SREĆA NIJE ISTO ŠTO I EUFORIJA

   Kada govorimo o prijatnim emocijama uglavnom smatramo da one ne mogu da izazovu probleme u ponašanju i funkcionisanju. Euforija ili euforično raspoloženje se obično doživljavaju kao poželjno emocionalno stanje. Često se meša sa doživljajem sreće ili dobrog raspoloženja. Ovde neću govoriti o povremenom doživljaju euforije, npr. prilikom pobeda na nekom takmičenju ili doživljaju neke izuzetne sreće u pozitivnim okolnostima (npr. dobijanje deteta). Ovde ćemo govoriti o euforiji kao problemu.

Hipohondrija

Hipohondrija se prepoznaje kao strah od bolesti, velike fokusiranosti na sopstveno telo i pokušaje da se prepoznaju neki "zluradi" simptomi koji upućuju da je osoba obolela od teške-fatalne bolesti. To je vid ispoljavanja narasle anksioznosti sa kojom osoba duži vremenski period živi. Možemo reći da je pre pojave simptoma hipohondrije postojala velika anksioznost uzrokovana različitm faktorima, a sa kojom osoba nije uspešno mogla da se izbori.

  Hipohondriju treba razlikovati od normalne ili zdrave zabrinutosti za svoje zdravlje. Svi smo ponekad zabrinuti za svoje zdravlje, posebno kada imamo objektivne razloge za to. Međutim, nakon nekog kraćeg vremena, kada posetimo lekara ili osetimo da nam je bolje, prestajemo da brinemo i vraćamo se svakodnevnim aktivnostima. Uvereni smo da nema razloga da budemo zabrinuti jer nam telo poručuje da bolje funkcioniše. Bez opterećenja, sumnje ili uznemirenosti vraćamo se u dnevni ritam.

BESPLATNO PREDAVANJE - OD ZABRINUTOSTI DO ANKSIOZNNOSTI

Pozivamo vas da se prijavite za BESPLANO PREDAVANJE na temu ZABRINUTOSTI I ANKSIOZNOSTI!

GENERALIZOVANI ANKSIZNI POREMEĆAJ

Usled stresnih događaja kao psihološka reakcija na ono što nam se dešava može se javiti briga, uznemirenost i napetost. To su uobičajene psihološke reakcije kada se suočavamo sa situacijama koje su nam neprijatne i na koje trebamo da se prilagodimo. Uznemirenost koju osećamo je signal da su nam neke potrebe narušene, da su nam neke želje ugrožene i da je potrebno da planiramo neke akcije-ponašanja koje će nas voditi ka prevazilaženju trenutnih okolnost. Kada prođu neprijatne okolnosti i realizujemo aktivnosti, tj. prilagodimo se, zabrinutost i uznemirenost se smanjuju,a potom i nestaju. Znači, zabrinutost je uobičajena psihološka reakcija kada se suočimo sa neprijatnim situacijama ili okolnostima. Međutim, kod nekih osoba ovo stanje uznemirenosti, strepnje i napetosti ne prestaje, čak i kada je neprijatna situacija prošla. Tada govorimo o anksioznosti.

   Anksiozost je emocionalna reakcija koju karakteriše intezivna uznemirenost, napetost, strepnja ili strah. Uznemirenost, napetost i strah prate telesne senzacije, a opšte funkcionisanje osobe zavisi od toga u kom intezitetu se ispoljavaju simptomi anksioznosti. Ispoljavanje simptoma može biti od blagog do vrlo snažnog i preplavljujućeg inteziteta. Bez obzira da li je anksioznost u manjem ili većemo intezitetu prisutna ona znatno ograničava život osobi koja je doživljava, sprečava je da razvija svoje potencijale i da uživa u postigućima.

ANKSIOZNOST I TUGOVANJE

   

Životne promene testiraju emocionalnu izdržljivost osobe i njene kapacitete za prilagođavanje. Gledajući skalu najstresnijih životnih događaja koji utiču na čovekovo psihičko i mentalno zdravlje, a na koje bi osoba trebala da se prilagodi, na prvom mestu se nalazi gubitak bliske osobe. Gubitak bliske osobe je traumatično životno iskustvo i osoba se nakon suočavanja sa gubitkom nalazi u posebnom emocionalnom stanju. Osim tugovanja, koje sledi nakon doživljenog gubitka, osoba se istovremeno suočava i sa velikim životnim promenama u svim oblastima života. Nije retko da se oseća emocionalno iscrpljeno u ovim okolnostima, da percipira sebe i svoje mogućnosti ispod realnih okvira i da oseća uznemirenost, rasejanost i zabrinutost. Simptomi anksioznosti prate proces tugovanja i proces prilagođanja na gubitak. Međutim, kada anksioznost počne da ograničava osobu u svakodnevnom funkcionisanju, kada postane granica u prilagođavanju na novi način život onda anksioznost prestaje da bude samo reakcija na doživljeni gubitak i postaje dodatni problem u procesu tugovanja. Gubitak može biti okidač za pojavu raznih oblika anksioznih poremećaja (npr. agrofobija, socijalna fobija, panični poremećaj, hipohondrija, generalizovani anksiozni poremećaj i dr.). Anksiozni poremećaj u toku tugovanja postaje dominantni problem sa kojim se osoba susreće nakon gubitka i koji joj komplikuje proces tugovanja. Takođe, anksiozni poremećaji su prateći problemi depresije, koja predstavlja poseban oblik nefunkcionalnog nošenja sa gubitkom i tugom. O načinu nošenja sa gubitkom bliske osobe pisala sam ranije i te članke možete potražiti na blogu. Sada ćemo pažnju posvetiti anksioznosti i anksioznom poremećaju koji se javljaju  kao posledica gubitka i tugovanja.

RAZLIKA IZMEĐU ZABRINUTOSTI I ANKSIOZNOSTI

 Anksioznost treba razlikovati od zabrinutosti ili poželjne brige.
   Svi smo se nekada osetili zabrinuto. Nije nam bilo prijatno ali smo imali realnih osnova da brinemo povodom nekih tekućih događaja. Zabrinutost je emocionalno zdrava reakcija kada se osoba nađe u situaciji gde procenjuje da postoji realna opasnost da bude ugrožena. Karakteristika ovih situacija jeste da one zahtevaju od osobe neki oblik prilagođavanja i dodatnog emocionalnog angažovanja kako bi se osoba zaštitila i uspostavila prethodno narušeni balans.