EMOCIONALNE SPOSOBNOSTI VAŽNE ZA PRAŠTANJE

       U tekstu "Praštanje-prilika za novi početak" mogli ste videti da je praštanje proces koji traži vreme i odluku osobe da svoju neprijatnu prošlost prihvati i integriše u svoje životno iskustvo. Jasno je da emocionalna spremnost ili emotivna zrelost određuje tok ili kretanje ovog procesa. Razočaranost, želja za osvetom ili nanošenjem bar slične štete-bola treba biti napuštena, što zahteva emotivno i kognitivno angažovanje. Sa druge strane, praštanje zahteva odluku da se dodatno emocionalno angažujete oko nekog neprijatnog iskustva. To bi značilo da se svesno odlučite za suočavanje sa neprijatnim emocijama, da tugujete i otklonite emotivne prepreke koje remete vašu sadašnjost. 
      S obzirom da praštanje posmatramo kao sposobnost-veštinu sa kojom se ljudi ne rađaju, već je grade i učvršćuju tokom života, onda je važno napomenuti neke bazične emocionalne sposobnosti koje su bitne za formiranje ove sposobnosti. Od stepena razvijenosti bazičnih emocionalnih sposobnosti zavisi emocionalna-psihološka spremnost osobe da oprosti, odnosno da izbegne probleme praštanja i tugovanja. 

PRAŠTANJE- PRILIKA ZA NOVI POČETAK

  

    Kada govorimo o opraštanju obično pomislimo na religijski koncept opraštanja osobama koje su nam nanele neku štetu, nepravdu ili bol. Posmatramo praštanje kao vid oslobađanja druge osobe od krivice za ono što nam je loše učinila kako bi bez našeg opterećenja, zvano osveta, mogla da krene dalje. I ako je praštanje sveto možemo uvek postaviti pitanje: “ Zašto bih ja oprostio?” ili "Potpuno je prirodno biti ljut zbog onoga što nam je učinjeno", posebno ako smo iskusili bol zbog namernosti ili nenamernosti te osobe. Ovako sagledan koncept praštanja vezuje se isključivo za drugu osobu i često dolazimo do toga da ne razumemo zato je važno oprostiti.  

SREĆA NIJE ISTO ŠTO I EUFORIJA

   Kada govorimo o prijatnim emocijama uglavnom smatramo da one ne mogu da izazovu probleme u ponašanju i funkcionisanju. Euforija ili euforično raspoloženje se obično doživljavaju kao poželjno emocionalno stanje. Često se meša sa doživljajem sreće ili dobrog raspoloženja. Ovde neću govoriti o povremenom doživljaju euforije, npr. prilikom pobeda na nekom takmičenju ili doživljaju neke izuzetne sreće u pozitivnim okolnostima (npr. dobijanje deteta). Ovde ćemo govoriti o euforiji kao problemu.

Hipohondrija

Hipohondrija se prepoznaje kao strah od bolesti, velike fokusiranosti na sopstveno telo i pokušaje da se prepoznaju neki "zluradi" simptomi koji upućuju da je osoba obolela od teške-fatalne bolesti. To je vid ispoljavanja narasle anksioznosti sa kojom osoba duži vremenski period živi. Možemo reći da je pre pojave simptoma hipohondrije postojala velika anksioznost uzrokovana različitm faktorima, a sa kojom osoba nije uspešno mogla da se izbori.

  Hipohondriju treba razlikovati od normalne ili zdrave zabrinutosti za svoje zdravlje. Svi smo ponekad zabrinuti za svoje zdravlje, posebno kada imamo objektivne razloge za to. Međutim, nakon nekog kraćeg vremena, kada posetimo lekara ili osetimo da nam je bolje, prestajemo da brinemo i vraćamo se svakodnevnim aktivnostima. Uvereni smo da nema razloga da budemo zabrinuti jer nam telo poručuje da bolje funkcioniše. Bez opterećenja, sumnje ili uznemirenosti vraćamo se u dnevni ritam.

BESPLATNO PREDAVANJE - OD ZABRINUTOSTI DO ANKSIOZNNOSTI

Pozivamo vas da se prijavite za BESPLANO PREDAVANJE na temu ZABRINUTOSTI I ANKSIOZNOSTI!

GENERALIZOVANI ANKSIZNI POREMEĆAJ

Usled stresnih događaja kao psihološka reakcija na ono što nam se dešava može se javiti briga, uznemirenost i napetost. To su uobičajene psihološke reakcije kada se suočavamo sa situacijama koje su nam neprijatne i na koje trebamo da se prilagodimo. Uznemirenost koju osećamo je signal da su nam neke potrebe narušene, da su nam neke želje ugrožene i da je potrebno da planiramo neke akcije-ponašanja koje će nas voditi ka prevazilaženju trenutnih okolnost. Kada prođu neprijatne okolnosti i realizujemo aktivnosti, tj. prilagodimo se, zabrinutost i uznemirenost se smanjuju,a potom i nestaju. Znači, zabrinutost je uobičajena psihološka reakcija kada se suočimo sa neprijatnim situacijama ili okolnostima. Međutim, kod nekih osoba ovo stanje uznemirenosti, strepnje i napetosti ne prestaje, čak i kada je neprijatna situacija prošla. Tada govorimo o anksioznosti.

   Anksiozost je emocionalna reakcija koju karakteriše intezivna uznemirenost, napetost, strepnja ili strah. Uznemirenost, napetost i strah prate telesne senzacije, a opšte funkcionisanje osobe zavisi od toga u kom intezitetu se ispoljavaju simptomi anksioznosti. Ispoljavanje simptoma može biti od blagog do vrlo snažnog i preplavljujućeg inteziteta. Bez obzira da li je anksioznost u manjem ili većemo intezitetu prisutna ona znatno ograničava život osobi koja je doživljava, sprečava je da razvija svoje potencijale i da uživa u postigućima.