TELO I PSIHA DVA ASPEKTA JEDNE CELINE

   Ako psihički život nazivamo unutrašnjim svetom onda je logično da je deo sadržaja tog sveta povezan sa našim telom (mišićima, organima, pokretima, fiziološkim procesima i sl.). Iako mnogi nepravedno odvajaju telo i psihu kao zasebne celine, praktično ili životno gledano njihovu povezanost nije moguće odvojiti. Svaka emocija ima svoju telesnu (neurofiziološku) reakcjiju što nam ukazuje da je i sama priroda uredila da naše telo reaguje na emocije i da je ono neodvojivi deo psihološke celine. Povezanost tela i psihe posebno je uočljiva kada se jave neke psihosomatske tegobe ili problemi, kada se jave neprijatne telesne senzacije usled emocijonalnih problema (npr. anksioznost) ili kada telesnim stavom izražavamo emocionalno raspoloženje. Ono što se dešava u unutrašnjem (emotivnom ili psihološkom) životu čoveka uvek je povezano sa telom. Naše telo je najveći prijemnik i prenosilac emocija.

O EMOCIJAMA

 I ako su ljudi kognitivna bića, svoj život ne usmeravaju isključivo na osnovu racionalnih premišljanja i zaključivanja.  Emocije unose dinamiku u naš svakodnevni život. One su naši motivatori za akciju ili ponašanje, boje naše mišljenje i daju nam snagu da

STRAH I PANIČNI NAPAD

     Panični napad doživi veliki broj osoba. Obično se prvi panični napad doživi u kasnom tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu, često je uzrokovan nekom konkretnom stresnom situacijom ili nekim stresnim okolnostima. Ne razvije se kod svih osoba koje dožive jedan ili dva panična napada panični poremećaj ili problem svakodnevnih paničnih napada. Razni faktori rizika će uticati na razvoj problema.Neki od tih faktora su npr. porodična istorija paničnih napada i paničnog poremećaja, veliki životni stres (gubitak bliske osobe), traumatično iskustvo (seksualni ili fizički napad), velike promene (rođenje deteta, preseljenje, promena posla...),

EMPATIJA

 

Čovek uglavnom posmatra svet oko sebe i život iz svoje pozicije. Kroz svoje doživljaje, svoja osećanja i uverenja,  usmerava sebe i svoje ponašanje. Međutim, da bi čovek mogao da bude povezan sa socijalnom sredinom, posebno sa važnim osobama, neophodno je da neke situacije sagledava i iz perspektive druge osobe. Sposobnost da emocionalno razumemo šta druga osoba doživljava i da posmatramo situaciju iz njene perspektive nazivamo empatijom.

EMOCIJE I PREKID EMOTIVNE VEZE

 " Da li znate kako da izlečite slomljeno srce? Ne znam ni ja. Ali sam počeo da eksperimentišem i saznajem. Padao sam i ponovo ustajao dok sam istraživao šta je ljubav i život, kako funkcionišu i "rade". Bio sam spreman za posao koji me čeka, ali nisam odusato jer sam znao da me čekaju bolja vremena!" 

    Bez obzira da li ste vi osoba koja je prekinula vezu ili se na to odlučio partner, okončanje emotivne veze je vrlo stresan događaj. Sa odlukom da više nećete biti zajedno javljaju se neprijatne i bolne emocije koje će bojiti naredne dane, nedelje, vašeg života. Možete osetiti tugu, povređenost, strah, bes ili krivicu. Sve ove emocije će se javljati u različitim intezitetim a od toga kako se nosite sa njima zavisi kako ćete proći kroz ovaj period.

IZBEGAVANJE EMOCIJA

 

  Nema osobe koja nije doživela strah, ljutnju, tugu, krivicu ili stid. Da nije bila izložena događajima u kojima joj je srce brže zalupalo, gde se osećala radosno ili srećno. Iako smo zauzeti svakodnevnim poslovima i ne obrćamo pažnju na to kako se osećamo, naš unutrašnji svet je uvek aktivan. Bili mi svesni ili ne, emocije stalno doživljavamo. Emocije su vitalni deo našeg svakodnevnog života. Na osnovu njih komuniciramo sa ljudima, nosimo se sa izazovima i odlučujemo kako ćemo se ponašati i usmeriti. One nas motivišu na određene akcije, boje našu percepciju realnosti i direktno utiču na kvalitet života koji vodimo. Poznavanje i razumevanje emocija daje nam sposobnost da kreiramo sopstveni život onako kako želimo u svim sferama, a najvažnije u ljubavi i radu.