OPSESIVNO KOMPULSIVNI POREMEĆAJ (OKP)

Opsesivno kompulsivni poremećaj je vid anksioznih poremećaja i ispoljava se kroz preplavljujući strah i strepnju da će se desiti nešto loše i ugrožavajuće za osobu. Strah i uznemirenost se javljaju sa pojavom neprijatnih i ugrožvajućih misli (opsesivne misli), a način zaštite od istih osoba pronalazi u radnjama ili ritualima koje sprovodi (opsesivne radnje).

   Opsesivne misli izazivaju veliku uzemirenost i tenziju, te osoba ne može normalno svakodnevno da  funkcioniše dok se ne reši njihovog prisustva. U osnovi su to nevoljne misli,prisilno se javljaju,  neprijatnog sadržaja, često povezan sa nekim agresivnim ili seksualnim sadržajem (mada nije to pravilo) i neprihvatljive su osobi. Opsesivne misli nisu povezane sa nekim svakodnevnim brigama, već deluju besmisleno i nelogično. Osobe ih prepoznaju kao iracionalne misli i  najčešće se trude da ih potisnu ili izbegnu kako bi nastavile da normalno funkcionišu tokom dana. Međutim, potiskivanje ili izbegavanje ovih misli ne donosi njihovo povlačenje, one se vraćaju i opsedaju zbog čega osobe doživljavaju još veće uznemirenje i strah.

Internet rizici za decu i mlade

Strah od uspeha

 Kada ulažemo u nešto čime se bavimo logično je da očekujemo pozitivne rezultate i uspeh. Želimo da se trud i uloženo vreme isplati,jer u suprotnom ne bi ni radili. U svakodnevnom životu poznatiji nam je strah od neuspeha,odnosno strah da ono što nam je važno se ne ostvari. Osoba zna šta bi tom prilikom mogla da izgubi i šta bi moglo loše da se desi. U skladu sa tim uverenjem i doživljajem bira postupke dolaženja ili ne dolaženja do nekog cilja.

Kada je strah od neuspeha toliko jak osoba se može blokirati i tako ne započeti ili odustati od aktivnosti koje bi je odvele do željenog cilja. Međutim, strah od neuspeha nije jedini strah koji može osobu držati daleko od željenih ciljeva. Strah od uspeha može biti razlog ostajanja u prosečnim postignućima i ne ostvarivanja mogućih i željenih ciljeva. Ovaj strah je obično nesvesan, osoba ga ne prepoznaje svesno kao što je to sa strahom od neuspeha, ali su posledice postojanja ovog straha vrlo vidljive. Mnoge osobe zbog njega nisu napredovale u životu, nisu ostvarile željenu karijeru ili partnerski odnos i samodestruktivno su uticale na svoj život. Birajući ponašanja kojima se podnosi strah ostajale su u sigurnim zonama, prosečnim okvirima, daleko od svojih autentičnih želja, individualnih potencijala i mogućnosti.

Odlaganje obaveza - prokrastinacija

    Svi smo skloni odlaganju nekih zadataka za koje procenjujemo da nam neće biti prijatne ili da će izazvati neprijatnost. Obično tada usmerimo pažnju na neke lagodnije i prijatnije stvari čime izbegavamo,odlažemo, suočavanje sa neprijatnim zadatkom. Ovakvo ponašanje postaje problem kada preraste u naviku ili stil života. Odlaganje obaveza utiče na kvalitet života osobe,ograničava je u ispunjavanju svojih potencijala,kako u karijeri tako i u ljubavi.

S.Pečeničić (Politika)

Šta je prokrastinacija

    Prokrastinacija je oblik izbegavajućeg ponašanja. Osoba odlaže izvršenje ili započinjanje nekog zadatka,obaveze ili plana za neki drugi put,obično za sledeći dan. Međutim,kada sledeći dan dođe, ona opet odlaže za sledeći. I tako u nedogled. Iako je osoba svesna da joj takvo ponašanje neće biti korisno,da joj može doneti štete,stepen neprijatnosti koju realizacija aktivnosti donsi je mnogo veća.

