EMOTIVNI ZAMOR

 

 Daješ sve od sebe da budeš organizovan, podržavajući i u balansu sa sobom i drugima, ali svakodnevno osećaš umor i težinu. Ne znaš jasno šta ti treba. Demotivisan si za stvari koje su ti nekada bile zabavne. Razdražljivost i impulsivnost se sve češće pojavljuju, a osećaji praznine i odvojenosti od sebe stalno su prisutni. Imaš doživljaj da se ne osećaš kao u svojoj koži i svom telu.

Umoran si od svega, a ne znaš tačno od čega.

I ne, ovo nije stvar nedostatka odmora ili bolje organizacije, već manifestacija emocionalnog umora. Kada psiha pokušava da se tokom dužeg vremenskog perioda nosi sa unutrašnjim konfliktima, nezadovoljenim potrebama i neprijatnim emocijama, ona je kontinuirano angažovana u psihološkim procesima za koje je potrebna stalna životna energija.

Nerazrešena tuga, potisnuta ljutnja ili bes, kontinuirana borba sa krivicom — sve to zajedno dovodi do hroničnog osećaja emotivnog zamora.

Emotivni zamor nastupa kao zamor vašeg ega, koji se umorio od mehanizama odbrane koje koristi za nošenje i procesuiranje unutrašnjih neprijatnosti. Istovremeno, suženi kapacitet za nošenje sa realnim odnosima ili životom postaje jedno veliko opterećenje, a ne mesto gde možemo da se opustimo i budemo ono što jesmo.

Ako stalno usmeravamo sebe da nas drugi shvate i prihvate, da zaslužimo njihovu ljubav, sprečimo odbacivanje, predvidimo reakcije drugih i prilagodimo se njima, da popravimo odnose kroz menjanje drugog i žrtvovanje sebe, onda će naša psihička energija biti neprestano usmerena na rad u odnosima.

Vremenom dolazi do zamora, jer se emotivno ulažemo više nego što je potrebno.

Ako igraš ulogu osobe koja mora da bude od svih prihvaćena, koja svuda mora da bude funkcionalna i da ispunjava tuđa očekivanja, vremenom ćeš samo reći:

„Ne znam od čega sam umoran, ali znam da sam iscrpljen.“

Rešenje nije u odmoru.

Rešenje se traži u proširenju emotivnih kapaciteta ega.

I to kroz:

1. Nauči da mentalizuješ svoje potrebe i emocije.
2. Počni da prepoznaješ sebe i ostani povezan sa sobom onda kada je neprijatno.
3. Proširi kapacitet za poštovanje tuđih granica i mogućnosti, ali i sopstvenih.
4. Nauči da prihvataš različitosti, odnosno da svi imaju svoje vrline i mane, baš kao i ti. Nauči da ih vidiš, prihvatiš i nosiš u sebi.
5. Proširi kapacitet za upravljanje sopstvenom agresijom. Ona je jedna od osnovnih energija tvog bića.

I na kraju, nauči o sebi odgovor na pitanje: „Ko sam ja?“ Bez ulepšavanja i laganja sebe. 

Samo tako možeš, bez straha i krivice, prihvatiti druge i graditi odnose sa njima u kojima se emotivno ne trošiš.

Marina Brašić, integrativni psihodinamski psihoterapeut