Depresija - video

Depresija je složeni emocionalni problem koji se odražava na raspoloženje osobe,njeno razmišljanje, osećanja, telo, društvene odnose,volju i ponašanje. Život depresivnih osoba i njenih bližnjih gubi na kvalitetu i biva narušen,bez obzira u kom intezitetu se depresivni simptomi ispoljavaju.

  U dužem vremenskom periodu osoba oseća tugu i unutrašnju prazninu, gubi interesovanja za uobičajena životna zadovoljstva, oseća se beznadežno u pogledu sadašnjosti i budućnosti i povlači se iz radnih i društvenih aktivnosti. (više o depresiji možete pročitati OVDE)

U sledećm videu možete čuti više o načinima prepoznavanja depresije ali i o nekim oblicima ponašanja kojima se može sprečiti njena pojava.

Za konsultacije o oblicima podrške i pomoći od strane psihoterapeuta možete kontaktirati

Marina Brašić, specijalni pedagog i OLI psihoterapeut

e-mail :marinabrasic@yahoo.com

tel.063/8771-641

OPSESIVNE MISLI,IDEJE ILI SLIKE

 

Opsesivne misli, ideje ili slike se javljaju kao simptomi opsesivno-kompulsivnog poremećaja (više o OKPu možete pročitati OVDE). Opsesivno kompulsivni poremećaj je oblik anksioznog poremećaja i u njegovoj osnovi stoji strah i uznemirenost koju osoba oseća i doživljava. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja, kao što su fobije (više o fobijama OVDE), paničnih napada i dr., ovde se strah i uznemirenost javljaju sa pojavom opsesivnih misli, ideja ili slika.

  Opsesivne misli,ideje ili slike su vrlo uznemirujuće pošto je njihov sadržaj u suprotnosti sa vrednosnim sistemom osobe, njenim bazičnim uverenjima, moralnim načelima ili  ličnošću. Javljaju se iznenada, vrlo su nametljive, prisilno se ponavljaju i osoba ima utisak da ne može da ih kontroliše. Strah da će se sadržaj misli ostvariti preplavljuje osobu zbog čega ona postaje anksiozna i fokusirana samo na to da ih se oslobodi. Osobe ne mogu da objasne zašto im se javlja takav misaoni sadržaj, jer je bez neke logične povezanosti sa svakodnevnim životnim situacijam i dešavanjima.

OPSESIVNO KOMPULSIVNI POREMEĆAJ (OKP)

Opsesivno kompulsivni poremećaj je vid anksioznih poremećaja i ispoljava se kroz preplavljujući strah i strepnju da će se desiti nešto loše i ugrožavajuće za osobu. Strah i uznemirenost se javljaju sa pojavom neprijatnih i ugrožvajućih misli (opsesivne misli), a način zaštite od istih osoba pronalazi u radnjama ili ritualima koje sprovodi (opsesivne radnje).

   Opsesivne misli izazivaju veliku uzemirenost i tenziju, te osoba ne može normalno svakodnevno da  funkcioniše dok se ne reši njihovog prisustva. U osnovi su to nevoljne misli,prisilno se javljaju,  neprijatnog sadržaja, često povezan sa nekim agresivnim ili seksualnim sadržajem (mada nije to pravilo) i neprihvatljive su osobi. Opsesivne misli nisu povezane sa nekim svakodnevnim brigama, već deluju besmisleno i nelogično. Osobe ih prepoznaju kao iracionalne misli i  najčešće se trude da ih potisnu ili izbegnu kako bi nastavile da normalno funkcionišu tokom dana. Međutim, potiskivanje ili izbegavanje ovih misli ne donosi njihovo povlačenje, one se vraćaju i opsedaju zbog čega osobe doživljavaju još veće uznemirenje i strah.

Internet rizici za decu i mlade

Strah od uspeha

 Kada ulažemo u nešto čime se bavimo logično je da očekujemo pozitivne rezultate i uspeh. Želimo da se trud i uloženo vreme isplati,jer u suprotnom ne bi ni radili. U svakodnevnom životu poznatiji nam je strah od neuspeha,odnosno strah da ono što nam je važno se ne ostvari. Osoba zna šta bi tom prilikom mogla da izgubi i šta bi moglo loše da se desi. U skladu sa tim uverenjem i doživljajem bira postupke dolaženja ili ne dolaženja do nekog cilja.

Kada je strah od neuspeha toliko jak osoba se može blokirati i tako ne započeti ili odustati od aktivnosti koje bi je odvele do željenog cilja. Međutim, strah od neuspeha nije jedini strah koji može osobu držati daleko od željenih ciljeva. Strah od uspeha može biti razlog ostajanja u prosečnim postignućima i ne ostvarivanja mogućih i željenih ciljeva. Ovaj strah je obično nesvesan, osoba ga ne prepoznaje svesno kao što je to sa strahom od neuspeha, ali su posledice postojanja ovog straha vrlo vidljive. Mnoge osobe zbog njega nisu napredovale u životu, nisu ostvarile željenu karijeru ili partnerski odnos i samodestruktivno su uticale na svoj život. Birajući ponašanja kojima se podnosi strah ostajale su u sigurnim zonama, prosečnim okvirima, daleko od svojih autentičnih želja, individualnih potencijala i mogućnosti.

Odlaganje obaveza - prokrastinacija

    Svi smo skloni odlaganju nekih zadataka za koje procenjujemo da nam neće biti prijatne ili da će izazvati neprijatnost. Obično tada usmerimo pažnju na neke lagodnije i prijatnije stvari čime izbegavamo,odlažemo, suočavanje sa neprijatnim zadatkom. Ovakvo ponašanje postaje problem kada preraste u naviku ili stil života. Odlaganje obaveza utiče na kvalitet života osobe,ograničava je u ispunjavanju svojih potencijala,kako u karijeri tako i u ljubavi.

S.Pečeničić (Politika)

Šta je prokrastinacija

    Prokrastinacija je oblik izbegavajućeg ponašanja. Osoba odlaže izvršenje ili započinjanje nekog zadatka,obaveze ili plana za neki drugi put,obično za sledeći dan. Međutim,kada sledeći dan dođe, ona opet odlaže za sledeći. I tako u nedogled. Iako je osoba svesna da joj takvo ponašanje neće biti korisno,da joj može doneti štete,stepen neprijatnosti koju realizacija aktivnosti donsi je mnogo veća.