid u olakšavajuće okolnosti, kao i koji je njen udeo odgovornosti u datoj situaciji. Osoba ne očekuje odmazdu ili neku strašnu kaznu od strane okoline.Kod kajanja postoji sposobnost da se osoba suoči sa bolom kajanja, koji prati grešku i može da zatražiti oproštaj i teži da popravi ili nadoknadi štetu. Krivica je nefukcionalna emocija koja se javlja kada osoba doživi da krši neka svoja moralna pravili ili povredi osećanja bliske osobe. Uglavnom, osoba sebe vidi kao jedino odgovornu za ono što se desilo, preuveličava svoju odgovornost, umanjuje ili ne vidi da i druga osoba (realne okolnosti) ima udela u onome što se desilo. Osoba nije spremna da razmisli o olakšavajućim faktorima i očekuje neku strašnu kaznu za svoje postupke. Sposobnost za suočavanje sa bolom je minimalna i autodestruktivna. Najčešće osoba moli za oproštaj, nerealno obećava da više neće grešiti, a nekada pristupa i samokažnjavanju, samodeprivaciji i sl.. 

• RAZOČARANOST - POVREĐENOST

Razočaranost je funkcionalna emocija koja se javlja kao reakcija na nezasluženi tretman od druge osobe ili osoba. Ova emocija podrazumeva racionalno sagledavanje nepravde koja joj učinjena, vidi šta se loše desilo ali i načine kako da zaštiti sebe ili kako nadalje da se ponaša. Osobu koja je povredila ili je loše tretirala ne obezvređuje, ne generalizuje svoj doživljaj da je osoba kao ličnost loša, već to njeno ponašanje definiše kao loše. Kod razočaranosti osoba sebe ne procenjuje kao bespomoćnu žrtvu, već otvoreno verbalizuje svoja osećanja, stavove i spremna je za komunikaciju. Povređenost je emocija koju prati uverenje da je druga osoba namerno nanela neku štetu osobi, da je nepravednost koju je doživela prevelik i usmerena na oebzvređivanje njene ličnosti. Povređena osoba sebe doživljava kao usamljenu, lišenu pažnje i razumevanja, a drugu osobu kao nezainteresovanu i ravnodušnu. Usmerena je kao prošlosti i povredama koje je sve doživela, kritikuje drugu osobu i zatvara komunikaciju. 

• ŽALJENJE - STID

Stid je nefunkcionalna emocija koja se javlja kada osoba misli da je nešto sramno o sebi otkrila ili da će otkriti pred drugima sa idejom da će je oni zbog tog sadržaja potcenjivati kao ličnost ili je negativno tretirati. Osoba precenjuje sramnost sadržaja, ali i precenjuje negativne reakcije drugih na njeno otkrivanje. Zato se obično povlači od drugih, ne izlaže se jer očekuje kritiku, negativan tretman i ugrožavanje njenog samopoštovanja.

Žaljenje je alternativna emocija stidu i funkcionalna je. Osoba realno procenjuje interesovanje drugih za nju i koliko je značajan sadržaj koji je pred njima iznela ili želi da iznese. Prihvata situaciju kao neprijatnu, ali se ne povlači iz kontakta već nastavlja sa socijalnom interakcijom. Nema doživljaj da joj je ugroženo samopoštovanje i samoprihvata sebe.

   Kao što vidimo, emocije određuju kako ćemo reagovati i funkcionisati u svakodnevnim okolnostima posebno u onim koje su za nas značajne i važne. Da bismo gradili i održavali bliske odnose neophodno je da imamo razvijene veštine upravljanja emocijama. Od toga kako prepoznajemo emocije zavisiće i kakve će naše reakcije biti na njih, a time i prema drugima. Ako doživljavamo nezrele ili nefunkcionalne emocije naša komunikacija i interakcija će biti usmerena onim što mislimo i osećamo, a to često donosi komplikovane ili nezadovoljavajuće odnose. Istovremeno doživljaj sebe, samopoštovanje i samopouzdanje, biće obojeno uverenjima koja prate doživljenu emociju. Da bismo mogli dobro da upravljamo emocijama neophodno je da ih prepoznajemo, imenujemo i uvidimo ili razumemo zašto određenu emociju doživljavamo. Potrebno je da budemo sposobni da razumemo svoje emocionalno stanje kako bismo adekvatno reagovali. Dobro razvijene ili u dovoljnoj meri razvijene bazične emocionalne kompetencije (ima ih 7 ) pružaju mogućnost da uspešno upravljamo svojim emocijama, odnosno da se efikasno nosimo sa njima. U slučaju da procenjujete da imate problem u bilo kom segmentu upravljanja emocijama, npr. da vas preplavljuju, da ne možete da ih utišate ili da se nalazite u nezadovoljavajućem emotivnom stanju, razmislite da potražite psihoterapijsku podršku.


MARINA BRAŠIĆ, psihoterapeut
tel. 063/8771641
mail: marinabrasic@yahoo.com