Online život tinejdžera i roditeljstvo

   

 Internet je sastavni deo svakodnevnog života. On je deo odrastanja današnje dece i mladih. Međutim,iako je Internet platforma učenja,razmene informacija,razvijanja interesovanja i povezivanja,on je istovremeno i platforma rizika i izazova. Iako danas deca mnogo više znaju o tehnologiji i društvenim mrežama nego odrasli,to ne umanjuje brigu roditelja i želju da ih zaštite od štetnog uticaja istih. Zbog rizika koji idu sa slobodnom upotrebom Interneta roditeljima se nameće zadatak da nauče svoju decu kako da se odupru riziku i izazovima virtuelnog života. Sa pojavom igrica “Plavi kit” i “Izazov 48 sati” roditelji su postali uplašeni i zabrinuti za svoje decu. Putem medija roditelji su se upoznali sa štetnim uticajem ovih igrica,odnosno navođenjem igrača na autodestruktivna ponašanja ili na bekstava od kuće na dva dana. Potpuno je prirodno da brinu i osećaju strah jer žele da zaštite svoju decu,a ne znaju na koji način. Strah se posebno uvećava tim da roditelji nemaju ni dovoljno saznanja o “svetu igrica” pa su mišljenja da su nemoćni u zaštiti svoje dece. Postaju uplašeni posmatrači svoje dece koja igraju igrice, koriste društvene mreže i žive neki on-line život.

REŠAVANJE KONFLIKTA SA TINEJDŽEROM - RADIONICA ZA ODRASLE

    Period sazrevanja i razvoja tinejdžera prećen je promenama u njihovom mišljenju,osećanjima i odnosima sa drugima. Tinejdžeri prolaze kroz promene koje se odražavaju na njegovu porodicu i odrasle koji su u kontaktu sa njima. Konfliktne situacije su česte i od načina kako se one razrešavaju zavisiće i kvalitet odnosa koji se ima i gradi sa tinejdžerom.

    Na ovoj radionici pokazaćemo Vam kako da razumete na prvi pogled nerazumljive,a u stvari tipične reakcije tinejdžera i kako da se postavite u konkretnim situacijama.

OVA RADIONICA JE ZA VAS ako:

• Vaša komunikacija sa tinejdžerom u vezi škole,vršnjaka,izlazaka i obaveza uvek preraste u raspravu ili svađu

• Osećate se loše jer je jedini vaspitni metod koji daje efekte kazna

• Pitate se kako "izaći na kraj" sa detetom u ovoj fazi

• Želite da imate odnos razumevanja,podrške i poverenja sa tinejdžerom 

• Želite da bez stresa i nervoze vaspitavate tinejdžera

     Kroz edukativni blok i interaktivne vežbe možete videti zašto se konflikti javljaju, kako  da rešite konfliktne situacije i kako da gradite odnos u kojem se ni Vi, a ni Vaš tinejdžer ne osećate loe. Bićete osnaženi da ostanete smireni u konfliktnim situacijama i da bez nervoze utičete na tinejdžera.

Učesnici radionice će dobiti u elektronskoj formi materijal sa radionice i smernice kako da kod kuće,u realim situacijama, primene ono što su čuli na radionici.

Prijavite se na vreme,broj mesta je ograničen.

Termin održavanja radionice u novembru je : 24.11.2017. u 18h

Za prijavu i informacije možete se javiti ili poslati poruku. 

Kontakt telefon : 063/8771 641
E-mail : marinabrasic@yahoo.com 

Mesto održavanja radionice: 

Ljube Didića 21/sureren,Beograd

Trajanje radionice: 2h

Kotizacija: 1500din.

O AUTORU I VODITELJU RADIONICE:

 
Marina Brašić je specijalni pedagog i OLI integrativni psihodinamski psihoterapeut.
Dugi niz godina radi sa decom,mladima i odraslim na različitim razvojnim, socijalnim i psihološkim problemima. Kroz edukacije i praktično iskustvo usavršavala je svoj rad sa mladima i odraslima kod kojih postoje razni specifični problemi (emocionalni i psihološki problemi,problemi u ponašanju,problemi povezani sa specifičim životnim situacijama - traume ili gubici).
Radi individualno i grupno sa klijentima u privatnoj praksi i socijalnoj zaštiti.


Ukoliko budete zainteresovani da se detaljnije bavite ovom temom ili da u razgovoru učestvuju drugi roditelj i dete, nakon radionice možete zakazati individualne konsultacije.